Inđija od svojih građana očekuje više “komunalne” odgovornosti

Meštani su imali priliku da se izjasne o komunalnim problemima, a psi lutalice se našli na vrhu liste, kada su pritužbe građana u pitanju. U tome, međutim, ima i preterivanja.

Tako su jednom iz Beške zvali komunalce, kažu da je situacija alarmantna jer se pet pasa lutalica kreće u čoporu oko škole i ugrožava decu. Ekipa „Zoohigijene” istog momenta je krenula i stigla u kratkom roku, ali kako su uhvatili prvog psa, tako je dete istrčalo iz škole i vikalo da je to njegov pas, ista situacija, ponovila se i kad su uhvatili drugog psa.

Predsednik Opštine Inđija Vladimir Gak napominje da već dugo poziva sugrađane da vode računa o komunalnom redu, kao i da svoje pse ne puštaju na ulice.

-Ne prolaze ljudi iz Pirota toliko često i ne ostavljaju smeće, ne prave divlje deponije, ne ostavljaju pse lutalice. To radimo mi sami, svakodnevno. I kad se radi istraživanje, prvi smo da kažemo kako ima pasa lutalica i kako se prave divlje deponije, a ustvari problem nastaje od samih građana – prokomentarisao je Gak.

Prema njegovim rečima, mora postojati viši stepen odgovornosti, ukoliko građani žele da imaju uredna naselja, i nije moguće da imamo 500 komunalnih radnika sa stotinu mašina, koji bi čistili grad non-stop.

-To je nemoguće, moramo sami voditi mnogo više računa, da ne govorimo o finansijskoj šteti. Mnogo bi bilo bolje da umesto milionskih suma koje isplaćujemo na ujede pasa lutalica ili čišćenje divljih deponija na svakih mesec dana, da se taj novac uloži u renoviranje vrtića ili škola- kaže Gak.

Čak i da ima novca da se cela infrastruktura sredi, mnogo je lepše da se sredstva usmere kao pomoć ugroženim porodicama, samo je potrebalo malo više odgovornosti samih građana, smatra prvi čovek inđijske lokalne samouprave.

- Imamo mnogo pametnijih načina kako da usmerimo novac, umesto da čistimo non-stop neku deponiju, koja se opet stvara ili ispravljamo greške koje činimo mi sami- napominje Gak.

Kao još jedan problem u Inđiji navodi se oblast zdravstva, koja prema Gakovim rečima nije jedinstven za njihovu opštinu, pa ni za Srbiju, već i za čitavu istočnu Evropu.

- Sve je manje kadra u zdravstvu, bilo da pričamo o medicinskim sestrama, tehničarima ili lekarima. Suočavamo se sa ozbiljnim problemom, koji imaju čak i zemlje iz okoline koje su ušle u Evropsku uniju. Građani su nam sugerisali da je potrebno uložiti više u seoske ambulante, te smo ih i poslušali- kaže Gak. -Nije samo problem što nam fali lekara, ambulante postoje u svim selima, ali ne rade svakodnevno, negde rade dva, negde tri dana, zavisno od veličine mesta, ali i organizacije lekara, upravo zato što ih nema dovoljno.

Naseljenost i zaposlenost

Inđija broji oko 53.000 stanovnika i sindrom „praznih kuća” ovde nije toliko izražen kao u drugim mestima Vojvodine. Deo između Novog Sada i Beograda je zaista naseljen i najrazvijeniji je deo u zemlji, gde živi više od tri miliona stanovnika. S druge strane, nezaposlenost u Inđiji je prema istraživanju 4,13 odsto, što je nizak nivo i za Norvešku i Švedsku. Sa novim zaposlenjima u narednih godinu i po dana, lokalna samouprava planira da smanji stopu na 2,5 odsto, potvrđuje Vladimir Gak, dodajući da se smanjivanjem nezaposlenosti utiče i na visinu zarada, a time i na kvalitet života.

Gak napominje da lokalna samouprava već dodatno plaća blizu 50 zdravstvenih radnika mimo Ministarstva zdravlja, koje inače snosi troškove zaposlenih.

-Plaćamo lekare i medicinske sestre iz buyeta, jer želimo da podignemo nivo zdravstvene zaštite stepenik više. Doveli bi i još i lekara i specijalista, ali nemamo više mogućnosti, jer smo popunili taj limit koji nam je sistematizacijom dozvoljen i odobren od ministarstva- kaže predsednik opštine Inđija.

M. Stakić

Foto: J.Ivanović