Radna dozvola u Sloveniji za rad na tri godine
NOVI SAD: Slovenački parlament ratifikovao je sporazum o zapošljavanju državljana Srbije u deželi, koji su lane dogovorili premijeri dveju država. On omogućava radnicima iz Srbije da dobiju radnu dozvolu koja u Sloveniji važi tri godine, a nakon isteka roka mogu je produžiti još toliko.
No, radnici iz Srbije prve godine rada u Sloveniji vezani su za poslodavca koji ih je prvi primio u radni odnos, odnosno omogućio izdavanje radne dozvole, pa tek nakon toga mogu slobodno konkurisati na slovenačkom tržištu rada.
U prva četiri meseca ove godine Slovenci imaju nekoliko deficitarnih zanimanja i već su objavili oglas da traže građevince – potrebno je 9.072 radnika, radnike u proizvodnim delatnostima – 8.993, zdravstvu i socijalnoj zaštiti – 5.376 i „pod razno” – 4.885 , a tu su posebno potrebne zanatlije.
Uslov da naši radnici dobiju radnu dozvolu za rad u Sloveniji su da budu prijavljeni na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje da bi Srbija imala nadzor nad njihovim zapošljavanjem. Takođe, naši radnici treba da znaju da je prosečna mesečna plata u Sloveniji 1.070 evra, kao i da stranci u toj državi, posebno oni s nižim stepenom obrazovanja, imaju minimalnu zaradu. Ona ove godine u Sloveniji iznosi 667 evra i to je iznos ispod kojeg ih poslodavac ne može platiti. Dakako, ima i zanimanja koja se plaćaju znatno više i od minimalca i od prosečne slovenačke plate i zbog toga bi naši radnici pre odlaska u Sloveniju trebalo dobro da se informišu, kako o visini zarade, tako i o uslovima rada i smeštaju.
Da bi naš radnik dobio dozvolu za privremeni boravak u Sloveniji i za rad i zaposlenje, mora popuniti zahtev koji se nalazi na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Slovenije, i to na srpskom jeziku. Uz zahtev prilažu foto-kopiju pasoša, overenu foto-kopiju važeće radne dozvole, ugovor o radu sklopljen s poslodavcem. To ukazuje na to da je u Sloveniju najbolje otići na poziv konkretnog poslodavca i na već ugovoreno radno mesto jer je traženje posla bez unapred postignutog dogovora neizvesno i teže ostvrivo i moglo bi se dogoditi da rade za znatno manju platu ili mnogo duže nego što je to zakonima koji važe u Sloveniji dozvoljeno.
Po podacima iz Zavoda za zapošljavanje Slovenije, prošle godine radnici iz Srbije bili su po broju iza bosanskohercegovačkih – kojih je oko 50.000 – i radili su najčešće na građevini, u trgovini, kao vozači i zdravstveni radnici.
Procenjeno je da je lane bilo oko 4.000 naših radnika. Iako je ta brojka znatno manja od radnika iz BiH koji su u Sloveniji, naši državljani su bili bez državne zaštite, a samim tim i brige matice o njihovim pravima i platama.
U slučaju da poslodavac u Sloveniji ne može da na njihovom birou rada nađe radnike određenog profila, on šalje zahtev Nacionalnoj službi za zapošljavanje Srbije. Samo u tim slučajevima radnici iz Srbije brzo dobijaju dozvolu za rad na godinu. Radnički savetnik Goran Lukić skreće pažnju na to da problemi mogu nastati upravo u tom delu sporazuma o zapošljavanja između Slovenije i Srbije koji predviđa da naš radnik prve godine mora da bude kod istog poslodavaca koji mu je omogućio prvu radnu dozvolu.
To znači da je vezan za tog poslodavca, što je plodno tle za iskorišćavanje radnika, ukazao je Lukić.
Kako je dodao, dešavalo se da su poslodavci, znajući da radnici moraju da budu kod njih jednu godinu, to iskorišćavali i bilo je radnika koji su mesečno radili po 250-300 sati.
Ili, neki poslodavci su, da bi radnicima dozvolili da odu, tražili određene svote novca – nekad 500 evra, a nekad i više od 1.000, kaže naš sagovornik.
Zbog toga je, smatra on, najvažnije da radnici ne potpisuju nikakav dokument o radu pre nego što ga dobro prouče. Po slovenačkim propisima, poslodavci koji ne pripadaju javnom sektoru mogu objaviti konkurs za radno mesto i bez posredovanja Zavoda za zapošljavanje Slovenije. Oni to često i čine putem raznih sajtova, ali pravilo da naši radnici moraju biti na evidenciji NSZ-a i dalje ostaje.
LJ. Malešević
