Povremeni porodični smeštaj, briga o deci i roditeljima
NOVI SAD: Konferencija “Potencijali i iskustva porodičnog smeštaja u porodici, biološkoj porodici i prevenciji institucionalizacije” održana u sali Skupštine AP Vojvodine, okupila je prdstavnike centara za socijalni rad iz Pokrajine, kao i iz ostalih delova Srbije, pa i goste iz Crne Gore i BiH.
Učesnike skupa pozdravio je pokrajinski sekretar za socijalnu politiku, demografiju i ravnopsravnost polova Predrag Vuletić, istakavši da je cilj skupa da se za stvaranje uslova i realizaciju usluge povremenog porodičnog smeštaja motivišu i podrže opštine širom Vojvodine kao i potencijalni pružaoci usluga.
Pomoć biološkim porodicama s decom u smetnjama u razvoju nema bez društvene pomoći, bez nje nema kvalitetne brige, rekao je Vuletić, poručivši da će resorni sekretarijat nastaviti da daje podršku uspostavljanju ove usluge na teritoriji Vojvodine.
Tema konferenecije ovoga puta je usluga povremeni porodični smeštaj. Ova usluga se isključivo i jedino pruža u Novom Sadu baš zato što smo naišli na razumevanje Pokrajinskog sekeretarijata za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova, Gradske uprave za socijalnu i dečiju zaštitu i gradskog Centra za socijalni rad, rekla je direktorka Centra za porodični smeštaj i usvojenje Novi Sad Ivana Koprivica.
Kako je dodala, ova usluga je ustvari podrška biološkoj pordici koja brine o detetu sa smetnjama u razvoju. Svi znamao koliko je danas teško brinuti generalno o deci, a posebno kada imate dete sa smetnjama u razvoju, a na lokalnom nivou nema dovoljno pružalaca te usluge koja podrazumeva da hranitelj pet dana u mesecu preuzeme brigu o detetu, podrži biološku porodicu, da roditelji majka ili otac mogu da brinu o drugoj deci, ili da se posvete sebi.
Na konferenciji su se čula lična iskustva hranitelja, iskustva biloške porodice, ali i onih koji rade u Centru za porodični smeštaj i usvojenje, koji su radili istraživanja koliko ova usluga ustvari znači biološkoj porodici.
Cilj nam je da promovišemo uslugu, da drugi centri za socijalni rad iz Vojvodine pre svega čuju naša iskustva i eventualno da pokrenu uslugu u svojim sredinama. Ova usluga krenula je kroz projektne aktivnosti. Iako je pokrenuta i u Beogradu, Kragujevcu i Nišu, opstala je samo u Novom Sadu, baš zahvaljujući tom našem partnerstvu na lokalnom nivou.
Dosta porodica brine o deci sa smetnjama u razvoju i sigurna sam da bi im ova usluga olakšala život. S druge strane, nemamo dovoljno kapaciteta da tu uslugu razvijamo i širimo na teritoriji za koju smo osnovani i zato nam je poptrebna podrška centara za socijalni rad i gradskih uprava. Uslugu u ovom momentu na teritriji Novog Sada prima 21 dete, a pružaoci usluga su 15 hraniteljskih porodica, rekla je Ivana Koprivica.
Kako je objasnila, oni koji su zainteresovani za to da budu pružaoci usluge, mogu da se jave Centru za socijalni rad ili Centru za porodični smeštaj i usvojenje u Novom Sadu. Procedura je ista kao i za standardno hraniteljstvo: dostavljaju potrebnu dokumentaciju, prolaze obuku i nakon toga se radi uparaivanje biološke s hraniteljskom porodicom. Biološka porodica može da bira svog povremenog hranitelja. Najčešće su to ljudi koje biološka porodica poznaje, oni koji su bliski porodici i poznaju dete tako da to za porodicu i dete ne bude previše stresno i opterećujuće. Ta usluga je besplatna, porodica korisnika usluge je ne plaća, a hranitelji koji pružaju povremeni porodični smeštaj dobijaju naknadu od strane ministarstva i ona nije velika, iznosi oko 7.000 dnara za tih pet dana mesečno koliko hraniteljska porodica brine o detetu.
Podrška biološkoj porodici je krucijalna i sve više treba da investiramo u prevenciju kako ne bi došlo do necelishodnog izdvajanja deteta iz nje. Znamo da je porodica prirodno i optimalno okruženje za rast i razvoj svakog deteta i samo u izuzetnim okolnostima izdvajanje deteta ima smisla, objasnila je koordinatorka Unicefa Vesna Dejanović.
Zato je, dodala je, važno govoriti o porodičnom smeštaju ne samo kao o alternativi, već kao o modaliteteu čiji resursi mogu da se koriste i u preventivne svrhe.
V. Crnjanski