Ulepšavanje stvarnosti i život za lajk

Mnogi i danas tako žive, neko bi rekao “oslobođeni od viška informacija”: kud im se smucaju prijatelji po belom svetu, brojčanog stanja familije, svakodnevnih rođendana koji se već po automatizmu čestitaju; s druge strane, mnogi se danas odlučuju da imaju samo jednu društvenu mrežu, jer im i ona oduzima već ozbiljnu količinu vremena u toku dana. Shodno broju prijatelja, odnosno pratilaca, zavisi i vreme provedeno ispred računara i obično tih pet minuta, “samo da se proveri šta ima novo”, ubrzo se pretvara u sate.

Informacija da će Instagram i Fejsbuk da sklone broj lajkova ispod fotografija, jer su istraživanja pokazala da loše utiču na samopouzdanje kod tinejyera, što je, navodno, dovelo i do smrtnih slučajeva širom planete, izazvala je oprečne komentare. Neki to podržavaju, dok će drugima da kvari posao.

Ipak, da mlade od malih nogu treba “spremiti” za društvene mreže pobrinuli su se tvorci nove platforme “Tik-Tok” namenjene isključivo mladima u kojima uz kratki muzički zapis izvode razne grimase i “kerefeke”, u želji da budu što više različiti od svojih vršnjaka, a samim tim dobiju više sviđanja, odnosno lajkova.

Društvena mreža koja je naizgled u početku bila zamišljena da spoji prijatelje na drugim krajevima sveta, ali i otvori nove poslovne opcije, čuveni Fejsbuk, danas je glavni oglašivač proizvoda, firmi, ličnih stavova i razno-raznog marketinškog plasmana. U moru informacija, reklame su prilagođene baš vašim klikovima na Guglu, te ukoliko planirate putovanje i tražili ste neki povoljan aranžman, gle čuda, Fejsbuk će vam to i ponuditi. I ne samo to, već i turističke agencije koje se nalaze u vašoj naposrednoj blizini, prema lokaciji na kojoj ste trenutno.

Instagram su preuzele mlađe generacije, pa je danas najvažnije napraviti dobru sliku i to na što atraktivnijoj lokaciji.

Pitali smo starije Novosađane da li imaju Instagram, i mahom smo dobili odričan odgovor, da im to nije potrebno u životu. Činjenica je da su se ljudi pre društvenih mreža više družili, a danas se na kafi sa prijateljima tek malo možete i ispričati pošto ste sve prethodno servirali na tacni i to na društvenim mrežama ili, drugim rečnikom postovali na lajni.

Kada je reč o stavovima i mišljenjima, Tviter je najglasniji, te su brojni tviteraši postali baš uticajni, a  ljudi sa puno pratilaca danas na Instagramu su “influenseri”, kojima razni brendovi nude novac za reklamu, pa od toga mogu da zarade platu za račune, pa i više.

Život pre društvenih mreža nam je manje informacija davao o ljudima koje poznajemo ili uopšte ne poznajemo, zavisno od toga ko nam je u krugu prijatelja ili pratilaca, odnosno onih koje pratimo, možda smo imali i lepšu sliku, ili neko putovanje čuli od njih iz prve ruke. Rođendani su se čestitali pozivom na telefon, i trebalo je da vam je neko stvarno važan, pa da se setite datuma; danas je za to zadužen Fejsbuk, da nas podseti kome smo pa to zaboravili da čestitamo.

Međutim, oni koji izaberu da popodne provedu uz knjigu, umesto za računarom, uglavnom vas neće  obavestiti koliko uživaju u tome. Možda i hoće, ako je neko baš odlučan u nameri da uslika svoje popodnevno čitanje, ali onda je moguće da u tome što radi ne uživa, već samo imitira da čita (ulepšava stvarnost).

Društvene mreže su napravile proboj kad je komunikacija u pitanju, i danas su mnogima neophodne za posao, ali preporuka je da se koriste umereno. Isti slučaj važi i za objave. Važno je i roditelje edukovati da treba da postoji starosna granica kada je detetu dozvoljeno da se služi društvenim mrežama. Vreme provedeno na četu s prijateljima, u odnosu na ono koje smo proveli u živom razgovoru, ne može se meriti nijednim lajkom, postom, klikom, tvitom, šerom i ostalim novim rečima koji smo brzo morali da naučimo i uvedemo u svoj rečnik kako bi se bolje razumeli.

Maša Stakić