Mladi posle fakulteta: Jovan Debeljački hoće lešnike i goveda

Sve više njih posle fakulteta se vraća kući i na porodičnim imanjima preuzima od roditelja poslove u želji da unaprede imanje, ne osvrćući se pri tome na to kako su zemlju obrađivali njihovi preci.

Jedan od njih je i naš sagovornik diplomirani agroekonomista  Jovan Debeljački iz Nadalja, koji se opredelio za to da nastavi da živi u selu i uz roditelje nastavi tradiciju bavljenja poljoprivrednom proizvodnjom.

Gazdinstvo Debeljačkih je ogromno, ove godine u arendi obrađuju 700 hektara zemlje, a od davnina su sejali kukuruz, pšenicu, soju i šećernu repu. Imaju i zadrugu u kojoj je još devet zadrugara i oko 90 kooperanata.

Ali je Jovan, još dok je bio na fakultetu, odlučio da porodica kupi već podignut zasad lešnika na kojem su sorte „istarski dugi”, „halski yin” i „tonde đentile”.

Hteo je, kaže, da proba nešto novo, što do sada Debeljački nisu radili, i nije se pokajao. Sada razmišlja čak i o proširenju zasada još tri do četiri hektara jer se za to otvaraju mogućnosti preko IPARD fondova i podsticaja koje daju Ministarstvo i sekretarijati. Uz to, dodaje, oko lešnika nema mnogo posla, jedino što je skupa radna snaga za onoga ko nema skupljačicu plodova, što je njihov slučaj, pa je u strukturi troškova to najveća stavka.

– Voćnjak nismo podigli već ga kupili pre šest-sedam godina u malo zapuštenom stanju, u četvrtoj godini. I tek sada imamo intezivnu proizvodnju – kaže naš sagovornik.

Po literaturi, navodi Jovan, lešnik treba u trećoj godini da počne da rađa, a negde u desetoj godini da dostigne puni rod.

– U našem iskustvu nije bilo tako, a razlog za to je bio što raniji vlasnik nije primenjivao odgovarajuću agrotehniku, pre svega nije ga održavao, kosio i frezirao, a onda nije primenjivao ni potpunu hemijsku zaštitu. I tek sada iz godine u godinu prinosi se dupliraju u odnosu na raniju godinu, pa su trenutno 1.700 kilograma po hektaru.

Mada je lešnik sve prisutniji na vojvođanskim njivama – na području opštine Srbobran ima ga na deset hektara – Jovan kaže da je tržište neograničeno. – Moje iskustvo kaže da se lešnik može prodati ne samo nakupcima već i konditorskoj industriji.

Kako kaže, već je dobijao podsticaje za lešnike, radi kupovine sistema za navodnjavanje, traktora, opreme za krckanje lešnika.

– Izdvojio bih navodnjavanje uz pomoć sunca. Za to sam uradio projekat i dobio podsticaj od Pokrajinskog sekretarija za energetiku. Napravili smo solarena panele, koji skupljaju Sunčevu energiji i pokreću elektropumpu uz pomoć koje se lešnici navodnjavaju – ističe Jovan. – To je održiva proizvodnja, ne koristi se gorivo i čuva se životna sredina.

Taj mladi školovani poljoprivrednik kaže da planove ima, ali da oni zavise od novca. Njegova vizija je tovno govedarstvo, da bi primarne proizvode iskoristio za ishranu stoke.

– Ta ideja je još daleko, i umnogome zavisi od IPARD konkursa, koje pratim – navodi on.

Bez navodnjavanja nema poljoprivrede

Gledajući uopšte srpsku poljoprivredu, agroekonomista Jovan Debeljački smatra da je potreban nacionalni program za navodnjavanje oranica i da u tom projektu treba da se svi ujedine, od lokalne zajednice do Republike.

– Potreban je veliki novac i zato treba nacionalno jedinstvo jer ćudi klime nas opominju da, ukoliko se nastave velike vrućine, od domaće poljoprivrede bez zalivanja neće biti ništa – naglašava on.

Dok ne krene s tom investicijom, Debeljački misle na preča ulaganja. Imaju silos za skladištenje useva, ali nemaju kip-rampu ni izbetoniran prilaz skladištu.

– Zato radimo projekat da preko IPARD-a obezbedimo novac za te dve stavke – zaključuje on.

Z. Delić

FOTO: V. Fifa