U Sentandreji otvoren novi Muzej Eparhije budimske

Prostorom opremljenim po najsavremenijim muzeološkim standardima dominira stalna postavka “Srpska crkvena umetnost u Mađarskoj” sa više od 450 eksponata: ikona, portreta i bogoslužbenih predmeta. Odabrani eksponati izloženi su tako da stvaraju celovitu sliku o istorijatu Srba u Mađarskoj, osnivanju i delovanju Eparhije budimske i njenih vladika, ali i da svedoče o nastanku, razvoju i dometima srpske likovne umetnosti na prostoru nekadašnje Ugarske, kao i o umetnicima i značajnim ličnostima koji su živeli i stvarali na ovom tlu.

– Srpska komponenta ovdašnje bogate kulturne istorije biće ovom muzejskom postavkom obuhvatnije predstavljena, iako je u samom gradu, koji i sam predstavlja muzej na otvorenom, očigledna u liku sedam prelepih crkava koje su Srbi gradili, od epohe Velike seobe pod Patrijarhom Čarnojevićem – naveo je u svom slovu ministar Vukosavljević. - Sentandreja pokazuje da je srpski narod svoj životni opstanak izjednačavao sa potrebom održanja svoje kulture, duhovne i materijalne. Ali srpski kulturni prostor, svuda gde je prisutan, koegzistira sa kulturnim prostorima drugih naroda. To prožimanje obogaćuje srpsku kulturu, kao i kulture naroda s kojima se ona dodiruje, te u velikoj meri osnažuje kulturnu saradnju među narodima i državama.

Po ministrovim rečima, Mađarsku i Srbiju vezuje mnogo toga. Između ostalog, naveo je, Srbija je ponosna što je pripadnici mađarskog naroda, koji žive na njenom tlu, s pravom smatraju za svoju domovinu. Isto tako, dodao je ministar, Srbija ceni i poštuje to što Srbi u Mađarskoj uživaju sva prava zagarantovana svetskim standardima u oblasti zaštite nacionalnih manjina. On je istovremeno izrazio uverenje da će novim eparhijskim muzejom biti dodatno osnažene veze između dve države, kao i da će sama postavka, sa eksponatima koji spadaju u sam vrh srpske crkvene umetnosti, „učiniti da se naši mađarski prijatelji bolje upoznaju sa kulturom susednog srpskog naroda“:

- „Mi že Sentandrejci, celog sveta slavni“, navodi srpski romansijer rođen u Sentandreji, Jakov Ignjatović, nekada omiljenu pesmu svojih sugrađana. Muzej Eparhije budimske biće nova, sadržajna tačka na ovom mestu bogatog pamćenja. I napokon, na ovom će mestu i novi naraštaji srpskog naroda, i ovde u Mađarskoj i ma gde živeli, imati mogućnosti da posvedoče, i sebi i drugima, ko su im bili preci i čemu su težili – poručio je Vladan Vukosavljević, zahvaljujući se u ime Vlade Srbije i Ministarstva kulture i informisanja Vladi Republike Mađarske, bez čije bi, kako je rekao, velike pomoći i podrške projekat obnove kompleksa Preparandije bio „znatno komplikovaniji i sa neizvesnim vremenskim rokom završetka“.

Pomenuti radovi na kompleksu Preparandije obuhvatili su temeljnu obnovu stare učiteljske škole, kao i dovođenje u red - od enterijera do potpuno nove fasade - dvospratnog socrealističkog zdanja dozidanog sedamdesetih godina prošlog veka, koje je u procesu restitucije takođe pripalo Eparhiji budimskoj. U obnovu kompleksa i njegovo opremanje Vlada Mađarske uložila je oko 2,5 miliona evra (ukupno je, inače, za prioritetne projekte SPC u Mađarskoj, među kojima je i izgradnja depadansa Muzeja Eparhije budimske u neposrednoj blizini Hrama Svetog velikomučenika Georgija u Budimpešti, obezbedila pet miliona evra). Ministarstvo kulture i informisanja Srbije pomoglo je ceo poduhvat sa 5 miliona dinara i 330.000 evra.

Veliku pak stručnu pomoć eparhijski muzej je imao u konzervatorima Galerija Matice srpske i Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Podsetimo, GMS je već duže od četiri decenije u kontinuitetu posvećena zaštiti kulturnog nasleđa Srba na prostoru Mađarske, u prvom redu zahvaljujući istraživanjima nedavno preminulog istoričara umetnosti Dinka Davidova po crkvama Budimske eparhije. Na osnovu njegovog rada organizovana je restauracija većeg broja predmeta, a 1973. priređena je i izložba  „Ikone srpskih crkava u Mađarskoj”. U međuvremenu je bilo još nekoliko značajnih izložbi, realizovanih i u saradnji sa Zavodom, poslednja lane, kada je u GMS izložen potpuno restauriran ikonostas Arsenija Teodorovića iz nekadašnje Saborne crkve u Budimu.

Ističući da je počastvovan pozivom da prisustvuje otvaranju novog Muzeja Eparhije budimske, predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor rekao je za „Dnevnik” da je ovaj dan od izuzetne važnosti i za srpsku i za mađarsku kulturu, jer će se blago nastalo i čuvano u proteklih 300 i više godina na tom prostoru naći u modernom izlagačkom prostoru, opremljenom po najsavremenijim muzeološkim standardima, i na taj način iz ormanske tame izaći na videlo dana. „Ovo je još jedan dokaz kako se udruženim snagama, u ovom slučaju brigom o relikvijama iz zajedničke prošlosti, može uraditi mnogo toga u interesu naših dvaju naroda, naše dve države. Adekvatno čuvanje tih relikvija važno je i za Srpsku pravoslavnu crkvu i za srpski narod i za Sentandreju, ali je važno i što se to neverovatno blago doživljava kao zajedničko. I dobro je što su političke prilike takve kakve jesu, i što mađarska država može da pomogne i iznad uobičajenih okvira”, poručio je predsednik Pastor.  

– Otvaranje novog srpskog crkvenog muzeja u Sentandreji predstavlja izuzetan događaj za srpsku kulturu i muzeologiju. Biće to nezaobilazno mesto za svakog kome je cilj bolje poznavanje i razumevanju naše nacionalne i istorije likovne umetnosti, ali je u pitanju i kulturni topos koji daje veliki doprinos uspostavljanju još boljih i čvršćih veza između mađarske i srpske kulture – rekla je za naš list upravnica GMS dr Tijana Palkovljević Bugarski. Direktor Pokrajinskog zavoda Zoran Vapa ističe da će u godini kada se otvara muzej biti završeni i konzervatorsko-restauratorski radovi na najvećem baroknom ikonostasu u Sentandreji, onom u Preobraženskoj crkvi. Time će se steću uslovi da, pored obilaska stalne postavke u Preparandiji, posetilac može da vidi i restaurirano blago preostala četiri sentandrejska hrama koja su još u vlasništvu SPC – Saborne crkve, Blagoveštenske, Požarevačke i Preobrženske. Sredstva za radove na uređenju enterijera naših crkava u Sentandreji, kao i Hrama Svetog velikomučenika Georgija u Budimpešti je, uz Eparhiju, obezbedila Pokrajinska vlada. Inače, upravo delovi ikonostasa Arse Teodorovića iz crkve posvećene Svetoj Trojici u Budimu, srušene 1948, zauzmaju centralno mesto u klasično koncipiranoj crkveno-umetničkoj postavci “Srpska crkvena umetnost u Mađarskoj” . Ceo ikonostas, naime, fizički ne može da stane čak ni u ovako obnovljenu Preparandiju, tako da su izložene carske dveri, pojedine prestone i ikone u soklu, poput „Tajne večere”... U prvom planu su takođe i neki od najvažnijih predmeta koji se čuvaju u eparhijskom muzeju, poput „Bogorodice sa Hristom“ zografa Mitrofana, Darohranilice i Okova rukopisnog četvorojevanđelja iz manastira Grabovac, portreta patrijarha Arsenija Čarnojevića, ikona iz 17. i 18. veka... U svakom slučaju, budući da Sentandreju godišnje pohodi gotovo milion turista, procene su da bi već u toku ovog leta novi Muzej Eparhije budimske, čiji ulaz sada gleda na samo srce varoši, Esnafski krst na trgu Fo, mogao da zabeleži istorijsku posetu.

M. Stajić