U agencijama tvrde da su sezonci iz Srbije na Jadranu uglavnom sigurni

Naime, u Hrvatskoj nedostaje radna snaga u ugostiteljstvu te su mnogi poslodavci suočeni s problemom kako pronaći kvalifikovane i iskusne kadrove u toj struci pa je potreba za tim radnicima stalna i sve veća. Od ove godine do radnog mesta dolazi se jednostavnije nego do sada i radne dozvole za rad u Hrvatskoj bez ikakvih problema dobijaju i građani Srbije koji nemaju pasoš neke od zemalja Evropske unije.

Dakle, radnici su veoma traženi, a i odziv građana Srbije za rad u Hrvatskoj je odličan pa bi se moglo reći da su svi zainteresovani na dobitku. Ipak, izgleda da ima i nezadovoljnih, o čemu svedoči nedavni neprijatan slučaj u Supetru na Braču, ali, sudeći po iskustvima onih koji organizuju odlazak radnika iz Srbije u Hrvatsku, kao i onih koji u toj zemlji već rade, reč je o izolovanom problemu, odnosno moglo bi se reći da većih problema pri angažmanu i boravku srpskih radnika u Hrvatskoj, bilo na radnom mestu, bilo van njega – nema. 

Po rečima direktora novosadske agencije za zapošljavanje „Agava” Petra Dragićevića, nemili događaj na Braču se svakako može smatrati izuzetkom. 

– U ovom poslu sam duže od deset godina i isto toliko vremena preko svoje agencije tokom letnje sezone organizujem odlazak radnika iz Srbije u Hrvatsku i u dosadašanjoj praksi se ništa slično nije desilo, odnosno loših iskustava gotovo da nije bilo – kaže Dragićević. – Sporadično je dolazilo do verbalnih sučeljavanja, ali fizičkih napada nikad nije bilo.

On ukazuje na to da uglavnom sarađuje s poslodavcima iz Istre, gde je multinacionalna sredina i ljudi su opušteniji, liberalaniji i otvoreniji,  i ističe da je prilikom angažovanja radnika iz Srbije presudan kvalitet kandidata – znanje, sposobnosti i iskustvo.

Odlazak na rad u neku drugu zemlju izbor je mnogih radnika u celom svetu, koji se na taj korak uglavnom odlučuju zbog bolje zarade, ali i boljih uslova rada, mogućnosti napredovanja na poslu... Za pojedine struke posla uvek ima, a tako je pre svega u ugostiteljstvu. I dok je za mnoge to samo sezonski posao, za neke je i prilika da se, zahaljujući kvalitetu rada, na poslu i zadrže. Zato se neretko dešava da radnici iz Srbije, posle jedne dobre sezone, samostalno dogovor dolazak i sledeće, a ima i onih koji ostaju za stalno, i to ne samo u Hrvatskoj.

– Moram da istaknem da poslodavci radnicima iz Srbije obzbebeđuju iste uslove kao i onima iz Hrvatske. Radnici u ugostiteljstvu nedostaju, a na sezonskim poslovima u Hrvatskoj angažovani su ljudi različitih nacionalnosti – i neretko se u jednom ugostiteljkom objektu na radnom mestu nađu pripadnici naroda iz svih bivših jugoslovenskih država, čak bi se moglo reći da je to pravilo. Oni svi dobro sarađuju jer rade kao tim, tenzija nema, a i poslodavci vode računa o tome da do toga ne dođe jer se može desiti da ostanu bez radnika, što je opcija koju sebi nikako ne mogu dozvoliti jer je novog teško naći – kaže Dragićević.

Iako je sezona već počela, interesovanje za angažman radnika iz Srbije u Hrvatskoj ne jenjava, a ne jenjava ni intersovanje za odlazak u tu zemlju. O tome koliko Hrvatkoj nedostaju kadrovi ugostiteljske struke svedoči i to što, osim ponuda za angažman na moru, ima i otvorenih radnih mesta u unutrašnjosti – u Zagrebu i u gotovo celoj Slavoniji.

Po rečima jednog od sezonaca iz Srbije koji je već gotovo dva meseca u Hrvatskoj i gde će raditi do kraja letnje sezone, niti je bilo kakvih problema, niti ima bilo kakvih neprijatnosti ili netrpeljivosti, ni na poslu, ni van njega.

– Na poslu nema nikave razlike između prava i obaveza radnika iz Hrvatske i onih koji su došli iz drugih zemalja u regionu – kaže naš sagovornik. – Radim u hotelu s velikim brojem zaposlenih, i, osim domaćih radnika, dosta je i onih koji su došli iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, i dobro sarađujemo i razumemo se. I bukvalno, jer govorimo manje-više isti jezik, i metaforički, jer smo stari od oko 19 pa do oko 30 godina i nismo opterećeni prošlošću, naprotiv.

D. Mlađenović