Srbija, Crna Gora i Srpska rešavaju ekološke probleme na Drini i Limu

O tim su temamam razgovarali ministar zaštite životne sredine Goran Trivan, njegove kolege iz RS Srebrenka Golić i iz Crne Gore Pavle Radulović, te predstavnici opština Rudo, Višegrad, Bjelo Polje, Priboj, Berane i Novo Goražde i direktori hidroelektarana Bajina Bašta i Višegrad.



Domaćin susreta, ministarka za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske Srebrenka Golić rekla je da je za rešavanje tih problema neophodna koordinirana akcija tri ministarstava - RS, Srbije i Crne Gore, kako bi se pružila podrška opštinama koje se sa tim problemima suočavaju. Ona je predložila mapiranje problema i postavljanje mreža, tzv "lančanica" na nivou opština, kako bi se na adekvatan način otpad sakupljao i saniralo trenutno stanje na reci Lim, u saradnji sa komunalnim preduzećima.



Ministar Trivan je naglasio da je jedan od problema sa kojima se Srbija suočava postojanje divljh deponija, kojih trenutno ima preko 4.500, i da se one u većini slučajeva nalaze na obalama reka i jezera, ali je napomenuo da postoji registar tih deponija i da će Srbija temeljno raditi na rešavanju ovog problema.



"Od izuzetnog je značaja da se podigne svest građana o šteti koju svojim delovanjem prouzrokuju i da se uvođenjem video nadzora pri divljim deponijama, poput onog koji već postoji u okviru nacionalnog parka Đerdap, rešimo tog problema", naglasio je Trivan. 



Dodao je da je neophodno da se pomogne i pruži sva moguća pomoć lokalnim samoupravama pri rešavanju ovog problema, naglašavajući pre svega podršku u izradi projektno-tehničke dokumentacije, na čemu Ministarstvo zaštite životne sredine Srbije uveliko radi. 



Ministar je podsetio i na značaj uključivanja nevladinog sektora, kao i medija u sam proces rešavanja ovog značajnog pitanja i najavio organizovanje javnih akcija širom Srbije. 



Ministar održivog razvoja i turizma Crne Gore Pavle Radulović zahvalio je domaćinima na pozivu i ukazao na značaj ovog pitanja i njegovog prekograničnog koordiniranog rešavanja i istakao da Crna Gora izdvaja značajna sredstva za saniranje otpada, kao i da efikasno radi na pitanjima zabrane plastičnih kesa, kao i uvođenja kaucija za PET ambalaže na teritoriji cele države. 



Takođe je predložio da je potrebno na nivou tri ministarstva formulisati sanitarne seče stabala koje ugrožavaju rad HE, kako bi se procenat drvnog otpada pri reci Tara sveo na minimum.



Nedeljko Perišić, direktor Hidroelektrane na Drini prisutnima je ukazao na podatak da se na godišnjem nivou sakupi od šest do osam hiljada kubnih metara plutajućeg otpada, od čega je preko 70 odsto drvni otpad, a 20 odsto ambalažni, kao i da samom rekom Lim dolazi 45 odsto ukupnog plutajućeg otpada, dok je u slučaju reke Tare taj procenat nešto manji, (40odsto). 



Troškovi saniranja pomenutog otpada su između 100 i 150 hiljada eura na godišnjem nivou.



Na sastanku je dogovoreno formiranje mešovitih stručnih komisija čiji će cilj biti da identifikuju stanje zagađenja i da utvrde količine i vrste otpada, te neophodna finansijska sredstva za rešavanje tih pitanja. 



Ministri su obišli lokaciju na kojoj se skuplja plutajući otpad na Drini, u okolini hidroelektrane Višegrad.