Obrazovanje za demokratiju: Nikakvo „ja" pre „mi"
NOVI SAD: Čini se da su u vremenima sve ubrzanije globalizacije a sve praznijih novčanika sve nebuloznije političke ideje u prometu: Bregzit, zabijanje glave u pesak pred klimatskim promenama, jeftini populizam i podizanje zidova na granicama kao rešenje za migrantsku krizu, povratak pretnjama nuklearnih ratova, vizije o posthumanističkom svetu kojim bi upravljala veštačka inteligencija poput nekakvog čarobnog štapića za rešavanje problema i društvenih sukoba, a koja bi na kraju konca zamenila i demokratsko odlučivanje...
Jednom rečju, krizna svest daleko je od pravih odgovora u odnosu na težinu zadataka s kojima se čovečanstvo suočava. Dovodi se u pitanje i demokratija: mase ljudi su sistematski depolitizovane u toj meri da nije jasno žele li one uopšte da povrate nešto od izvorne moći u oblikovanju zajednica u kojima žive.
Tema političkog obrazovanja zarad usklađivanja potreba ljudi s realnošću koja ih okružuje u uređenom društvu je kopkala filozofe još s počecima grčke demokratije. Danas je izlazak na izbore i glasanje u Grčkoj zakonska obaveza, ali sve veće odustajanje birača od glasanja širom sveta postaje sve tvrđa činjenica. Na nedavnim izborima za Evropski parlament izlaznost je jedva prebacila 50 procenata što se maltene tumačilo kao uspeh. Zapadanje u zatvoreni krug apatije kao da ide na ruku političara, s obzirom da se sve ređe bave pravim, životnim pitanjima građana. S druge strane generacije koje dolaze nailaze na zid čak i ako žele da preuzmu odgovornost za svoju budućnost.
A da su mladi ipak zainteresovani za politiku najbolje pokazuje primer 16-godišnje švedske gimnazijalke Grete Tunberg, koja je u svojoj 15. godini začela prvi pravi veliki globalni pokret otpora srednjoškolaca uperenih protiv neaktivnosti vlada zbog klimatskih promena.
S druge strane, rezultati studije koja je nedavno objavljena u Nemačkoj ukazuju da se o političkim temama poput budžeta ili socijalnih razlika izvan gimnazija retko razgovara. Prema istraživanju Instituta za političke nauke berlinskog Slobodnog univerziteta a na osnovu odgovora učenica i učenika, srednjoškolska nastava u Nemačkoj doduše omogućava raspravu o aktuelnim političkim i društvenim događajima, ali se to mnogo više čini u gimnazijama, nego u opštim i strukovnim školama. Tamo se češće tvrdi da je nastava suvoparna, dosadna i komplikovana. Anketa kojom je obuhvaćeno 3.400 srednjoškolaca pokazala je da mnogo toga zavisi od nivoa obrazovanja roditelja i kakve knjige im stoje u regalu. Oko 60 procenata ispitanika bili su gimnazijalci koji su za političku nastavu bili bolje pripremljeni.
Kako prevesti dnevnopolitičke teme iz novinskih članaka na jednostavniji jezik i povezati ih sa svetom u kome se kreću mladi, kako da formiraju mišljenje o pitanjima koja smatraju važnim, zašto bi tekst iz uybenika o izborima iz 2013. bio podsticajniji od aktuelne rasprave o motivima za ostavku nekog ministra, zašto bi se rađe učilo o organizacijama poput Evropske unije i Ujedinjenih nacija u načelu, nego o njihovoj ulozi u sukobu u Siriji - sve to ukazuje da buđenje kritičke političke svesti nije ni malo lak zadatak.
Stoga se i moglo desiti da, na primer, neki profesori kojima politička nastava nije u opisu radnog mesta upućuju učenike na portal portal Alternative za Nemačku pokazujući time da nisu politički neutralni.
U pokrajini Baden-Virtenberg učenici već više od dve decenije prorađuju teme poput demokratije, tolerancije, ljudskih prava, ustava i podele vlasti, društvenih sukoba.. ali i siromaštva, muslimana u Nemačkoj, demografskih promena (i to već 2016. godine, posle početka migrantskog talasa 2015), ratova, "plavog zlata" (oskudice vode), dvostranačkog političkog sistema u SAD, položaja Evrope u svetskoj politici, gladi u svetu, digitalnog društva ("života u mreži"), desnog ekstremizma (zbog očite istorijske nacističke hipoteke), globalizacije, "naših Turaka", dok su 1997. godine raspravljali su i o raspadu Jugoslavije... Jedna od opštih tema glasila je: nikakvo "ja" pre "mi".
Anketa je pokazala da deca iz slabije obrazovanih porodica češće daju odgovore tipa: "Za većinu problema u Nemačkoj krivi su migranti", ili: "Jevreji imaju preveliki uticaj", ali taj procenat u ukupnom broju je ipak mali. Autori studije su, međutim, zaključili da u poznavanju tema poput rasizma, sukoba na Bliskom istoku, migracija ili populističkih ideologija tinejdžeri podbacuju. S druge strane interesuju ih pitanja socijalnih razlika, identiteta i njihovog konkretnog okruženja.
Bilo bi dobro znati i koji politički influenseri na društvenim mrežama utiču na njihove stavove, s obzirom da recimo američki predsednik Donald Tramp ima 50 miliona pratilaca na Tviteru, a među njima je i dosta mladih. Izvesno je da i Jutjub igra veliku ulogu u obrazovanju mladih, ali u kojoj meri moderne tehnologije utiču na političke stavove lakše je proceniti od slučaja do slučaja.
Sve u svemu, neoliberalni vetrovi koji duvaju kroz prosvetne ustanove, njihove programe i nastavu, sve više uskraćuju časove posvećene društvenim naukama poput istorije, politike, prava, sociologije... sa po jednim, do najviše dva časa nedeljno. A za složene političke diskusije i analize potrebna je ipak dobra priprema, s krajnjim ciljem da svi učenici jednog dana učestvuju u demokratskim procesima, da mogu da razumeju politička pitanja, kao i da zasnuju svoje mišljenje na vlastitim uvidima i razlozima - a ne na populističkim, lažnim obećanjima.
Ostaje pitanje da li će učenici koji izađu s diplomom u rukama iz srednje škole, s 18 - 19 godina moći da preuzmu ulogu društveno odgovornih građana. U vremenima tržišno prilagođene demokratije, situacija sve više izmiče upravo demokratskoj kontroli: i obrazovanje je postalo "posao" u kome se prečesto prećutkuje da se lični i politički interesi lakše sprovode ako demos, pa i mladi, ostanu bez svog autentičnog glasa. Drugim rečima, "ja" se favorizuje na uštrb "mi". Ili kako je to nedavno formulisao francuski predsednik Emanuel Makron kritikujući aktuelnu političku agendu američkog predsednika Donalda Trampa - javne politike SAD su postale previše podložne privatnim interesima. Ponekad razlike između njih nestanu. A radi se o tome da se dve strane delovanja ipak dovedu u istu ravan - i sloboda i odgovornost.
Danas više nije ni malo neobično što populistički politički savetodavci imaju toliko uspeha - i previše ljudi jednostavno nema solidnu osnovu za kritičko suprotstavljanje šarenim lažama koje im političari nude. I umesto da političko obrazovanje postane važno poput matematike i informatike, vlast, pa i ona prosvetna, čini sve da bitne odluke zadrži za sebe, a građanima prepušta da se sami snalaze u prepoznavanju svojih temeljnih prava i političkih izbora koji im se kao sve skučeniji nude.
