Gojković: U Srbiji iste mogućnosti za sve, čuvamo raznolikost

Otvarajući sastanak Komiteta za jednakost i nediskriminaciju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PS SE), koji se održava u Beogradu, Gojković je ukazala da je Srbija multietničko i multikonfesionalno društvo, sa čak 28 registrovanih nacionalnih manjina koje ostvaruju individualna i kolektivna prava u skladu sa najvišim evropskim i svetskim standardima.

Ona je dodala da se, u sklopu očuvanja i unapređenja ravnopravnosti, sprovodi veliki broj aktivnosti i ukazala da je Srbija izuzetno posvećena stvaranju uslova za višejezično obrazovanje.

Gojković je podsetila na slogan kojim se obeležava 70 godina Saveta Evrope -  "Naša prava, naše slobode, naša Evropa" i rekla da to potvrđuje da su prava i slobode ostvarivi samo kao univerzalni, zajednički i jednaki za sve i da su to najdublje vrednosti na kojima počiva naš kontinent.

Srbija će i ubuduće, kao i do sada, nastaviti da se za njihovo ostvarenje zalaže, podvukla je predsednica srpskog parlamenta.

Gojković je rekla i da u Srbiji postoje jednake mogućnosti za sve građane, da nema prostora ni tolerancije za diskriminaciju po verskoj, etničkoj, polnoj niti seksualnoj pripadnosti i podsetila da je Srbija među prvih 10 članica koje su ratifikovale Istanbulsku konvenciju.

Takođe, navela je da su skupštinski odbori za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, kao i za prava deteta aktivni na unapređenju zakonodavstva i primeni evropskih standarda i dodala da je i Ženska parlamentarna mreža postigla značajne rezultate. 

Gojković je rekla i da u Srbiji borba protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici predstavlja jedan od prioritetnih ciljeva zaštite ljudskih prava i unapređenja politike rodne ravnopravnosti, kao i da je osnov za ostvaranje cilja jasan politički i društveni konsenzus o potrebi efikasnog suzbijanja i borbe protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici. 

Predsednica parlamenta je istakla da je sada potrebna potpuna i dosledna primena Zakona o sprečavanju nasilja u porodici i korišćenje svih mehanizama koje zakon omogućava i navela da je važno, imajući u vidu najbolje prakse i iskustva evropskih država, doneti novi zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji će ženama omogućiti suštinski bolji položaj u društvu.

Gojković je podsetila da Savet Evrope, osnovan u ratom razrušenoj Evropi, već 70 godina kao vodeća organizacija u domenu ljudskih prava stvara zajednički pravni i politički prostor. 

Takođe, dodala je da su brojne oblasti zaštite ljudskih prava u kojima su SE i PS SE dali nemerljiv doprinos - od zaštite nacionalnih manjina i regionalnih i manjinskih jezika, borbe protiv seksusalne eksplatacije i zlostavljanja dece i nasilja nad ženama, do sprečavanja torture i nehumanog i degradirajućeg kažnjavanja, borbe protiv trgovine ljudima i ljudskim organima. 

Gojković je navela da se danas ta organizacija suočava i sa savremenim izazovima, kao što su zloupotreba ličnih podataka, sajberkriminal i različiti vidovi radikalizma, ekstremizma i unilateralnosti, navodi se u saopštenju Skupštine Srbije.

Srbija je na putu da dobije zakon o pravima deteta i zaštitu prava deteta, odnosno da dobije nezavisnu instituciju za zaštitu prava deteta, rekla je predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković otvarajući javnu raspravu o nacrtu tog zakona. 

Novi zakon trebalo bi da uredi sadržaj prava deteta, način unapređenja i promociju prava deteta i osnivanje ombudsmana.

Gojković kaže da novi zakon predviđa i obaveze organa javne vlasti u poštovanju prava deteta, koordinaciju i kontrolu organa javne vlasti u poštovanju prava deteta u sprovođenju aktivnosti.

Prema njenim rečima, zakonom bi se doprinelo unapređenju osnovnih, građanskih i političkih prava deteta. 

"Unapredila bi se prava deteta na život u porodičnoj sredini i alternativnoj nezi, kao i prava deteta na zaštitu od nasilja, kako bi se, pre svega, smanjila mogućnost zlostavljanja i zanemarivanja dece i sprečilo kršenje drugih dečjih prava", rekla je Gojković.

Kako kaže, uspostavlja se kvalitetnije pravo na najbolju moguću zdravstvenu zaštitu i socijalnu sigurnost, kao i obrazovanje, slobodno vreme i kulturne aktivnosti za svako dete.

Posebno je naglasila da je važno da postoji dobar mehanizam zaštite dece na internetu imajući brojne izazove.

Ona je dodala da bi uvođenjem institucije zaštitnika prava deteta, kao nezavisnog kontrolnog mehanizama, dovelo do toga, da na jednostavan način, na jezik koji je prilagođen i razumljiv deci omogući da se deca kreću kroz pravni sistem, kroz postupke, procese i poslove i kroz život uopšte. 

"Na taj način učimo našu decu kako mogu da zaštite svoja prava", navela je Gojković i dodala da veruje da je došlo vreme da Srbija dobije dečjeg ombudsmana.

Javna rasprava započela je danas u Narodnoj skupštini, a potom će biti održana i u Novom Sadu, Kragujevcu, Novom Pazaru i Nišu.

Gojković je podsetila da je Srbija napravila značajan napredak u unapređenju prava deteta i stvaranju zakonodavnog okvira za zaštitu dece i tako postavila dobre temelje na kojima će se položaj i prava dece dalje razvijati i unapređivati. 

"To je upravo cilj izrade Nacrta zakona o pravima deteta i zaštitniku prava deteta", podvukla je Gojković.

Predsednica skupštine kaže da je u prethodnom periodu doneto više zakonskih propisa i strateških planova kojima se prava deteta kontinuirano unapređuju, a posebno su, kaže, važni oni kojima se štite prava deteta u oblasti sprečavanja nasilja i diskriminacije, unapređenju obrazovanja i zdravstvene zaštite.

Kako je objasnila, donošenje ovog zakona nema samo za cilj da ispuni preporuke Komiteta za prava deteta ili preporuke iz Univerzalnog periodičnog pregleda stanja ljudskih prava u Republici Srbiji. 

Ukazala je da je prvi dečji ombudsman osnovan u Norveškoj 1981. godine i da danas, dečjeg ombudsmana imaju i zemlje u regionu Hrvatska i Slovenija.