Mladi u Srbiji ne žure da napuste roditeljski dom

Najviše mladih živi sa roditeljima u Severnoj Makedoniji – 61 odsto, zatim u Hrvatskoj – 60 odsto. U Srbiji šestoro od desetoro mladih živi u roditeljskom domu, a u EU tek svaki četvrti starosti od 25 do 34 godine, pokazuju podaci Evropske statističke službe.

Mladi roditeljski dom u EU napuštaju u proseku sa 26 godina , ali su razlike od članice do članice velike. Najsamostalniji u EU su mladi Danci jer  tamo svega tri procenta onih između 25 i 34 godina živi u roditeljskom domu. Po pet odsto mladih koji se nisu odvajali od roditelja beleži se i u Finskoj i Švedskoj kao i u Luksemburgu  dok,  s druge strane, iz roditeljske kuće ne žure da ode više od polovina mladih Hrvata, Slovaka i Grka.

Mladi muškarci u Srbiji, podaci su  Eurostata, znatno teže napuštaju roditeljski dom od devojaka. Naime, čak 76,3 procenta mladih muškaraca živi s roditeljima, a u isto vreme beleži se 41,7 odsto mladih devojaka u roditeljskom domu.

Ovi podaci, koji se ponavljaju već nekoliko godina, poklapaju se sa činjenicom da je trećina mladih u Srbiji nezaposlena. Od oko 185.000 nezaposlenih mladih do 34 godina polovina ima diplomu neke srednje škole, više od petina fakultetsku, koliko je i onih sa niskom kvalifikacijom i bez škole. U proseku posao traže ili čekaju na njega duže od dve godine, što ih svrstava u trajno nezaposlene. U anketama nezaposleni mladi  izjavljuju da se osećaju beskorisno, bespotrebno, besprespektivno i često kao socijalni slučajevi. Agilniji gomilaju diplome i to po pravilu za one profesije koje su slabije tražene na tržištu rada.

Istraživanje je pokazalo da je 90 odsto mladih ne radi tokom studija, što im kasnije otežava poziciju na tržištu rada, kao i da bi čak 85 odsto njih prihvatilo da radi na crno.

Dodatno, stopa nezaposlenosti mladih značajno je veća u ruralnim područjima, što stvara poseban društveni problem pošto se trećina stanovništva iz ove kategorije seli u obližnje gradove u potrazi za poslom. Ukoliko ni tu ne nađu posao, odlaze u inostranstvo.

Prema istraživanju koje je sprovela Beogradska otvorena škola , mladi u Srbiji se prilikom potrage za zapošljavanjem suočavaju sa brojnim preprekama i vrlo često s nedostatkom određenih veština koje su potrebne tržištu rada. Osim nedostatka informacija o potrebama tržišta rada, jedan od glavnih izazova sa kojima se mladi u potrazi za prvim poslom susreću jeste uslov da već imaju prethodno radno iskustvo. Jedan od načina za sticanje tog iskustva predstavlja program radnih praksi.

Ovo istraživanje ukazuje i da se ključne veštine za zapošljavanje, za kojima vlada visoka potražnja na tržištu rada nedovoljno razvijaju tokom formalnog obrazovanja. To mišljenje dele i mladi i poslodavci.  Stručnjaci ističu da se među važne razloge za nezaposlenost mladih može računati i to što mnogi od njih ne traže posao “već čekaju da im država nađe radno mesto“. Uz to, kako ističu, mladi iskazuju malu spremnost da zarad radnog mesto napuste roditeljsku kuću odnosno svoje mesto prebivališta. No, i da bi to učinili sprečava ih i niska zarada, od koje često ne mogu da plate stan, hrane se, oblače i sve ono što u roditeljskom domu imaju “džabe”.

Sociolog Srećko Mihailović, koautor publikacije “Mladi u Srbiji 2018/2019.godine”, koja je nedavno predstavljena, poredio je prošlogodišnje rezultate istraživanja među mladima u Srbiji sa istim sprovedenim davne 1960. godine, a na pitanje “da li mislite da ćete posle studija lako naši posao u svojoj profesiji” 75 odsto ondašnjih ispitanika odgovorilo potvrdno, dok su podaci iz današnjih istraživanja sasvim suprotni.

- Danas se o poslu više sanja, nego što se mladi ljudi zapošljavaju. Danas posla nema za mlade, jer nemaju iskustva, ali i za najstarije, valjda zato što imaju i previše iskustva i godina – objasnio je Mihailović.- Rad u ovoj zemlji i regionu, pa čak i u zapadnoj Evropi u nešto manjem obimu, je prekaran. Ljudi žive sa dosta neizvesnosti i nesigurnosti. Rad je sve manje stabilan i sve manje formalizovan i izvestan. Upravo strah od gubitka posla jedan od najvećih kod mladih generacija.

Mladi kao posebna durštvena grupa i dalje se suočavaju sa produženim institucionalnim obrazovanjem, neadekvatnim i otežanim zapošljavanjem, usporenim socijalnim i ekonomskim osamostaljivanjem, odlaganjem zasnivanja porodice, slabom uključenošću u tokove društvenog odlučivanja. Ako se uz to doda i smanjena  spremnost za napuštanjem “zone konfora” odnosno roditeljskog doma  i prihvatanja bilo kakvog posla, a uz to i aktivnog traganja za radnim mestom, onda je jasno zašto mlade generacije danas više sanjaju nego što rade.

Šansa mladih da se pripreme za tržište rada traži se i kroz dualno obrazovanje. Nakon srednjoškolaca isti model biće primenjen i za visokoobrazovne kadrove, jer to jeste način da se mlade generacije osposobe za zaposlenje koje im nije nepoznato i za koje neće morati dodatno da se obučavaju. To konkretno traži posebno povezivanje obrazovnog sistema i tržišta rada. Na tome se uveliko radi, ali dok generacije mladih koje se na takav način školuju ne “stasa” , sadašnjim mladim nezaposlenim licima ostaje da prihvataju bilo kakav posao i da iz rada traže onaj za koji su se školovali.

 Ljubinka Malešević