Sednica SB UN o Kosovu: Dačić - Stanje na KiM daleko od stabilnog, samo dijalog rešava

Dačić je na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o situaciji na KiM upozorio i da, prema saznanjima Srbije, prištinske vlasti spremaju napad na sever KiM i pozvao UN da ozbiljno shvate njegovo upozorenje.

"Želim da toga svi ovde budete svesni i zaustavite prištinsku ratnu mašineriju pre nego što izazove novo krvoproliće. I da vas podsetim da je zadatak KFOR da zaštiti mir i bezbednost svih, pa i Srba na KiM. I tražim od vas odgovor hoćete li to da učinite ili ne. Pošto sam siguran da možete", rekao je Dačić. 

Prema njegovim rečima, nastavak mandata UNMIK od ključnog značaja za sudbinu mnogih ljudi na Kosovu i Metohiji, po svim pitanjima od značaja za dosledno sprovođenje zadatih ciljeva, u nesmanjenom obimu i sa neizmenjenim mandatom. 

"U suprotnom, poslala bi se poruka Srbima da neće moći da ostanu i da žive na tlu svojih predaka, a raseljenima da tamo nisu dobrodošli, što bi predstavljalo ispunjenje ciljeva Prištine", upozorava on.

Dačić je rekao da se nada da svi u SB UN nedvosmisleno reći šta je za dijalog potrebno - a to su dve strane koje se ponašaju racionalno i odgovorno, koje su spremne na razgovor, ali i da sprovedu dogovoreno.

"U pregovorima vođenim u Briselu jedna strana se tako ponaša od početka, druga ne", rekao je Dačić.

On je naveo da je Priština prethodne nedelje saopštila da ne planira da sprovede ništa od dogovorenog Briselskim sporazumom, uključujući i formiranje Zajednice srpskih opština.

"Ta izjava Hašima Tačija nas navodi da se zapitamo šta smo sve ovo vreme radili. Jer ako se postigne dogovor, a onda se on od strane Prištine ne sprovede šest godina i nakon toga otvoreno odbaci, postavlja se pitanje da li je to uopšte bio dijalog", rekao je Dačić.

On je ocenio da time nije prevarena i oštećena samo Srbija, koju je čitava međunarodna zajednica ohrabrivala na dijalog i pozivala na uzdržanost i strpljenje, uprkos tome što Priština nije sprovodila dogovoreno, već je doveden u pitanje kredibilitet EU koja je svoj potpis stavila na Briselski sporazum i time garantovala njegovo sprovođenje. 

Istakao je da je Beograd potpisao Briselski sporazum isključivo zato što je njime garantovano osnivanje ZSO, ali da predstavnici Prištine ne samo da su otvoreno rekli da neće sprovesti dogovoreno, nego su otvoreno zapretili EU da će, pošto su nezadovoljni tretmanom koji imaju, razmotriti ujedinjenje sa Albanijom uz pripajanje još tri opštine sa juga Srbije. 

"Da li se ovo može smatrati ozbiljnom i odgovornom stranom sa kojom treba da nastavimo razgovore? I ko sada može da nas uveri da se Priština neće na isti način prema ovom procesu ponašati i ubuduće", upitao je Dačić.

Dodao je da tome treba dodati i preteće poruke albanskog premijera Edija Rame o ujedinjenju Albanije sa takozvanim Kosovom, na koje niko ne reaguje i preko kojih se olako prelazi uz objašnjenje da one nisu ozbiljne.

Dačić je podsetio i da je pre dve nedelje na severu KiM sprovedena akcija ROSU čiji je, kaže, cilj bio zastrasivanje preostalog srpskog stanovništva. 

"Ukoliko ovakva nedopustiva akcija prođe bez široke osude, uključujući i osudu od strane ovog visokog tela, ona će ispuniti svoj pravi cilj, a to je zastrašivanje i ugnjetavanje srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji", istakao je Dačić. 

On je, navodeći da je uhapšen i službenik UNMIK Mihail Krasnoščokov, što znači, dodaje, da ni pripadnici misije više nisu sigurni.

Ministar je naveo da dešavanja na Kosovu i Metohiji proteklih nedelja, ali i proteklih meseci, pokazuju da je neophodna povećana alertnost međunarodne zajednice, ulaganje više napora i aktivnije delovanje međunarodnih organizacija na Kosovu i Metohiji. 

Navodeći da pojedine članice SB zalažu za stratešku reviziju mandata UNMIK-a, njeno smanjivanje, pa čak i gašenje, Dačić je rekao da je u ovom trenutku teško razmišljati, a kamoli delovati u pravcu bilo kakvih promena. 

"Valjda je sada svima jasno koliko smo danas daleko od stabilne i bezbedne situacije na KiM koja ne bi zahtevala pažnju ovog tela. Rizik od pogoršanja situacije na terenu može višestruko da košta, a u kontekstu svih dešavanja u proteklom periodu siguran sam da niko ne želi da preuzme taj rizik", istakao je Dačić.

On je naveo i da se situacija na Kosovu pogoršala dok je Savet bezbednosti raspravljao koliko puta godišnje treba raspravljati o tom pitanju, te, između ostalog, naveo da je Priština krenula u proces transformacije KBS u vojsku Kosova, usvojila rezoluciju o navodnom genocidu Srbije.

U isto vreme, međunarodna zajednica, UN i SB priznali bi da nemaju snagu i mehanizme da sprovedu svoje odluke koje su usmerene ka očuvanju mira i stvaranju ambijenta za mirno rešavanje konflikta.

"Mi smo uvereni da to nije slučaj i da će UNMIK ostati angažovan na Kosovu i Metohiji u svom punom kapacitetu", kaže Dačić i dodaje da Srbija čini sve da se situacija na Kosovu i Metohiji normalizuje.

"Kao što sam rekao, mi nemamo partnera za ozbiljan i odgovoran dijalog", istakao je Dačić. 

Priština se, takođe, kaže Dačić, žali da je Srbija sprečila njeno članstvo u Interpolu i upitao gde su te zemlje koje, prema tvrdnjama Prištine, priznaju Kosovo.

On je još jednom pozvao Prištinu da ukine nerazumne takse i da se vrati dijalogu, jer je, kako kaže, to je jedina alternativa za srpski i albanski narod. 

Dačić je konstatovao da se danas navršava dvadeset godina od završetka nelegalnog bombardovanja SR Jugoslavije i agresije od strane NATO-a, bez odluke ovog SB UN, što je presedan koji je negativno uticao na međunarodne odnose.

"Iako postoje razlike u stavovima, ne može se osporiti da su sve strane činile zločine i da na svim stranama postoje žrtve", rekao je ministar i naglasio da je važno da se osude svi zločini. 

Podsetivši da je na današnji dan pre dvadeset godina usvojena je i Rezolucija Saveta bezbednosti 1244 (1999), Dačić je rekao da mnogim svojim odredbama Rezolucija poziva i na uspostavljanje „bezbednog okruženja kako bi se izbeglice i raseljena lica bezbedno vratili svojim domovima", uz konstataciju da su učinjeni su izvesni napori i da se neki jesu vratili.

" Ali samo je 1,9 odsto Srba ostvarilo održivi povratak", rekao je Dačić i dodao da je surova istina da je KiM od multietničke sredine postala gotovo etnički čista teritorija.

Dačić je naveo da su Specijalni sud i tužilaštvo nedavno otpočeli svoj rad i da je pred njima obiman posao. 

Situacija na KiM ponovo je došla do krhkog momenta i veoma je složena, ocenio je danas šf UNMIK-a zahir Tanin.

On je na sednici SB UN rekao da se današnja sednica održava sa godišnjicopm donosenja Rezolucije 1244 i dodao da je u poslednjih 20 godina bilo vidljivog napretka, ali da je u nedostatku istinskog i neophodnog međusobnog angažovanja strana u ovom sukobu, situacija ne samo i dalje krhka, već može i da sklizne unazad. 

"To se često i dešavalo. Produktivna angažovanost Beograda i Prištine nedostaje još od jeseni 2018, i iako je mnogo pažnje usmereno na svakodnevne rasprave i provokacije, to nisu jedini faktori koji trenutno komplikuju pokušaje povratka pregovorima", rekao je Tanin.

Prema njegovim rečima, taksa od 100 odsto na uvoz srpske i bosanske robe, koju je Priština nametnula prošlog novembra i dalje je na snazi uprkos skoro jednoglasnog zahteva međunarodne zajednice za njeno ukidanje i dodao da je stav Beograda da ukidanje uvoznih tarifa nametnutih prošle godine predstavlja minimum uslova za nastavak razgovora pod okriljem EU. 

"Lideri u Prištini su takođe postavili uslove, mada ne uvek i uz jednoglasan stav. Stvoren je pregovarački tim Prištine, ali se još čeka na pojašnjenje njegovih odgovornosti. Da ove složene nijanse svedemo na samo jednu ocenu, ona bi glasila: mnogobrojni nedosledni javni signali sprečili su sve napore na postizanju pune angažovanosti obeju strana u jednom definitivnom procesu", rekao je Tanin.

On podseća da u takvim okolnostima lideri svih strana moraju da izvrše svoju odgovornost da ovu složenu situaciju udalje od ozbiljnijih eskalacija ističući da je neophodno angažovanje bez preduslova i ultimatuma, kako bi se ponovo uspostavili uslovi za dalji nastavak političkog dijaloga.

Tanin je dodao da je potrebno i aktivnije angažovanje sa širim krugom aktera i svih segmenata društva.

Kao jedno od značajnijih dešavanja od kraja zvaničnog izveštajnog perioda bilo je organizovanje izbora u četiri većinski srpske opštine na severu Kosova, koje je organizovano nakon što su gradonačelnici tih opština podneli ostavke zbog uvođenja taksi.

"Izbori su protekli mirno. Prema podacima kosovske Centralne izborne komisije, ostvarena je jasna pobeda kandidata Srpske liste, koji su već imali vlast u datim opštinama, i koji su osvojili više od 90 odsto glasova. Pojedini diplomatski predstavnici, koji su pratili izborni proces, ukazali su na ograničenu izbornu konkurenciju i nedovoljno političko učešće u srpskoj zajednici", rekao je Tanin.

Tanin je istakao da će UNMIK, uprkos događajima 28. maja nastaviti da svoje napore usmerava ka ostvarenju ciljeva mira i stabilnosti na Kosovu i u regionu.

"U saradnji sa Timom Ujedinjenih nacija na Kosovu, i našim drugim međunarodnim partnerima na terenu, nastavljamo da osnažujemo aktere u izgradnji poverenja, uključujući u oblastima jezičkih prava, na širem području ljudskih prava, osnaživanja mladih, rodne ravnopravnosti, pravosuđa i dijaloga među zajednicama. Pratimo mapu puta nastalu na Forumu Ujedinjenih nacija za izgradnju poverenja u maju 2018. godine, istovremeno koristeći javni prostor na Kosovu kako bismo naglasili prioritet pomirenja, koji i sami čelnici Kosova ističu", rekao je Tanin.

Kosovska ambasadorka u Vašingtonu Vljora Čitaku optužila je danas službenika Unmika, ruskog državljanina, Mihaila Krasnoščenka da je koristeći zvanično vozilo UNMIK-a, pomagao podizanje barikada i sprečio akciju kosovske policije u Zubinom potoku.

Ona je na sednici SB UN o KiM rekla da je Krasnoščenkov "doneo motornu testeru, kako bi oborio drveće na put i sprečio prolazak kosovske policije".

Takođe, Čitaku tvrdi da je on odbio da sarađuje i da nije hteo da pokaže legitimaciju.

"Do sada, ni jednom službeniku UN na Kosovu se nije ništa desilo niti je bio meta pretnji ili zastrašivanja", rekla je Čitaku.

Rekla je da je on potom uhapšen i odveden u policiju te da mu je ponuđena lekarska pomoć, istovremeno tvrdeći da ona ima izveštaje iz bolnice u Mitrovici da mu nije bilo "ništa ozbiljno".

Čitaku je u ime prištinskih vlasti zatražila međunarodnu istragu o ovom incidentu za koji je rekla da nema nikakve veze sa Misijom UN ni mandatom Rusa. 

Ona je rekla da je osoblje UN bilo upozoreno pred policijsku akciju i da je dobilo instrukcije da rade od kuće tog dana.

Istovremeno je odbacila optužbe da kosovske vlasti namerno targetiraju osoblje Unmika.

Čitaku je zahvalila Ujedinjenim nacijama, povodom 20. godišnjice Rezolucije 1244, na, kako je kazala, "pomoći u izgradnji najmlađe evropske demokratije" i zatražila ukidanje te misije. 

Ona je podsetila na ulogu specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN Martija Ahtisarija, kao i da je Međunarodni krivični sud i to "na zahtev Srbije" zaključio da kosovsko proglašenje nezavisnosti nije suprotno međunarodnom pravu.

"Nezavisnost nije proizvod pokreta secesionizma, nezavisnost je produkt dekolonizacije", rekla je Čitaku. 

Ona je rekla da je Priština zahvalna Unmiku za ulogu u prvim godinama mandata ali da više ne vidi razlog za njegovo dalje prisustvo na Kosovu.

"Može li bilo ko da mi kaže šta je danas posao Unmika na KiM, sa toliko problema širom sveta?", zapitala je ona i rekla da bi resursi dodeljeni Kosovu mogli da se iskoriste bolje negde drugde.

Čitaku je rekla i da Priština želi dijalog ali bez uslova optuživši Beograd da je on taj koji uslovljava dijalog.

Tvrdi i da je jedini razlog neformiranja Zajednice srpskih opština taj što Beograd konstroliše lokalne Srbe i što im je rečeno da napuste radnu grupu za izradu statuta.

Prema njenim rečima, jedino vlada u Beogradu vrši pritisak na kosovske Srbe.

Čitaku je takođe optužila Srbiju da vodi kampanju "dehumanizacije" kosovskih građana, a pomenuvši nedavnu izjavu premijerke Ane Brnabić o "ljudima iz šume", poručila je da ti ljudi Kosovo čine ponosnim te da su zaštitili svoje voljene od srpske agresije.

Zamenik ambasadora Rusije pri UN Dmitri Polanski optužio je danas kosovsku ambasadorku Vjoru Čitaku da laže i insinuira kako bi opravdala policijsku akciju na severu KiM 28. maja. 

"Nezakonita akcija je tako očigledna... Kosovska policija je izvršila invaziju na sever Kosova. Ruski službenik pri misiji UN je prebijen, a Čitaku nam je ponudila verziju dogadaja koja se protivi logici. Čak nije uspela da tačno da izgovori njegovo ime", rekao je ruski diplomata na sednici SB UN na kojoj se govori o situaciji na KiM.

Polanski je rekao da je Rusija očekivala izvinjenje Prištine. 

Naveo je da je službenik UNMIK-a Mihaeil Krasnoščenko pretučen i uhapšen dok je obavljao svoju dužnost, a da je Čitaku iznela prištinsku verziju policijske akcije koja nije logična.

"Da li i sami verujete u te besmislice", upitao je Polanski i dodao da postoje fotografije, ali i snimci na internetu koji pokazuju šta se zaista desilo.

On je ocenio da akcije kosovske policije nisu imale za cilj borbu protiv korupcije i kriminala, već da je Priština želela da pokaže da može da preuzme sever, budući da to nije uspela nekoliko dana ranije, na izborima na kojima je pobedila Srpska lista.

Naveo je da je Priština počela kampanju protiv UN i Rusije čiji je cilj da se diskredituje UNMIK kako bi otišao sa KiM, ali i da se odbrani takozvana država Kosovo.

On je istakao da je ruska pozicija poznata, da se ta zemlja zalaže za komrpomisno rešenje zasnovano na Rezoluciji 1244, te istakao da je destruktivno uvoditi rokove za konačno rešenje.

"Potrebno je da se obe strane dogovore, a da to odobre i SB UN. Nema alternative dijalogu Beograda i Prištine", istakao je Polanski. 

On je kritikovao to što američki ambasador nije ustao u odbranu diplomatskog imuniteta koji uživaju službenici misija UN, te podsetio da pripadnici misija Un ne podlažu međunarodnom pravu, kao i da uživaju potpuni imunitet.

"Svedoci smo fabrikovanih prica o ruskim špijunima", rekao je ruski diplomata.

On je postavio pitanje i o "tajnovitim aktivnostima" koje se, kako je naveo, odvijaju unutar američke baze Bondstil.

Osoblje UN na Kosovu uživa imunitet od bilo kakvog hapšenja, a vlasti u Prištini nemaju pravo da službenike UN proglašavaju nepoželjnim osobama, rekao je danas podsekretar UN za pravna pitanja Miguel de Serpa Santos.

Ukoliko do hapšenja ipak dođe, oni moraju odmah da budu pušteni i predati misiji UN, rekao je Santos na sednici Saveta bezbednosti UN o Kosovu.

On je rekao da su uhapšeni protivno pravilima na osnovu kojih je uspostavljena misija UN na Kosovu.

Kako je objasnio, poseban imunitet službenika Unmika nastavlja se i pošto oni završe svoj mandat.

Imunitet od pravnog procesa postoji radi interesa Unmika, a ne radi koristi samog pojedinca, rekao je Santos i dodao da jedino generalni sekretar ima pravo da ukine imunitet.

Lokalne vlasti pre nego što preduzmu bilo kakvu pravnu akciju protiv nekog pripadnika Unmika moraju da obaveste generalnog sekretara, a u ovom slučaju njegovog specijalnog predstavnika Zahira tanina i to na sasvim precizan način, objasnio je on.

Kako je dodao, dvojica pripadnika Unmika, ruski državljanin Mihail Krasnoščekov koji je bio šef kancelarije u Zubinom potoku, kao i jedan kosovski Srbin angažovan takođe u Zubinom potoku.

Santos je naglasio da je rezolucija 1244 na osnovu koje je formiran Unmik i dalje na snazi.

Njihovo hapšenje "nije u skladu sa privilegijama i imunitetom koje ima osoblje Unmik. Oni su bili na službenom angažmanu da nadgledaju policijske akcije na severu Kosova", rekao je on.

Obojica su pretučena i maltretirana nakon hapšenja i obojici je trebala lekarska pomoć, naglasio je Santos.

Naveo je da je Odeljenje UN za bezbednost pokrenulo internu istragu kako bi se prikupile sve relevantne činjenice i istražili optužbe kosovskih vlasti.

Prema njegovim rečima, obojica se i dalje nalaze pred mogućnošću krivičnog postupka na Kosovu. Za jednog pripadnika Unmika je dobijen zahtev za ukidanje imuniteteta, mada njegovo ime navedeno, rekao je Santos dodavši da se taj zahtev se razmatra u njegovoj kancelariji.

Povodom zahteva Prištine da se Krasnoščekov proglasi personom non grata, Santos je rekao da je ta doktrina persona non grata neprimenjva na osoblje UN, a da pitanja koja se tiču osoblja Unmika moraju biti upućena šefu Unmika Zahiru Taninu.

"Vlasti u Prištini nemaju pravo da službenike UN proglašavaju nepoželjnim osobama, bez saglasnosti šefa Unmika", rekao je Santos.

Ambasadori SAD i Velike Britanije pri UN pozvali su danas Beograd i Prištinu da se vrate dijalogu, dok su predstavnici Nemačke i Francuske na sednici SB UN zatražili od Prištine da ukine takse na robu iz centralne Srbije.

Ambasador SAD pri UN Džonatan Palmer izjavio je da su SAD zabrinute zbog visokih tenzija, kao i da Beograd i Priština moraju da se vrate dijalogu.

On je dodao da SAD podržavaju napore Prištine da se izbore sa korupcijom i organizovanim kriminalom, kao i da u tom smislu podržavaju akciju kosovske policije na severu KiM krajem maja.

Kako je rekao, SAD izražava žaljenje što je tokom akcije došlo do blokade i pucnjave, ali i ponovio da ta dešavanja pokazuju neophodnost da se dve strane vrate za pregovarački sto.

Predstavnik Velike Britanije u UN pozdravio je napore Nemačke i Francuske na organizovanju sastanka o rešenju problema i pozvao predstavnike Beograda i Prištine da pronađu rešenje i postignu održivi sporazum.

On je takođe pozdravio napore Prištine da se izbori sa korupcijom i organizovanim kriminalom, ali i napore UNMIK-a na pronalaženju nestalih.

Istovremeno, on je pozvao na povratak dijalogu i naglasio da je neophodna jača implementacija vladavine prava.

Zamenik nemačkog ambasadora pru UN Jirgen Šulc zatražio je da Priština ukine takse na proizvode iz Srbije, navodeći da su one u suprotnosti sa integrativnim procesima.

Rekao je i da bi Beograd i Priština trebalo da nastave dijalog pod okriljem EU, te podsetio da je zato održan samit lidera Zapadnog Balkana u Berlinu krajem aprila.

"To mora da bude pravi, iskreni dijalog. Monolog plus monolog ne znači dijalog", istakao je Šulc.

On je pozvao Beograd da prestane da lobira za ukidanje priznanja nezavisnosti Kosova, te istakao da je pozicija Nemačke nepromenjena i da oni smatraju da podela po etničkim linijama neće dovesti do dobrog rešenja.

Govoreći o akciji ROSU, rekao je da Kosovo ima pravo da se bori protiv korupcije i kriminala, te dodao da te akcije ne bi trebalo da budu limitirane, već da uključe i sever.

Kad je reč o incidentu sa ruskim službenikom UN na Kosovu, Šulc je rekao da se pripadnicima UNMIK-a mora omogućiti da nesmetano obavljaju poslove, ali i da se oni moraju ponašati u skladu sa mandatom koji ta misija ima.

On je naveo da se Berlin zalaže za preispitivanje mandata misije UN na Kosovu. 

Predstavnica Francuske takođe je pozvala Prištinu da ukine takse, a sve strane da se uzdrže od podizanja tenzija, ističući da trenutna situacija nije održiva.

Govoreći o policijskoj operaciji na KiM, rekla je da Francuska podržava borbu protiv kriminala i korupcije uz poštovanje vladavine prava, ali i lokalnog konteksta.

"Moraju se poštovati privilegije i imunitet svih članova UNMIK", rekla je ona i dodala da se mora obaviti istraga o tom slučaju.

Istakla je i da stabilnost regiona i evropska budućnost zavise od postizanja dogovora Beograda i Prištine i da samo puna normalizacija odnosa moze da omogući evropsku budućnost.

Indonezija je pozvala na smanjene tenzija u regionu i rešavanje problema mirnim putem i dijalogom, dok je Ekvatorijalna Gvineja izrazila zabrinutost zbog akcije ROSU tokom koje su uhapšeni i radnici UNMIK-a.

Zamenik kineskog ambasadora pri UN Vu Haitau rekao je da je Kina zabrinuta zbog opstrukcije rada misije UN na KIM i da smatra da je hapšenje člana te misije neprihvatljivo.

On je na sednici SB UN rekao da ta zemlja podržava teritorijalni integritet i suverentet Srbije,kao i da je izuzetno važno da da Savet bezbednosti ostane fokusiran na kosovski problem.

Prema njegovim rečima, najbolji način ya rešavanje problema je dogovor dve strane u okviru postojeće rezlucije 1244, ističući da je važno da SB UN pomogne dvema stranama da postignu sporazum.