Organska proizvodnja sve zanimljivija poljoprivrednicima

U poslednjih par godina stvari su se pomerile sa mrtve tačke i procenjuje se da u Srbiji ima oko 6.000 poljoprivrednika koji se bave ovakvom vrstom proizvodnje i to na ukupnoj površini od oko 13.000 hektara. Vrednost izvoza u ovoj branši je oko 20 miliona dolara godišnje što je mnogo bolje nego pre nekoliko godina ali i dalje daleko od potencijala koju naša poljoprivreda ima.

O tome šta bi trebalo izmeniti da bi više proizvođača čiste njive i polja iskoristili za ovu proizvodnju dr Snežana Oljača predsednica UO Udruženja “Serbia organika” kaže da su naši proizvođači u mnogo goroj situaciji nego kolege u zemljama EU jer su subvencije kod nas znatno manje i da ukoliko bi se one povećale i rezultati bi bili znatno bolji.

Proizvođačima koji krče svoj put u ovoj branši svaka pomoć dobro dođe, a još od 2012. godine podrška stiže od “Nove Ljubljanske banke”. Oni svake godine imaju konkurs za ove poljoprivrednike i nagraćuju po troje kojima slede ravnopravne nagrade od po 500.000 dinara.

Prošle godine među nagrađenima su bili i Tatjana i Zoltan Idei iz Temerina. Oni su za projekat “Kako poseješ tako ćeš i požnjeti” dobili novac i iskoristili su ga za nabavku sejalice… Ono Što im sada nedostaje jeste objedinjeni sertifikat za organsku proizvodnju za celo gazdinstvo.

-Mi se bavimo i stočarstvom i ratarstvom i preradom. Sertifikovati svaku oblast posebno je jako skupo i više bi nam odgovaralo kada bi imali mogućnost da sertifikujemo celo gazdinstvo-kaže Tatjana.

O tome koliko je to danas moguće državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i šumarstva Srbije, Sead Mahmutović kaže da će  saslušati sve primedbe, a onda videti koliko može da se udovolji zahtevima jer sertifikovanje je kod nas usklađeno sa propisima koji vladaju na tržištu EU I tu nema odstupanja jer bez toga nema uspešne proizvodnje ni izvoza.

A primer da se može dobro proizvodti i izvoziti je preduzeće “Midi organik” iz opštine Blace i sela Donji Grgur. Bave se preradom organskog voća i sve što proizvedu to i izvezu. Imaju 480 kooperanata i sve potrebne sertifikate. Izvoze u sve razvijene zemlje plus SAD. Žika Janićijević koji je osnovao firmu sa sinom Nenadom, objašnjava da je organska proizvodnja težak ali isplativ posao.

-Cene su od 20 do 50 odsto više nego kod konvencionalne proizvodnje, ali sve mora da se kontroliše i sertifikuje što iziskuje dodatne troškove… Inostrani kupci, posebno oni iz SAD najviše traže pire od jabuke koji spremamo u većim i manjim pakovanjima – pojašnjava Žika i dodaje da pored pirea od jabuka spremaju se da na tržište plasiraju i pire do suvih šljiva jer smatraju da će lako naći put do proboriljivih kupaca na svetskih potrošača.

-U  narednom periodu planiramo da izgradiimo i opremimo svoju laboratoriju  to će biti i praktičnije i jeftinije nego sada kada nam kontorlu rade druge laboratorije - objašnjava on i tvrdi da kada bi bilo i još stotinu ovakvih fabrika ne bi bilo problema da plasiraju robu i izvoze.

Organska proizvodnja zahteva specifične uslove. Moderne sorte voća i povrća su navikle na tretmane sredstvima za konvencionalnu proizvodnju, a ne organsku. To je ponovo vratilo interesovanje poljoprivrednika za stare sorte… Kod jabuka se ponovo sade kožara, biridžka, kolačara i slične. One ne zahtevaju specijalan tretman i stalna prskanja, a i otpornije su na bolesti i spoljne uticaje. Međutim rasadnici ih odavno ne proizvode pa se novi rasadi dobijuju kalemljenjem jer starih stabala još ima.. 

 Dušanka Vujošević