Tribina SNS: Srbija u 10 ekonomija Evrope po rastu BDP

U prezentaciji "Od bankrota do stabilne politike", Mali je izneo rezultate rada sadašnje vlasti upoređujući ih sa rezultatima prethodne vlasti.



Govoreći o fiskalnoj politici, Mali je kazao da je 2009. godine Srbija imala negativan rast BDP-a, koji je iznosio -2,7 odsto, dok je, ističe, prošle godine taj rast bio pozitivan i iznosio 4,3 odsto.



"To je svrstalo Srbiju među 10 ekonomija Evrope po rastu BDP-a, što znači da se više se ne takmičimo samo sa zemljama u regionu", rekao je Mali na tribini.



Kaže i da je Srbija 2014. imala deficit u budžetu, da se "više trošilo, nego zarađivalo", i dodao da Srbija sada ima suficit koji je, ističe, u aprilu iznosio 5,5 milijardi dinara.



Takođe, ekonomska politika sadašnje vlasti, kaže Mali, uspela je da javni dug sa 70 odsto BDP-a iz 2015, smanji na 50,8 odsto, koliko je iznosio u martu ove godine.

Dolazak stranih investitora i otvaranje novih fabrika dovelo je do smanjenja stope nezaposlenosti, koja je, navodi Mali, više nego duplo smanjena.



Podseća da je stopa nezaposlenoti u našoj zemlji 2012. godina iznosila 23,9 odsto, a da je prošle godine bila 12,7 odsto.



Kao najbitnije, Mali je istakao da je nezaposlenost smanjena kod mladih i dodao da je ona 2013. iznosila 50 odsto, a da je danas smanjena na 27 odsto.



Poboljšanju srpske ekonomije koja je, kaže Mali, bila pred bankrotstvom doprinele su mere fiskalne konsolidacije, odnosno smanjenje plata i penzija, a koje su, podseća, napuštene prošle godine.



Govoreći o izvozu, Mali ističe da je izvozna aktivnost u poslednjih šest godina duplirana, a da je među najvećim izvoznicima Železara Smederevo koja je, kaže, u vreme bivše vlasti godišnje dobijala novac iz budžeta u iznosu od 10 miliona dolara kako bi funkcionisala.



Po dolasku stranih direktnih investicija Srbija je rekorder, naglasio je Mali, i podsetio da su one 2012. iznosile 800 miliona evra, dok su prošle godine dostigle cifru od 3,2 milijarde evra bez velikih privatizacija.



"Srbija je privukla duplo više stranih investicija nego zemlje iz regiona", podvukao je Mali.

Mali je izjavio da tokom posete francuskog predsednika Emanuela Makrona, koja je najavljena za 16. jul, očekuje razgovore i odluku da li će Francuzi graditi metro u Beogradu, potvrdu dobrih rezultata rada kompanije "Vansi", koncesionara Aerodroma "Nikola Tesla", ali i privođenje kraju dogovora o izgradnji postrojenja za preradu otpada u Vinči.



Mali je na trbini Srpske napredne stranke u Beogradu odgovarajući na pitanja mladih pristalica vladajuće stranke rekao da Francuska postaje sve važniji ekonomski partner Srbije.



"Uz Italiju i Nemačku, koje su najvažniji naši ekonomski partneri, i Francuska polako postaje sve važniji ekonomski partner Srbije", rekao je Mali.



Dodao je da to potvrđuje ne samo poseta francuskog predsednika već i Sporazum o otvaranju Razvojne agencije Francuske u Srbiji, a koji je, podseća Mali, Skupština Srbije ratifikovala početkom godine.



"To je prva francuska agencija u ovom delu Evrope, što govori o tome da oni žele više da investiraju u Zapadni Balkan", istakao je Mali.



Najavio je i da s Makronom dolazi i veliki broj francuskih privrednika.



Francuska kompanija "Vansi" prošle godine postala je koncesionar Aerodroma "Nikola Tesla", a Grad Beograd je 2017. godine potpisao ugovor o javno-privatnom partnerstvu u pružanju usluge tretmana i odlaganja komunalnog otpada u deponiji Vinča s francusko-japanskim konzorcijumom "SUEZ Groupe SAS & I-Environment Investments limited".



Mali kaže da su upravo te dve francuske kompanije "otvorile vrata" za dolazak i drugih francuskih investitora.

Mali kaže i da je u poslednje četiri godine kurs nepromenljiv, kao i da je inflacija stabilna, što je, ističe, stranim investitorima od velike važnosti kada odlučuju da pokrenu posao u nekoj zemlji.



Ministar je mladima ukazao i da je u poslednje četiri godine porasla minimalna cena rada porasla, te da je 2014. godine iznosila 177 evra, a da je danas 228 evra i to, dodaje, u uslovima mera fiskalne konsolidacije.



"Cilj je da minimalnu cenu rada izjednačimo sa potrošačkom korpom koja iznosi 36.000 dinara. Kao što vidite, nismo daleko od toga", kaže Mali.



On je govorio i o rastu prosečne plate u Srbiji i istakao da naša zemlja, koja je, kaže, bila najgora u regionu, sada po proseku plate bolja od BiH, Makedonije, a možda čak i Bugarske.



Prioriteti su, navodi Mali, da se stabilnost javnih finansija održi na istom nivou, a da BDP nastavi da raste.