U Srbiji 9.000 obolelih od multiple skleroze

Tačan uzrok nastanka bolesti nije poznat, ali zna se da su faktori rizika genetička predispozicija, zatim nedostatak vitamina D – ljudi koji žive na severnoj polulopti imaju mnogo veću šansu da razviju multiplu sklerozu, infekcije određenim virusima, pušenje i gojaznost. Patofiziologija, odnosno tačan mehanizam po kom se bolest odvija, takođe nije poznat, ali se zna da pogađa mladu populaciju i to u periodu najvećeg uspona u životu - između 20 i 40 godine. Međutim, MS se može nažalost javiti i kod dece, a neretko i kod tinejyera. Osim toga, MS češće pogađa žene nego muškarce.

U Srbiji od ukupno 14 registrovanih lekova, na račun RFZO pacijentima su dostupna samo četiri – tri vrste beta-interferona (Rebif, Avoney i Betaferon) i kopakson. Ovo su najmanje efikasni lekovi koji se daju u vidu injekcija, i to jedanput do triput nedeljno, što takođe značajno smanjuje kvalitet života ljudi sa MS-om, kažu u MS platformi Srbije. Lekovi veće efikasnosti koji se uzimaju oralno ili u vidu infuzija nisu dostupni, osim u malobrojnim kliničkim studijama koje se u jednom trenutku završavaju i pacijent ostaje bez lekova. Međutim, čak ni pomenuti lekovi najmanje efikasnosti nisu dostupni svima već stroge kriterijume za dobijanje terapije prolazi tek svaka deseta obolela osoba, i to oni s najagresivnijim formama MS-a. Ostali žive u strahu od toga šta sutra donosi, a nažalost u nedostatku lekova budućnost neminovno donosi težak invaliditet.

Profesorka dr Dragana Obradović kaže da prvi simpromi bolesti mogu biti različiti, kao što su trnjenje jedne strane tela, problemi s vidom, vrtoglavica, osećaj slabosti, ali da se u Srbiji misli na MS i da se pacijentima rano postavlja dijagnoza.

- Važno je što ranije postaviti dijagnozu, kako bi se ranije počelo sa terapijom. Uz odgovarajuću terapiju moguće je bolest staviti pod kontrolu - rekla je ona pred početak skupa “Zaustavimo zajedno SM u Srbiji” koji je organizovala Platforma Srbije.

Multipla skleroza je hronična neurodegenerativna i autoimuna bolest koja se karakteriše gubitkom mijelina – omotača nervnih ćelija. Kod ljudi sa MS-om autoreaktivne imunske ćelije napadaju sopstveno tkivo, i to ćelije koje obmotavaju neurone. Zbog toga se u beloj masi mozga i kičmene moždine pojavljuju tačkaste demijelinizacione lezije (povrede) koje se mogu detektovati magnetnom rezonancom, kažu u MS platformi Srbije, koja se bori za to da se lekovi veće efikasnosti za multiplu sklerozu (ocrelizumab, alemtuzumab, natalizumab, aubagio, tecfidera i ostali) učine dostupnim i obezbede na račun RFZO svim obolelim.

Podseća na to da pre samo dvadesetak godina nije postojala terapija za tu bolest, a da danas ima 14 registrovanih lekova, od kojih su četiri dostupni pacijentima u Srbiji.

- Najveći problem u Srbiji što se leči samo 12 odsto pacijenata. U Makedoniji terapiju dobija 30 odsto pacijenata u Hrvatskoj i Crnoj Gori svi se leče - istakla je ona. Ukoliko se neko razboli od MS, sa 20 godina, a ne leči se, sa 40 hoda pomoću štapa, a sa 45 završava u invalidskim kolicima, tužna je statistika.

I. R.