Otvorene 62. „Zmajeve dečje igre“
Tradicionalni junski programi „Zmajevih dečjih igara“, 62. po redu, otvoreni su u Spomen-zbirci Jovana Jovanovića Zmaja u Sremskoj Kamenici. Učenici Osnovne škole „Jovan Jovanović Zmaj“ posetili su pesnikov grob, gde je Zmajeve stihove govorio dramski umetnik Ivan Jevtović.
Pod sloganom „Nek je vedro sve po svetu“, ovogodišnja manifestacija će na centralnim gradskim trgovima i ulicama starog gradskog jezgra, kao i u obrazovnim ustanovama socijalnog i zdravstvenog staranja, okupiti više od 7.000 učesnika, odnosno dece i mladih iz Srbije i regiona, kao i 40 stvaralaca za decu. Nagrada „Zmajev štap“ ove godine dodeljena je mladoj književnici Ivani Nešić, koja je otvorila „Zmajeve dečje igre“.
- Dragi prijatelji, danas sam dvostruko srećna – istakla je Ivana Nešić. – Najpre zbog toga što smo ovde okupljeni u jednom lepom ambijentu u kojem pričamo o lepim stvarima, a pored toga, srećna sam zbog sebe i ne znam kako da opišem to šta za mene znače „Zmajeve dečje igre“ i nagrada „Zmajev štap“. Kad sam ih, kao devojčica, gledala na televiziji, nisam mogla da zamislim da ću ikada biti njihov učesnik, a pogotovo to da ću ih ikad otvoriti i poneti neku nagradu. S obzirom na ogromnu tradiciju koju festival ima, ta nagrada mi posebno znači. Deci bih poručila da čitaju, da se raduju i da smo mi tu zbog njih.
Nagrada „Zmajevih dečjih igara“ za izuzetan doprinos popularisanju književnosti za decu pripala je prof. dr Zorani Opačić sa Učiteljskog fakulteta u Beogradu, a nagradu „Plavi čuperak“ ove godine deli četvoro autora – Vesna Aleksić, Peđa Trajković, Goran Novakov i Zoran Penevski.
- Jedna spisateljica je rekla: „Od dece uvek treba i kretati, ona su neopoziva budućnost sveta. Deci pripadaju sve godine, danas i sutra.“ To bi trebalo imati na umu kada govorimo o književnosti za decu – naglasila je nagrađena prof. dr Zorana Opačić. – Neki od najvećih srpskih pisaca su pisali o detinjstvu i za decu, pa iako Zmajevo stvaranje za decu možda nije bilo prvo, bez njega se nije moglo ni na počecima, ni danas kada se ta književnost razgranala, i nesumnjivo se bez Zmaja neće moći ni u budućim vremenima. Njegove pesme danas su jednako žive i aktuelne, a njegovo poznavanje dečje prirode duboko i istinsko. Njegovo delo postalo je vezivna tvar istorije srpskog detinjstva. Možemo ga nazvati kolom mladim, kolom novim, koje kroz vremena plešu, kako bi sam Zmaj rekao, „naslednici svetog žara“.
B. Pavković