NA MOTORU 25.000 KILOMETARA Iz Novog Sada do Džingis Kana i nazad

Velimir ističe da ovako dugačak put zahteva opsežne priprema i podrazumeva komunikaciju sa ljudima koji su putovali delovima rute, i razmenu iskustava... Jer ih čekaju različiti vremenski uslovi, nadmorske visine, ali i političke prilike i treba se za sve dobro spremiti. Na deonici „puta svile“ proći će Ak Bajtal na Pamiru na nadmorskoj visini od 4.665 metara, što je druga najviša tačka na zemaljskoj kugli koja se može doseći motornim vozilom. Za Velibora je to poseban izazov, jer voli planinarenje, pa će ovim poduhvatom spojiti i motociklizam i penjanje po planini. Putovanje koje će trajati najmanje 45 dana proteći će dobrim delom i vožnjom neasfaltiranim putevima.

– Obično je ljudima želja putovanje ’Pamirskim autoputem’ ili Mongolija ili Sibir, a Velibor je to objedinio u jedan put. Ja sam na to dodao i Kavkaz – kaže za „Dnevnik“ Bojan Bojat. – Privukle su nas prirodne lepote, jer iskustva ljudi koji su putovali tom rutom kažu da u životu lepše predele nisu videli. Pamir, Gobi, Mongolija... Pravu tišinu osetiš i pravo nebo vidiš tek u Mongoliji, jer nema zagađivača. Vidi se kristalno nebo. A o Sibiru ne treba trošiti reči. Bajkalsko jezero je nešto posebno.

Mađarska, Slovačka, Poljska, Ukrajina, Rusija, Kazahstan, Uzbekistan, Tadžekistan, Kirgistan i Mongolija su zemlje koje će zajedno prokrstariti svojim motociklima, a onda će im se u glavnom gradu Rusije putevi razići, jer se Velimir vraća za Srbiju kako bi kod kuće dočekao prinovu – treće dete u porodici, jer mu je supruga u šestom mesecu trudnoće, dok Bojat nastavlja putovanje kroz Gruziju, Jermeniju, Tursku, Bugarsku, Grčku, Albaniju, Crnu Goru i vraća se u Srbiju.

– Pripremali smo se za putovanje tako što je on gledao mape i konačišta, a ja sam gledao gde se i šta može pojesti i popiti. Tako da sam već bezecovao restorane, specijalitete i recepte. Mene više interesuje društveni aspekt, tako da sam upoznat kakva je dnevno-politička situacija, kao i sa njihovom istorijom. Velimir i ja smo su potpuno različitih senzibiliteta, pa će se to verovatno odraziti i na putopisne beleške koje budemo objavljivali – pojašnjava Bojat.

Na putu kojim će zajedno ići posetiće mnoga istorijska mesta i gradove.

– Aktobe, Astana, Samarkand, Dušanbe, Biškek, Oš... sve su to mesta koja imaju bogatu istoriju i koja vredi posetiti. Što se Mongolije tiče, posebna istorijska priča je oko Džingis Kana. Ali prvenstveno na putovanje idem zbog prirodnih lepota. Da vidim ta prostranstva. Mi planiramo u velikoj meri da kampujemo, posebno u Mongoliji i Sibiru, da spavamo pod vedrim nebom, što sam dosta puta radio i na putovanju kroz Afriku. To je nešto posebno. To je sloboda koju čovek oseti i zarazi se time – navodi Velimir.

Kako navodi Bojan Bojat, posebnu dimenziju ovog puta ima što će to biti i svojevrsna promocija Novog Sada u zemljama kroz koje budu prolazili, a proći će pola sveta.

I jedan i drugi saglasni su da se na motociklu priroda doživljava mnogo intenzivnije nego za volanom automobila, ali i da je to svojevrsna antistres terapija. Jer posao advokata, kako kažu, izuzetno je stresan.

– Putovanje motorom leči. U poslu se susrećemo sa ljudima koji su u problemu, jer advokatu se uglavnom obraćaju ljudi koji imaju neki problem. I koliko god se trudio da budeš profesionalan, ne može da te to ne dotiče. I onda se nakupimo negativne energije. I onda putovanje motorom relaksira. Nema putovanja na kom sam bio, a da se s njega nisam vratio relaksiran, bez obzira kakvi su uslovi puta ili vremenski uslovi bili. Uvek sam se vraćao s osmehom na licu – ističe Velimir Bjelanović.

Osim dugogodišnje uspešne advokatske karijere, iza sebe, reklo bi se imaju još zavidniju bajkersku biografiju, pošto su obojica prokrstarili na svojim mašinama na dva točka na desetine hiljada kilometara. Velimiru Bati Bjelanoviću najduža ekspedicija do sada bilo je putovanje Afrikom od 12.000 kilometara, dok Bojat iza sebe ima putovanje od oko 9.000 kilometara i 13 država po Evropi. I jedan i drugi pišu utiske s putovanja, s tim da je Bojat osim prirode i društveno istorijskim apsektima zainteresovan i za kuhinje zemalja i podneblja kroz koje prolazi. Zato je njegova internet stranica i nosi naziv „Gastro bajker“. Na ovom proputovanju kroz devet vremenskih zona i 17 zemalja, sigurno će imati recepata i hrane o kojoj će pisati u svom putopisu na sajtu www.gastrobiker.com.

Na put će ići sa još jednim motociklistom-avanturisom iz Nemačke. Problem koji trenutno mora da reši treći saputnik jeste sedam viza za koje je izdvojio pravo malo bogatstvo, pa se očekuje da će papirološke probleme rešiti neposredno pred put. U tom delu sveta može se reći da je pasoš iz Srbije daleko vredniji od Nemačkog, jer je za putovanje sa srpskim pasošem potrebna jedna viza, koja se lako dobija.

Bojat dodaje da očekuje da će probati raznovrsna jela i „ukrasti po koji recept“, posebno u delu puta kada nastavi sam prema Gruziji, Jermeniji i Turskoj. Pored mnogih kuhinja koje je upoznao na svojim motociklističkim avanturama makedonska mu se najviše dopala.

- Njihova kuhinja je fenomenalna. Oni su spoj naše kuhinje gde dominira meso i grčke gde dominira povrće. Oni su to spojili u savršen sklad - navodi Bojat.

Na pitanje o vremenskim prilikama kojima će svakako biti izloženi u putu, od dodaje da ni jedna vremenska neprilika ne može da pokvari užitak vožnje motorom.

– Ja kad god stavim kacigu, meni je ispod vizira sunce – zaključuje Bojan Bojat.

Tekst i foto: Aleksandar Savanović