Slano Kopovo: Jedna od poslednjih očuvanih bara

Slano Kopovo je povoljan ambijent za ždralove, divlje patke, guske, šljukarice, kao i ptice sabljarke, i morske žalare... ukupno 203 vrste ptica, što čini 63 odsto od svih poznatih vrsta u Vojvodini.

Ovaj specijalni rezervat prirode je jedan od najvažnijih i najosobenijih staništa ptica u Srbiji, kao i specifičnih slatinastih biljnih zajednica, ne samo kod nas, već i u celoj Panonskoj niziji koje su u fazi iščezavanja.

To je neprocenjiv centar osobene biološke raznovrsnosti živog sveta na prostorima Vojvodine, ali i reprezentativni primer slatinastih staništa koja su na granici potpunog nestajanja.

Upravo zato Opština Novi Bečej na čijoj teritoriji se i nalazi ovaj zaštićeni rezervat sklopila je prekograničnu saradnju sa kolegama iz Mađarske kako bi se izgradili novi putevi za biologe, stručne radnike, ali i turiste koji žele da vide nesvakidašnju prirodu.

IPA program prekogranične saradnje Mađarska- Srbija (Šandorfalv- Novi Bečej) pod nazivom “Rehabilitacija zajedničkog kulturnog nasleđa u cilju budućeg razvoja regiona” traje do kraja marta 2020.godine i obuhvata dva zaštićena prirodna dobra - Slano Kopovo i jezero Nadoš u Mađarskoj.

Krajnji cilj je eko-turizam, a iako je Novi Bečej poznat po raznim manifestacijama specijalni rezervat prirode “Slano Kopovo” definitivno nije iskoristio pun turistički potencijal, najpre zbog otežanog pristupa, naročito za vreme obilnih padavina. Projektom je predviđena izgradnja dva pristupna puta, a vrednost radova iznosi 80.000 evra, od kojih će jedan biti dužine 425, a drugi oko hiljadu metara. Radovi na izgradnji puteva su počeli prošle nedelje, a predsednik Opštine Novi Bečej Saša Maksimović kaže da je ova investicija najviše značajna upravo zbog eko-turizma.

-Novi Bečej je prepoznao važnost turizma konkretnog, a ne manifestacionog, od eko turizma, kulturnog, sportskog, a konačno izgradnjom pristupnih saobraćajnica Slanom Kopovu preko IPA projekta sa gradom Šandorfalvom ostvarena je osim kulturne i ekonosmka saradnja- kaže Maksimović.

Ukupna vrednost projekta iznosi 470.000 evra, od čega je Opštini Novi Bečej pripalo 222.000 evra, a za izgradnju puteva potrebno nam je 80.000 evra.

Rok za završetak radova je početak jula, te će pred leto rezervat biti otvoren za sve koji žele da vide recimo ždralove i druge ptice, ali i ostali živi svet  po kojem je ovaj kraj prepoznatljiv.

Član projektnog tima Novica Blažin kaže da je izgradnja saobraćajnica, ali i parkinga za vozila, možda i najbitnija aktivnost u okviru ovog projekta posvećenog očuvanju zajedničkog kulturnog nasleđa.

-Ovo su sve preduslovi za turističke posete specijalnom rezervatu priorode “Slano Kopovo”, ali, kao i pristupni put do Arače, to nije isključivo put za potrebe turizma, već i put koji će koristiti svi sugrađani i posetioci Novog Bečeja, oni koji imaju zemlju, poljoprivrednici i mnogi drugi- kaže Blažin.

Bez pristupnih puteva, ističe Novica Blažin, nije uopšte lako doći do rezervata ni terenskim vozilima kada su padavine ili neposredno nakon toga.

Stručna saradnica u ovom specijalnom rezervatu prirode Silvija Ivanić kaže da je Slano Kopovo mesto gde se zaista okupljaju istinski ljubitelji prirode, ornitolozi, biolozi, ali i fotografi, kao i deca u okviru školskih ekskurzija.

-Ovo je oaza nedirnute prirode, koja je veoma jedinstveno i specifično mesto ne samo za našu državu, već i za celu Evropu. Ima raznovrstan biljni i životinjski svet koji se ovde razvija i opstaje. Najinteresantnije je u jesenjem periodu kada je vrh jesenje migracije i kada se ovde može videti na desetine hiljada ždralova- kaže Silvija Ivanić.

Silvija Ivanić ističe da svako godišnje doba u rezervatu nosi neke specifičnosti, ali i da to nije poslednji ostatak Panonskog mora, kako mnogi misle.

-Slano Kopovo je fosilni, odnosno stari paleo meandar reke Tise. Na ovom području gde se nalazi Slano Kopovo nekada je proticala Tisa i kada su regulacijom roka reke presekli njeno korito, ono što je ostalo je Slano Kopovo - kaže Silvija i pojašnjava da so vodi poreklo iz karaktera ovog područja jer se tu nalazi najniži deo terena gde su se u davnoj geološkoj prošlosti taložile mineralne materije, kristali i škriljci, kada su se topoli lednici. Kretanje podzemnih voda iznosi te materije na površinu i zaslanjuje zemljište, a samim tim i vodu.

         Maša Stakić