Dodik: Sa papom o Jasenovcu i zločinima ustaša nad Srbima

U intervjuu za Sputnjik, Dodik precizira da je reč o međudržavnoj poseti.

Objasnio je da BiH ima ugovorni odnos sa Vatikanom i sa Srpskom pravoslavnom crkvom, a da ga nema sa Islamskom zajednicom, koja traži mnogo više nego što imaju katolička i pravoslavna crkva.

"Zahtevi Islamske zajednice su slični onome što je Alija Izetbegović napisao u ''Islamskoj deklaraciji''. Predsedništvo neće odlučiti u njihovu korist i ona može da dobije isti ugovor kakav je dobila Katolička crkva i SPC. To će verovatno biti deo razgovora koji ću obaviti sa papom, ali treba primetiti da sam ja pozvan da se sretnem sa papom i njegovim državnim sekretarom. Ovo je, po karakteru, međudržavna poseta, koju ostvarujem sa pozicije predsedavajućeg Predsedništva BiH, a na dnevnom redu biće i pitanja za dešavanja u svetu", rekao je Dodik.

Pokušaće, kazao je, da papi Franji objasni kako Srbi gledaju na ono što su srpskom narodu učinile ustaše i potrebu da se to razume u svetu.

"Želim da ga upoznam da smo gospodin Vučić i ja odlučili da izgradimo spomen-park na mestu gde je bio Jasenovac, da se prikaže stradanje i da se pošalje poruka mira", rekao je Dodik.

Dodik se juče u Beogradu sastao sa patrijarhom srpskim Irinejom.

BiH ima razvijenu saradnju sa Vatikanom, prošle godine su sva tri člana Predsedništva bila u poseti papi, potom je u Vatikanu bio i ministar inostranih poslova Igor Crnadak, a papa je juna 2015. boravio u Sarajevu.

Za pokušaj Albanaca da u američkom Kongresu proguraju rezoluciju o Kosovu i Metohiji, prededavajući Predsedništva BiH iz Republike Srpske, Milorad Dodik, kaže da je to nšto slično onome što je Britanija uradila u UN, predlažući deklaraciju o Srebrenici, kojom bi srpski narod bio označen kao genocidni.

U intevjuu za Sputnjik, Dodik ističe da ima poverenje u politiku američkog predsednika Donalda Trampa i misli da on razume situaciju ovde, bez obzira na to što za tri godine svog mandata, kako kaže, nije uspeo da pobedi ono što se zove duboka država. 

"Ali njegove poruke iz kampanje i s početka vlasti govore o tome da promoviše politiku jačanja Amerike, koja podrazumeva nemešanje u unutrašnje stvari drugih država. Bivša američka politika ne samo da se mešala, nego je upravljala makroprocesima u BiH. U tom pogledu poznato je da je ta bivša američka politika podržavala albansku politiku na Balkanu i da je ta bivša američka politika promovisala priču o Kosovu kao presedanu, a da RS, koja je u gotovo identičnom okruženju, uslovima i procesima, kaže - ima da ćutite i budete tamo", naveo je Dodik.

Mnog je država, ističe, koje otkazuju priznanje Kosova, jer je ono bilo špekulativno - mnogima je bilo lakše da priznaju Kosovo nego da imaju problem sa Amerikancima. 

Precizira da ono što su Albanci naučili jeste da ako imate novac u Americi, možete da obezbedite podršku za svoje političke ideje.

"Ali ima i jedan druga dimenzija - pre smo se svi tresli od američkih deklaracija i izjava. Danas to više nije toliko važno. Uvek je važno šta kaže Amerika, ali ne toliko koliko je bilo važno pre. Danas svet nije isti, danas to nije svet moćne Amerike, danas je svet strukturiran na različite načine. Kada uzmete situaciju pre deset godina, gde su Amerikanci bili centar vojne, političke i finansijske moći… Danas to više nije tako. Jeste, Amerika ostaje najmoćnija vojna sila, ali više nije najmoćnija politička i finansijska sila", naveo je predsedavajući Predsedništva BiH.

Ta priča, Albanci i Amerikanci recidiv je prošlosti, ističe Dodik i dodaje da su Amerikanci mogli da nametnu priču o Kosovu kao članici UN, oni bi to uradili.

"Međutim, nisu uspeli da to urade. To govori o tome kolika je njihova politička moć", naveo je Dodik.