Falsifikatori novca biraju manje apoene zbog manjih provera

Ono što se promenilo u poslednjih nekoliko godina jesu apoeni koje falsifikatori biraju jer je sve češća pojava falš novčanica manjih apoena poput 10 i 20 evra ili dolara. Do te promene je došlo iz više razloga, a jedan je napredak štamparske tehnologije koja je u međuvremenu znatno pojeftinila pa se sada “isplati” falsifikovati i manje apoene, dok je ranije takva štampa bila mnogo skuplja pa su se i falsifikatori okretali velikim apoenima kako bi što pre vratili novac koji su “investirali” u skupu opremu.

Drugi razlog što se pojavljuju falsivikovane novčanice manjih iznosa je to što se one, po prirodi stvari, mnogo ređe proveravaju u menjačnicama, bankama i prodavnicama pa mogu i godinama da neopaženo ostanu u opticaju. Potvrda te teze stigla je nedavno iz Španije gde je oktrivena štamparija lažnog novca koja je bila specijalizovana za apoene od 10 i 20 evra.         

U Srbiji je još uvek falsifikatorima “najomiljeniji” dinar i to apoeni od 1000 i 2000 koji se uglavnom pronalaze.

Podaci Narodne banke Srbije za 2018. pokazuju da je pronađeno 3.854 komada falsifikovanih novčanica nominalne vrednosti 4.197.970 dinara,odnosno na milion banknota u opticaju bilo je tek 10,5 komada falsifikata. Bilo je 1.225 komada stranih novčanica od toga je 89,5 odsto bilo evra 8,9% SAD dolara i 1,6 % švajcarskog franka.

Ove godine u prvom tromesečju pojavilo se 939 falš novčanica u vrednosti od 1.234.300 dinara, a na milion novčanica u opticaju falsifikata je bilo 2,6. Od 218 stranih falsifikata koji su otkriveni od početka ove godine, najviše je bilo evra (77,1%), zatim dolara (9,6%), 27 komada britanskih funti kao i po jedan slučaj lažnih bosanskih i nemačkih maraka.

U NBS objašnjavaju da falsifikatori za plasman lažnih banknota biraju vreme kada su gužve, a pažnja onih koji rade sa novcem smanjena. Dobra mesta za rasturanje su i  auto i stočne pijace, vašari, noćni klubovi, diskoteke…

U NBS kažu da treba obratiti pažnju na kvalitet papira kao i  karakterističan zvuk pri savijanju (ne kaže se uzalud za pare šuške). Takođe treba osmotriti čvrstinu i elastičnost hartije  te opšti izgled novčanice. Kod pravog novca štampani delovi su uvek čisti i jasni  te su zamućenost i  čudne boje, prvi signal za oprez. Ukazuje se i na to da su prave novčanice reljefne  te se prelaskom prstiju preko nje to može osetiti. Ako se prava banknota okrene ka svetlu vidi se u belom pravougaoniku vodeni žig. Falsifikatori ga često izostavljaju  ili ako to pokušaju da izrade detalji oko njega su obično zamućeni. Zaštitna nit je isprekidana i ona se najčešće imitira sivom folijom. Kod originala se ovde vidi diskrento nominalna oznaka tu se uočava i efekat duginih boja.

Nekada su ti falsifikati toliko loši da oni koji se bave otkrivanjem se često pitaju kako su uspeli da uopšte prevare nekoga sa tim novcem. Zato preporučuju građanima da čak i kada primaju novac pri diskretnom svetlu da provere osnovne zaštitne elemente.

Iskustva iz NBS pokazuju da se dinari i falsifikuju i rasturaju kod nas, dok se strani novac uglavnom krivotvori u inostranstvu, a kasnije kod nas pušta u opticaj. Dosadašnja iskustva pokazuju da najčešđe dolazi iz Bugarske i Italije. Od stranog novca zabeleženo je da su se kod nas štampali lažni dolari.

Kada se tek pojavio evro svima je trebalo dosta vremena da ga upoznaju. Sada se već pojavaljuju i nove serije novčanica od 5,10,20 i 50 evra, dok će nove novčanice od 100 i 200 evra biti puštene u opticaj krajem maja što će biti novi “kritičan” momenat jer novodizajnirane novčanice falsifikatori “vole” jer korisnici još ne znaju detaljno njihov izgled i prevare je mnogo lakše izvesti.

Dušanka Vujošević