Poljoprivrednici tvrde da bi planirani rudnik gline rasušio oranice

Oni upozoravaju da će u tom slučaju ozbiljno biti ugrožen specijalni rezervat prirode Slano Kopovo, te da će poljoprivrednici, vlasnici oko 700 parcela nadomak budućeg kopa, ostati bez najbolje zemlje, što će dovesti do još lošijih privrednih i socijalno - demografskih okolnosti u ovoj lokalnoj samoupravi.

Kako su objasnili, kopanjem gline spustiće se nivo podzemnih voda i devastirati okolne poljoprivredne površine. Tim povodom, u sredu je održan i protest koji su organizovali Udruženje poljoprivrednika „Srednja strana” i ekološko udruženje „Sivi ždral”.

- Razlog našeg okupljanja je namera „Poleta” da otvori rudnik, to jest kop na prvoj klasi zemljišta. Banat je poznat po zemljištu lošijeg kvaliteta, tako da svakako imamo manjak prvoklasnih oranica. Većina nas živi od poljoprivrede i borimo se da prva klasa ostane našoj deci, naravno, u poljoprivredne svrhe – kazao je poljoprivrednik Nikola Dujin.

Naglasio je da poljoprivrednici iz Novog Bečeja žele da sarađuju sa „Nekse grupom” i da bi moguće rešenje bilo da se uzme zemlja lošije klase, ili da se prilikom kopanja spuste za etažu niže. To bi, međutim, fabrici povećalo troškove, pa ona nema takav interes.

Mirjana Nićin iz Udruženja poljoprivrednika „Srednja strana” takođe je istakla da poljoprivrednici žele da ovaj problem reše kompromisom. Ona je upitala zašto „Polet” za eksploataciju ne uzme parcele četvrte i pete klase, koje su nešto dalje od fabrike.

Predsednik opštine Novi Bečej Saša Maksimović izjavio je za „Dnevnik” da lokalna samouprava ni na koji način nije uključena u ova dešavanja.

- Niko nas ništa nije ni pitao, niti smo mi donosili bilo kakve odluke. To zemljište je vlasništvo „Poleta” i Opština Novi Bečej nema nikakve veze sa tim, jer to i nije naša nadležnost - istakao je Maksimović, uz napomenu da „Nekse grupa”, u dva pogona „Poleta”, zapošljava između 450 i 500 radnika.

- U slučaju da „Polet” dobije dozvolu da kopa novi kop, njive će biti uništene. U blizini mesta gde su ranije kopali prinosi su manji, a žito ostaje patuljasto. Nakon rekultivacije eksploatisanog zemljišta na nekad najplodnijim njivama ostaju samo voda i trska. Nažalost, to je ostalo od prvoklasne banatske zemlje, a sada se može desiti da se potpuno poremeti vodni režim, da se zemljište rasuši i da se na njemu više ne može raditi – kazala je Mirjana Nićin.

Na samo nekoliko desetina metara od planiranog kopa nalazi se Specijalni rezervat prirode „Slano Kopovo”. Glinokop bi, ukazali su nezadovoljni poljoprivrednici, doveo do njegovog potpunog uništenja, za šta bi mogli stići višemilionski penali opštini, pokrajini i republici.

Po informacijama novobečejskih poljoprivrednika, kompanija još uvek nije dobila zvaničnu dozvolu nadležnih za novo eksploatisanje. Takođe, prema njihovim saznanjima, na teren će izaći inspekcija Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, koji je izrazio spremnost da se uključi u rešavanje ovog problema.

Ž. Balaban