Poslanici pitali o blokadi radova, elektronskim medijima...

Poslanik Srpske napredne stranke Aleksandar Marković pitao je predstavnike gradske vlasti u Beogradu kolika je finansijska šteta načinjena do sada građanima zbog višednevnih blokada radova na rekonstrukciji Trga Republike i zbog, kako je rekao, uništavanja gradske imovine.

Kako je kazao, svi smo svedoci da se poslednjih dana i nedelja u Beogradu dešava nešto što je "šizofreno i do sada nezabeleženo", a to su blokade i uništavanje gradske imovine u vidu saobraćajnih znakova i tabli.

"I to se dešava od strane predsednika jedne opštine i to opštine Stari grad Marka Bastaća, koji je odnedavno postao glavni Đilasov jurišnik", kazao je Marković i dodao da Bastać ozbiljno preti da zaseni i Boška Obradovića.

"Taj Bastać, borac za Đilasove interese, već danima sa grupom svojih pristalica ometa i blokira radove, maltretira ljude, preti radnicima, vređa građane koji tu prolaze i bije se sa saobraćajnim znakovima", naveo je Marković.

Dodao je da se postavlja i pitanja da li su svi koji su u pratnji Bastaća zaposleni u opštini Stari grad i istakao da treba utvrditi zašto Bastać radi sve ovo i da li mu je neko naredio da blokira funkcionisanje grada, kao i da li je Đilas možda pravi nalogodavac tih blokada.

"Svi znaju da Đilas nije neko ko mari za interese Beograda i Beograđana, uostalom to je i dokazao dok je bio gradonačelnik, kada je učestvovao u nebrojenim aferama, a rezultat njegove vlasti bili su dugovi koji su premašili milijardu evra", naveo je Marković.

Predložio je da se račun za štetu dostavi Draganu Đilasu kao zajedničkom šefu, kako kaže, svim ovim "štetočinama iz Saveza za Srbiju".

Šef poslaničke grupe Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj pitao je predsednika Vučića, premijerku i ministra spoljnih poslova zašto Srbija nije preduzela kontramere prema Crnoj Gori nakon što je, kako je rekao, u lažiranom krivičnom procesu osuđeno 11 državljana Srbije zbog "izmišljenog krivičnog dela".

"Svi su mogli da vide da dokaza nema, a Srbija bi trebalo da počne da otkazuje međunarodne bilateralne ugovore sa Crnom Gorom i to one koje su više u korist CG, da povuče ambasadora, otkaže gostoprimstvo crnogorskom ambasadoru u Beogradu i ako to ne pomogne da uhapsi 11 crnogorskih državljana i da im sudi za pokušaj puča", kazao je Šešelj i dodao da sve to možemo i bez dokaza, "kao što su i oni uradili".

Dodao je i da u Crnoj Gori u kojoj ima 30 odsto deklarisanih Srba, srpska nacionalna manjina je najugroženija, što su razlozi da zaoštrimo naše odnose.

Poslanik Partije za demokratsko delovanje Ardita Sinani Fatmir Hasani pitao je Vladu Srbije da li ima nameru da decentralizuje državu i naveo da tendencije ka centralizaciji narušavaju ugled države i oštećuje državnu imovinu u opštinama.       

Kako je rekao, imovina Srbija voda i Srbija šuma eksploatiše naočigled opštinskog rukovodstva i to čine čelnici opština koji žive daleko od sredina u kojima se to dešava.

"Nije u redu da opštinska vlast nema ingerencije na svojoj teritoriji", kazao je Hasani.

Predrag Jelenković pitao je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture da li su dobijeni rezultati merenja i da li su utvrđena prekoračenja u odnosu na granične vrednosti indikatora buke za deonicu auto-puta Koridora 10 koji prolazi kroz Niš, odnosno u kojoj je fazi izgradnja zaštitnog zida pored dela auto-puta ka Sofiji.

Poslanik Marjan Rističević pitao je šta misli država Srbija, odnosno Vlada Srbije da preduzme protiv Nebojše Medojevića, koji je, tvrdi, učestvovao u demonstracijama na kojima se pozivalo na nasilnu smenu vlasti, što je krivično delo.

Šešelj: Doživotna za tvrdnje da je u Srebrenici bio genocid

Šef poslaničke grupe Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislav Šešelj predlaže da se oni, koji tvrde da se u Srebrenici dogodio genocid, kazne doživotnom kaznom zatvora.

Možemo se složiti i sa 20 godina zatvora za one koji javno iznesu tvrdnju da se u Srebrenici dogodio genocid, rekao je Šešelj u Skupštini Srbije, gde je u toku rasprava o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika.

Prema njegovim rečima, genocid ne može da izvrši pojedinac, makar se on zvao i Adolf Hitler, kao ni grupa ljudi, već država ili neka paradržava.

Kad se kaže da je u Srebrenici bio genocid, optužuju se i srpska država i srpski narod. Ne optužuje se samo Republika Srpska nego i Srbija. Imamo pojavu da se za novac od strane obaveštajnih službi i nevladinih organizacija sasvim slobodno pronose glasine da je tamo bio genocid. To rade i neke novine, neki elektronski mediji i pojedinci nesmetano, rekao je Šešelj.

On smatra da takve tvrdnje treba da se nađu pod udarom zakona i da imaju najtežu krivičnu sankciju.

Znate šta znači kad nekome ostane optužba za genocid? Vidite koliko je bilo pokušaja da se negira genocid nad Jevrejima...Vidite koliko Hrvati negiraju genocid i nad Jevrejima i nad Srbima i nad Romima, rekao je Šešelj.

Lider radikala je objasnio da predložio uvođenje novog krivičnog dela u formi amandmana.