Đurđevak donosi sreću

Kod nas ga vezuju za veliki prolećni praznik Đurđevdan. Deo običaja koji se vezuje za ovaj praznik ima mnogo dublje korene od hrišćanskih, jer je upravo početak maja bio period koji je kod starih Slovena odvajao leto od zime. Uoči Đurđevdana pleli su se venčići od đurđevka, a ukrašavanje krovova i vrata tim vencima uoči ovog praznika prizivalo je dobro u život porodice, tj. „cvetnu“ i uspešnu godinu. Zbog verovanja da donosi dobru sreću, naši hajduci su uoči Đurđevdana bili kićeni đurđevkom, noseći ga kao amajliju.

Slično je i kod Francuza čija se tradicija naslanja na drevne keltske običaje kada se početkom maja brao đurđevak. Zanimljivo je da se u Francuskoj 1. maj ne slavi samo kao praznik rada nego i kao praznik đurđevka – La Fête du Muguet – jedini dan u Francuskoj kada je dozvoljeno da se prodaje cveće na ulici. Svakog prvog maja se tradicionalno kupuje buketić đurđevka, čija je cena zbog velike potražnje prilično visoka, a poklanja se bliskim i voljenim osobama.

Ovom nežnom i mirisnom cvetu se pripisivala i magijska moć, pa je često činio važan sastojak magijskih rituala. Njegov značaj nije promakao ni prilikom tumačenja snova u kojima se pojavljuje. Smatralo se da on u snovima najavljuje poklone od drage osobe.

Ima mnogo legendi vezanih za ove mirisne zvončiće: jedna je da su to Evine suze kada je napuštala raj, a druga, da su to Bogorodičine suze kada je oplakivala Hrista. Postoji i verovanje da opojni miris đurđevka u proleće mami slavuja da potraži svoju srodnu dušu.

Nije ni čudo da je nežan, prijatan i dopadljiv miris vesnika maja, inspiracija za mnoge pesme – tako je i sa pesmom od „Bjelog dugmeta“ „Đurđevdan“. Mnogima je sigurno poznat stih „Ej, kome sada moja draga na đurđevak miriše…“ Prema istraživanju svetski poznatog lekara prof. dr Tomasa Pečnera, koji je nedavno držao predavanja u Novom Sadu i Beogradu o integrativnoj dijagnostici i dijagnostici lica, postoji veza između pokretljivosti spermatozoida i osećanja mirisa đurđevka. Tako da ukoliko momku njegova draga zaogrnuta u miris ovog majskog biserka ne miriše, onda je to znak da će imati problema sa stvaranjem potomstva. Naime, ako muškarac ne oseća miris đurđevka, to je neosporan znak da su mu spermatozoidi nepokretni.

Latinsko ime đurđevka je Convallaria majalis, i pripada familiji asparagusa. Convallaria znači dolina, jer ova biljka masovno raste u dolinama, na brdskim livadama i u hrastovim šumama. Drugi deo latinskog naziva je pridev majski, pošto cveta u maju. Posle branja, ruke treba dobro oprati toplom vodom i sapunom. Trudnice i deca ne bi smeli da ga beru, jer je biljka otrovna...

Sa druge strane, đurđevak je poznat i po lekovitosti, koja je otkrivena još u 12. veku. Zahvaljujući sadržaju kardiotoničnih heterozida, đurđevak jača srčani mišić i pomaže kod angine pektoris. Osim kod srčanih bolesti, cvet se koristi kod epilepsije i moždanog udara. Za lečenje srčanih nervoza kombinuje se s tinkturom valerijane. U narodnoj medicini upotrebljava se i u obliku tinkture u rastvoru alkohola ili rakije, kao umirujuće sredstvo i za smanjivanje bolova kod upalnih procesa.

U Engleskoj se cvetna voda đurđevka zove „zlatna voda“ (aquaaurea), a tradicionalno se koristi za lečenje živaca i protiv glavobolje. Važno je da se istakne da uprkos lekovitosti, đurđevak ne sme da se koristi bez stručnog znanja. Opreznost je neophodna, jer cvet sadrži sastojke koji ako se nađu u rukama nestručnih osoba mogu da dovedu i do trovanja. Zbog otrovnih sastojaka glikozida i alkaloida, branje đurđevka ne preporučuje se trudnicama i deci, a ukoliko dođu u kontakt sa biljkom, obavezno treba da operu ruke.

Upitali smo farmaceutkinju i odličnu poznavateljku eterskih ulja Snežanu Jović da li se od đurđevka pravi etarsko ulje.

– Miris skromnog đurđevka u stvari je veoma složena kombinacija mnogih supstanci i ne može se dobiti klasičnim postupcima. Dakle, etarskog ulja đurđevka nema, postoji apsolut koji se dobija specijalnim postupkom ekstrakcije pomoću masti koja predstavlja medijum za apsorpciju mirisa cvetova biljke i naknadnom obradom te masti iz koje se dobijaju mirisni apsoluti. Jednostavno rečeno ovaj miris je dostignuće u oblasti organske hemije, tj. dobija sintetskim putem. Može se reći da je teško dostupno i skupo, ali je odlično za ublažavanje stresa i emocija koje su posledica hormonalnog disbalansa koji nastaje u menopauzi, i ublažava teskobu i situacionu depresiju.

Osim toga postoji i cvetna esencija đurđevka koji se dobija po metodi dr Edvarda Baha, dobijaju osunčavanjem cvetova u izvorskoj vodi i imaju uticaj na suptilno energetsko telo.

– Esencija đurđevka rezonuje sa nevinošću u nama, i koristi se kada treba da jačamo poverenje koje je narušeno i treba da se obnovi. Dobar je kada treba ojačati grlenu čakru, da se olakša jasnoća izraza i sloboda izbora, ali i da se smanji rigidnost i kontrola. Pomaže da se može gledati na svet očima unutrašnjeg deteta - otkrila nam je farmaceutkinja Snežana Jović, koja se bavi i floriterapijom.

Kao simbol je povratka sreće, čistoće srca, nežnosti i ljupkosti đurđevak od davnina krasi bukete nevesta, jer se veruje da donosi sreću u ljubavi. Često se nalazio i u kraljevskim bidermajerima – poslednja poznata mlada koja ga je nosila je Kejt Midlton, a on je krasio i venčani buketić engleske kraljice Viktorije, Astrid od Švedske i mnogima omiljene princeze Grejs Keli.

Čuveni francuski modni kreator Kristijan Dior je verovao da je đurđevak simbol nade, sreće i radosti. Parfem „Diorissimo” s nežnim mirisom đurđevka, koji je pedesetih godina prošlog veka kreirao zajedno sa Edmondom Roudnistkom, naprečac je osvojio mnoga ženska srca. Miris đurđevka se često nađe među komponentama mirisnih nota parfema i lepo se slaže sa cvetom pomorandže, frezijom, mimozom i gardenijom.

Marina Jablanov Stojanović