Neštinu i Viziću fali dobra voćarska zadruga

U nekada uglavnom vinogradarskom području poslednjih decenija primat su preuzele jabuke, kruške, breskve, kajsije... Nije retkost da individualna poljoprivredna domaćinstva ovde pod voćem i vinogradima imaju po nekoliko hektara, pa i par desetina hektara.

Sve je više registrovanih vinarija, pecara, ili kako ovde kažu rakiyinica. U Neštinu poodavno postoji Udruženje voćara i vinogradara “Neštin” koje se pročulo po praznovanju Svetog Trifuna, ali i po smotri vina i rakija iz cele Srbije. Međutim, sve su ovde glasniji u ideju da je, primerom drugih sredina u Srbiji, ovde potrebno osnovati voćarsko - vinogradarsku zadrugu, da se treba tražiti pomoć resornih sekretarijata i ministarstava u vladama Vojvodine i Srbije, ali i lokalne samouprave.               

- Činjenica je da u našem kraju najviše zasada voća ima Zemljoradnika zadruga “Nektar - agrar” - kaže Kosta Stakić, diplomirani ekonomista koji voće i grožđe uzgaja na preko 30 jutara zemlje. - Koliko ja odokativno cenim “Nektar” ima oko sto hektara, odnosno 10 hektara bresaka, po 30-tak hektara jabuka i krušaka, a ostalo su vinogradi. Osim mene i gazdinstvo Grujić u Neštinu ima oko 30- hektara voća, a puno je nih sa po 2-10 jutara voća i vinograda.

Sve je više modernih zasada jabuka i krušaka, sa zaštitnim mrežama, navodnjavanjem kap po kap, uz gustu sadnju. U novijim voćnjacima, na primer, jabuka se sadi u redu na udaljenosti od 0,9 - jednog metra, kao i čokoće u vinogradu, pa tako na hektar stane od 3.300-3.500 voćaka. Kod mene su najzastupljenije sorte žuti i crveni delišes, greni smit i ajdared, odnosno zastupljeni su plodovi žute, crvene i zelene boje koje tržište više traži.               

Problem je što je otežan i tradicionalni izvoz jabuka na rusko tržište, a u Neštinu smatraju da je to zbog činjenice što su u pun rod pristigle jabuke koje su zasađene u Rusiji.

Potrebno je više hladnjača, jer osim Stakićeve u Neštinu još jedno domaćinstvo ima hladnjaču kapaciteta oko 300 tona i u Viziću jedno domaćinstvo ima hladnjaču koja može da primi 200 tona voća. To nije dovoljno, jer je sopstvena proizvodnja čak i deset puta veća.               

 - U mojim voćnjacima, na primer, prošle godine jabuke su rodile od 60-80 tona po hektaru, a imam hladnjaču kapaciteta 150 tona - objašnjava Stakić. - Jedan deo jabuka prodao sam u berbi velikim trgovinskim lancima širom Srbije, a jedan deo prodajem u svojoj prodavnici. Problem za naše jabuke je u tome što Rusi imaju nekakvu letnju jabuku, pa u u vreme berbe naših jabuka njima naša nije potrebna. To ovde obilato koriste domaći otkupljivači koji su i izvoznici, pa u vreme otkupa idu sa cenom od 10 do 30 odsto nižom. Sada prodajem jabuku  za 35-40 dinara, a prošle godine u ovo doba cena im je bila od 50-60 dinara za kilogram. Trenutno krušku prodajem po ceni od 60-65 dinara, a industrijsku, onu za pečenje rakije po 35 dinara za kilogram. Vinogradi i voćanjaci ove godine su dobro podneli zimu, a jedino kajsije, imam oko 800 stabala, pretrpele su štetu od oko 80 odsto od kasnog mraza od pre tri nedelje kada se u jutarnjim satima temperatura spustila na 4 stepena ispod nule.                

Stakić, vinogradi, voćnjaci i hladnjača su mu u kući i na imanju u Neštinu, a vinarija i savremeni podrum u kući u  Bačkoj Palanci, kaže da je prošle godine malo smanjio proizvodnju vina zbog velikih obaveza u voćarstvu i ratarstvu.              

- U ovom delu Srema donekle se promenio sortiment kada je reč o vinskim sortama grožđa - kaže naš sagovornik. - Ja, na primer, imam dosta kabernea, sovinjona, muskat hamburga (ukusan i kao konzumno grožđe, a zbog lepog mirisa dobro je i vino i rakija). Međutim, još uvek je dominantan italijanski rizling. Ja to držim da je delom zbog tradicije, delom, jer mu ovo podneblje odgovara, ali i zbog nas samih koji jedemo dosta jaku, masnu hranu, a ova vinska sorta daje vino koje nama odgovara svojim odnosom kiselosti i slasti. 

Miloš Sudžum