Brnabić i Orban: Ulaganje u granične prelaze prioritet

"Ako naši ljudi satima čekaju na graničnim prelazima, to je problem. Premijer Orban nas je pozvao da zajednički počnemo da radimo na rešavanju ovog problema", rekla je Brnabić.

Ona je dodala da je u planu da se radi na proširenju graničnog prelaza Horgoš, ali i da se otvore novi granični prelazi.

Mađarski premijer je rekao da će nastaviti sa politikom prekogranične saradnje sa Srbijom, kako bi novac bio uložen tamo gde treba.

Zajedničkoj sednici srpske i mađarske vlade, pored premijera dve države i ministara, prisustvovali su i predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović i predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor.

"Često me pitaju zašto ulažemo novac za one koji žive preko naših grtanica, ali to je u interesu razvoja naše zemlje, ali i Srbije", rekao je Orban.

Orban je objasnio da Mađarska iza sebe ima tešku istoriju i da je vreme da se shvati koliko je ekonomska saradnja i podrška važna za obe strane.

"Ako Mađarska ekonommija dobro stoji treba da se proširi i na druge oblasti. Mi smo se fokusirali na Vojvodinu, ali plan je da se širimo prema jugu Srbije i verujem da će to biti od koristi za obe zemlje, ali za Srbiju prvenstveno", dodao je Orban.

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je danas u Subotici, nakon zajedničke sednice vlada Srbije i Mađarske, da je zaključeno da bi dve zemlje trebalo da počnu da rade na sveobhvatnom ugovoru o strateškom partnerstvu.

"Pravo je vreme za to. Ako neke zemlje treba da imaju takav ugovor, o sveobhvatnom strateškom partnerstvu, onda su to svakako Srbija i Mađarska i na tome ćemo raditi u narednom periodu", rekla je Brnabić u obraćanju novinarima.Brnabić je izrazila veliku zahvalnost Mađarskoj na snažnoj i kontinuiranoj podršci evrointegracijama Srbije, na balansiranom stavu prema pitanju Kosova i Metohije, kao i na odnosu prema srpskoj nacionalnoj manjini u toj zemlji.

Ana Brnabić izjavila je da je dobro što građani Srbije, koji imaju i mađarsko državljanstvo, mogu da glasaju na izborima za Evropski parlament, jer oni, ukoliko postanu poslanici EP, kao evropski parlamentarci mogu da brane i ineterse Srbije.

Brnabić je navela da je to dobro za Srbiju, koja želi da postane članica EU i podsetila da već imamo jednog takvog evropskog parlamentarca, Andora Delija.

"Što ih je više to je bolje za Srbiju i pozviam ih da u najvećoj mogućoj meri glasaju za izborima za EP", rekla je Brnabić novinarima u Mađarskoj, upitana da prokomentariše mogćnost da grajadni Srbije, koji imaju i državljanstvo Mađarske mogu da glasalju na izborima za EP.

Na pitanje zašto je vladi Mađarske bio prioritet da obezbedi to pravo državljanima Mađarske, van EU, i koji su benefiti za njih, budući da žive van Unije, premijer Viktor Orban je istakao da to nije inicirala Mađarska.

To, kako je rekao, jeste novina - da građani koji imaju stalan boravak van EU, ali i državljanstvo članice Unije, imaju pravo da glasaju na izborima za Evropski parlament.

"To nije Mađarska inicirala, to nije pokrenuto iz Budimpešte, već je sama EU pozvala članice da svaka stvori uslove za tu mogućnost i Mađarska je to za zadovoljstvom uradila", rekao je Orban.

Ono što valja treba koristiti, rekao je Orban i dodao da dvojno državljanstvo u pomentoj oblasti, funkcioniše, pa to treba i podržati.

Uputila je zahvalnost mađarskom kolegi i na, kako je rekla, velikom doprinosu očuvanja srpske kulturne baštine u Mađarskoj i unapređenju prava i sloboda srpske nacionalne manjine u toj zemlji.Prenela je i da su joj predstavnici Srba u Mađarskoj rekli da mogu samo u superlativu da govore o onome što tamošnja vlada radi za našu nacionalnu manjinu, koja je prošle godine dobila dodatnih 3,2 miliona evra za programe podrške očuvanja srpsko jezika, škola crvke i klturno istorijske baštine.

Ana Brnabić izjavila je danas nakon zajedničke sednice dve vlade, mađarske i srpske, da su Mađarske investicjie u Srbiju ne samo dobrodošle već jako važan element naše ekonomije. 

Brnabić je rekla i da se sa Mađarskom pregovara o novim investicijama, posebno u sektoru poljoprivrede i prehrambene industrije.

Premijerka je govoreći o važnosti investiranja u Srbiju rekla da je prioritet vlade ekonomski rast, otvaranje novih radnih mesta i mogućnost izbora radnih mesta za građane Srbije, što samim tim, kaže, utiče i na povećanje plata i bolji životni standard građana Srbije.

"Sve investicije u Srbiju su više nego dobrodošle, posebno investicije koje dolaze iz prijateljskih zemalja kao što je Mađarska", rekla je Brnabić na zajedničkoj konferenciji za novinare sa premijerom Mađarske Viktorom Orbanom.

Mađarske investicije u sektoru poljoprivrede i prehrambene industrije posebno su važne, kaže Brnabić, a kao primer navela je zajedničku investiciju, otvaranje fabrike pogona za preradu voća u Arilju vrednosti 7,5 miliona evra.

"Mađarska ima jaku poljoprivredu, jaku prehrambenu industriju. Mi od njih možemo mnogo da naučimo i to znanje možemo da uvozimo preko njihovih investicja", rekla je premijerka.

Još jedan dobar primer zajedničke saradnje, kaže, je digitalna farma u Krivaji otvorena u partnerstvu sa Univerzitetom u Novom Sadu i Biosens institutom iz Novog Sada.

U pitanju je kaže, prva digitalna farma u regionu koja, ističe, pokazuje na koji način mogu da se koristite savremene tehnologije kako bi se povećala efikasnost u poljoprivredi, da se bez dodatnih ulaganja poveća prinos za 30 ili čak 50 posto, rekla je predsednica Vlade Srbije.

Ona je istakla i da postoji odlična saradnja države Srbije sa Nacionalnim savetom Mađarske nacionalne manjine."Oni su naš veliki partner, čak i kada je reč o saradnji sa ostalim savetima nacionalnih manjima i hvala im na tome", podvukla je premijerka.To je, kaže, još jedan pokazatelj kako tteba da izgledaju dobrosusedski odnosi i međusobno uvažavanje i poštovanje.



"Hvala Mađarskoj na podršci i iskrenom odnosi i velikom prijateljstvu prema Srbiji", poručila je Brnabić.

Ana Brnabić poručila je danas da je potrebna jedinstvena evropska politika o migracijama, kao i da je Srbija pokazala da je i po tom pitanju pouzdan i predvidiv partner.

"Pitanje migracija je, pre svega, pitanje za EU, pa tek onda pitanje za Srbju. Zato što je Srbija, 2015. i 2016. kad je išao preko ovog dela Zapadnog Balkana najveći migrantski talas, bila u specifičnoj situaciji pošto su migranti ulazili u Srbiju iz EU i išli dalje u EU", rekla je Brnabić odgovarajući na pitanja novinara u Subotici.

Kaže da je bilo teško da zemlja koja nije članica EU može da brani evropske granice kada nisu odbranjne u zemljama EU na prvoj tački.

Istakla je da je to bila specifična situacija i da je Srbija uvek vodila računa o bezbednosti svojih i građana EU.

Brnabić je navela da su naša vojska i policija pokazali profesionalnost, kako može da se brani grannica i spreči ilegalni ulazak u Srbiju, ali i da se partnerima u EU daju sve potrebne informacije o tim migrantima.

"U Srbiji je trenutno oko 3.500 migranata. Oni nisu želeili ni kada su ulazili da ostanu u Srbiji, a i ni sada to njije njihova finalna destinacija. Tako da se Srbija po tom pitanju oslanja na EU. Treba da sednemo i osmislimo jednu zajednničku evorpsku politiku prema migracijama i mi ćemo onda odraditi svoj deo posla profesionalno i na najabolji nacicn, jer smo pouzdan i predvidiv partner", istakla je Brnabić.

Kaže da je dobro što sada ne postoji opasnost da će migranti masovno dolaziti u EU preko Balkana, ali da će svakako novi migranstski talasi ostati na agendi Evrope u budućnosti.

Brnabić ističe da zato treba da sednemo što pre razgovramo o tom problemu i da svaka zemlja u Evropi treba time da se pozabavi.

"Srbja pruža svu podršku tim ljudima u Srbiji, deci smo otvorila škole i ona se školuju u Srbiji. Ali, njihov život trenutno ima status kvo pošto oni ne žele da se integrišu i da ostanu kod nas", rekla je ona i dodala da oni neće da prihvate poslao ako im se ponudi da rade.

Premijer Mađarske Viktor Orban je rekao da je Srbija pokazala koliko je velikodušna kada je prihvatila ranije odluku Mađarske da postavi ogradu na granici.

Kazao je da je Srbija shvatila da će i ona imati koristi od toga, jer ako migranti ne mogu da uđu u Mađarsku onda će manje dolaziti i u Srbiju.

"Ono što je dobro za Mađarsku dobro je i za Srbiju. To je zajednički uspeh srpske i mađarske migacione politike".

Orban je kazao da moramo dalje razmišljati o problemu migranata, kao i da Mađarska nema dovoljno novca za njihovo zbrinjavanje i da EU treba da se pobrine o tome.

Kako je rekao, EU je sada mnogo manje ugrožena od Mađarske od migracija preko Balkana, već mnogo više iz Severne Afrike.

Orban navodi da to i druga pitanja u budućnosti mogu vrlo lako da se raspodele na delove u Evropi u zavisnosti od toga koliko je brojna muslimanska zajednica.

On kaže da su mnoge zemlje u Zapadnoj Evropi dozvolile da imaju više od 10 odsto muslimanskog stanovništva i da će to opredeliti i političke tokove u narednom periodu.

Orban ističe da je na Mađarskoj da brani svoju politiku da migranti ne dođu u velikom broju iako taj stav može zvučati nekom kao bezdušan.

Mađarski premijer je naglasio da ne žele da upropaste svoju zemlju, kao i da imaju program da nose pomoć tamo gde je problem nastao, a ne da problem donose kod sebe.

On je izrazio očekivanje da će i nakon izbora u EU ponovo dobiti potvrdu svog stava po pitanju migracija.

Premijer Mađarske Viktor Orban danas je u Subotici, povodom izjave Sergeja Trifunovića na poslednjem protestu opozicije na račun Mađara, izjavio da je reč je o "jednoj sasvim neuspešnoj izjavi od strane opozicije u Srbiji".

Na pitanje novinara, Orban je potvrdio da je čuo izjavu Trifunovića i izvinjenje Vučića, njemu i svim Mađarima, i dodao da: "Ima tu nekih političara u opozicji koji se plaše da će Mađari u velikom broju da se dosele ovde".

"Krenuo bih sa šalom: Dali bismo mi Mađare, ali nemamo ih dovoljno ni kod kuće", poručio je Orban.

Orban je naglasio da je reč o jednoj sasvim neuspešnoj izjavi od strane opozicije u Srbiji.

Premijerka Srbije Ana Brnabić je ponovila stav, koji je izrekao i predsednik Aleksandar Vučić, da to nije stav Srbije i, ne samo to, već da je to suportno stavu ogromne većine građana naše zemlje.

Ona je podvukla da je Srbija zemlja u kojoj su 23 registrovane nacionalne manije, koje imaju svoje savete, zbog cega je Srbija bogatija zemlja.

Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine u Srbiji doprinosi jačini, kulturi, bogatstvu i raznolikosti Srbije - "sve suprotno od onoga što je taj opoziocioni lider govorio na mitingu u subotu", istakla je Brnabić.

"Nažalost, postoje takvi ljudi u svim zemljama sveta, ali na sreću, ogromna vehcina građana Srbije ne deli to mišljenje i zbog toga je Srbija zemlja kakva jeste", poručio je Brnabić.

Orban je kazao da je danas na zajedničkoj sednici dve vlade bilo razgovarano o demografskim problemima i da su razmenjena iskustva.

Viktor Orban izjavio je danas u Subotici, nakon zajedničke sednice vlada dveju država, da je tokom tog susreta najviše reči bilo o otvaranju novih graničnih prelaza i o daljoj ekonomskoj saradnji.

Orban je podsetio da putovanje vozom od Beograda do Budimpešte sada traje osam sati, a da je cilj da se to vreme skrati.

"Cilj nam je da investiramo u železnicu i granične prelaze kako bi put između dve prestonice trajao kraće, rekao je Orban.

Orban je rekao da je "ostao bez daha" kada je video kojom brzinom Srbija napreduje u smanjenu državnog duga i kakvo je stanje sada u budžetu Srbije.

"Mi volimo da sarađujemo sa Srbijom, jer uvek nešto novo naučimo od vas što možemo da primenimo kod kuće", rekao je Orban i pozvao Vladu Srbije da dođe u Mađarsku, kako bi mogli da razgovaraju o budućim planovima.

Mađarski premijer je ponovo izrazio nadu da će se Srbija uskoro priključiti EU jer je to, kako je rekao, u interesu svih.

"Ako se Srbija ne priključi EU, to će se odraziti na zemlje u regionu", rekao je Orban.

Dodao je da su i u Mađarskoj i u Srbiji ljudi zainteresovani za političku stabilnost, te da je njegova zemlja u tom pogledu uradila sve što je u njenoj mogućnosti.

"Kada postoji politička stabilnost tada postoji i ekonomski rast i . U tom slučaju treba da iskoristimo sve prednosti", kaže mađarski premijer.

"Mi smo pokrenuli jednu akciju u Mađarskoj, projekat podrške porodici. Želeo bih isto tako da naglasim da u regionu po tom pitanju moramo da jačamo samopozudanje", poručio je Orban.

Kako je rekao, Mađarska je jako mnogo patila i trpela u prošlosti i zato su mnogi otišli da rade u insotranstvo, čime je Mađarska bila veoma pogođena.

Cilj je, ističe Orban, da što više ljudi vrati u Mađarsku i istraživanje je pokazalo da su raznim podsticajima uspeli prošle godine više njih da vrate u Mađarsku nego što je otišlo iz Mađarske.

"Mađarska sada ima šest odsto radno sposobnog stanovništva koje radi u instranstvu, a Austrija 6,1 odsto. Tako da smo uspeli da zaustavimo taj proces napustanja zemlje". 

Orban očekuje da će povratak u Mađarsku za neku godinu biti masovan, jer će mnogi uvideti da im se zbog sadašnjih plata u Mađarskoj i podršci porodici i drugih stvari više isplati da žive u Mađarskoj i da tu imaju bolju perspektivu.

"Ako to uspe u Mađarskoj zašto to ne bi mogla to i Srbjia ili neka druga zemlja da primeni", kazao je Orban i dodao da i iz severnog dela Srbije odlaze i Mađari i Srbi, ali da veruje da će se to vremenom preokrenuti.

Ana Brnabić zahvalila je danas mađarskoj vladi na balansiranom stavu po pitanju Kosova i Metohije.

"Mađarska je priznala jednostarano proglašenu nezavisnost Kosova, ali što je naš strateški dijalog bolji i što postoji veće razumevanje između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Viktora Orbana i mog tima i kabineta Orbana, sve informacije koje iz takvog odnosa proizilaze, vode ka tome da je stav Mađarske izbalansiran", rekla je Brnabić.

Ona je u ime građana Srbije zahvalila na tome što je Mađarska bila uzdržana prilikom glasanja za prijem samoproglašene Republike Kosovo u Interpol.

"Ne samo što je bila uzdražana već što je glasala zajedno sa Srbijom u okviru ENCOE-a, koji se tiče zaštite Srba na Kosovu i Metohiji, odnosno što se zajedno sa Srbijom izborila da srpska prenosna mreža ostane u vlasništvu elektormreže Srbije", rekla je Brnabić.

Kao još jedan primer mađarske podrške navela je sumnju i uzdržan stav u vezi s formiranje tzv. vojske Kosova. 

"To pokazuje i tokom 2019. godine u kolilkoj meri je važno naše partnerstvo i u kolikoj meri mi danas imamo mnogo bolje razumevanje i saradnju nego što smo imali u prošlosti", zaključila je premijerka Srbije.

Odnosi Srbije i Mađarske su pravi primer kako treba da izgleda dobrosusedska saradnja, izjavila je premijerka Ana Brnabić nakon sednice ministara dve vlade u Subotici. Jednoglasna je poruka ministara i premijera obe države da saradnja Srbije i Mađarske nikad nije bila bolja u bližoj istoriji.

Brnabić je podsetila na nekoliko najznačajnijih projekata koje realizuju Srbija i Mađarska, a koji se odnose na granične prelaze, železničku infratsrukturu, obnovu ustanova kulture, ali i na mađarske investicije ne samo u Vojvodini, već u celoj Srbiji.

"Konkretni primeri saradnje Srbije i Mađarske su i projekti dogovoreni posle prošlogodišnje zajedničke sednice, kada smo u aprilu otvorili jedan novi granični prelaz Rastina-Bačsenđerđ, ove godine ćemo otvoriti prelaz Rabe-Kiberhaza i 2020. ćemo ići na fizičko proširenje graničnog prelaza Horgoš. U martu smo otvorili obnovljenu Sinagogu u Subotici, koja je druga po veličini u Evropi posle budipeštanske, a otvorili su je Viktor Orban i Aleksandar Vučić", rekla je Brnabić.

Treći projekat, dodala je, pokazuje da je mađarska vlada uslišila zahtev Vlade Srbije da ima više investicija u celoj Srbiji.

"Počela je izgradnja zajedničke fabrike za preradu malina i drugog voća u Arilju, vredna više od 7,5 miliona evra, a dogovaramo još najmanje četiri slična projekta tokom 2019. i 2020. godine", navela je. 

Kazala je i da odnose i saradnju Srbije i Mađarske posmatra kroz tri oblasti, politiku, ekonomiju i položaj nacionalnih manjina, te podsetila da je spoljnotrgovinska razmena prošle godine iznosila 1,7 milijardi evra, a da je trend da će ove godine ona biti još veća. 

"Mađarska je treći najveći ekonomski partner Srbije, a dva naša najveća projekta su brza pruga Beograd-Budimpešta. Srbija je krenula u izgradnju prve deonice Beograd-Stara Pazova, druga je Stara Pazova-Novi Sad, a treća će biti Novi Sad-Kelebija. Drugi veliki projekat je turski tok, krenuli smo sa pripremnim radovima, do kraja meseca imaćemo dozvole za prve dve deonice i sledi zvanično otvaranje turskog toka kroz Srbiju", najavila je premijerka Srbije.

Zaštita prava i slobode nacionalnih manjina jedan je od prioriteta obema državama, rekla je Brnabić i zahvalila mađarskom kolegi na doprinosu i potpuno drugačijem načinu očuvanja srpske nacionalne manjine u Mađarskoj.

Mađarski premijer Viktor Orban rekao je da je veliki problem što danas postoji nesrazmera između dogovora i ostvarenih ciljeva, a da su Srbija i Mađarska dokazale suprotno. 

Kazao je i da uvek voli da dođe u Srbiju, da sluša i uči kako se rešava problem javnog duga.

"Volimo da dolazimo kod vas, jer uvek možemo nešto da naučimo. Ja sam, recimo, slušao, gledao i ostao sam bez daha kako Srbija napreduje u svojoj borbi sa smanjenjem državnog duga i kako rešava pitanje državnog duga i budžetskog deficita. Mi smo uspeli da smanjimo sa 80 na 70, a vi ste sa 70 smanjili na 50 i moramo da vidimo kako rešavate taj problem, jer zaista imamo šta da učimo od vas", rekao je Orban. 

Rekao je da Mađarska investira ne samo u Vojvodinu, već i u južne delove Srbije, te da su infrastruktura i finansijski sektor oblasti gde je saradnja najbolja između dve zemlje. Naglasio je i da Mađarska čvrsto podržava evropske integracije Srbije.

"Ako se Srbija pridruži EU, to će biti dobro i za nas i za EU. Ako ne dobije nove podsticaje za razvoj, smanjiće se rast u celoj EU", rekao je Orban.

Zahvalio je Srbiji na tome što brine o položaju mađarske nacionalne manjine, te posebno pozdravio mere Vlade Srbije kojima podržava kulturnu autonomiju Mađara.

"Kada bi takva politika bila u celoj EU, bilo bi daleko manje tenzija. Zato odajem priznanje merama Vlade Srbije po tom pitanju", rekao je Orban i pozvao predsednicu Vlade Srbije i ministre da sledeću sednicu organizuju u Budimpešti.

Srbija je prihvatila odluku Mađarske da izgradi ogradu na granici sa Srbijom i ubrzo shvatila da od toga i Srbija ima koristi, jer se time smanjio broj migranata koji je stizao u Srbiju, rekao je mađarski premijer Viktor Orban nakon sednice ministara dve vlade u Subotici, a odgovarajući na pitanje novinara u vezi s migracijama.

"Ono što je dobro za Mađarsku, dobro je i za Srbiju. Migraciona politika je zajednički uspeh mađarske i srpske strane. Nažalost, veliki je broj onih koji mogu krenuti tim tokovima i Mađarska nema dovoljno sredstava da se sa time izbori. EU bi trebalo time da se bavi", poručio je Orban.

On je rekao da budućnost Evrope može lako da se podeli u zavisnosti od toga koliko je brojna muslimanska zajednica. 

"Preko 10 odsto će uskoro biti onih koji nisu hrišćani u raznim zemljama Zapadne Evrope koje su ih prihvatale. To će značajno uticati na dalje tokove. Mi smo ovde uspeli da se odbranimo da ne dođu oni koje ne želimo ovde", izjavio je mađarski premijer.

Kazao je da to jeste strog stavm ali tvrdi da nije i bezdušan, te da postoji program da se pomoć šalje tamo gde je problem nastao, a "ne da problem dođe do nas". 

"Trošimo dosta na bolnice, programe iz kulture i tako dalje. Ne želimo da upropastimo svoju zemlju. Mađari su podržali ovu politiku i očekujem da će prilikom glasanja za Evropski parlament dobiti još jednu potvrdu", rekao je Orban.

Premijerka Srbije Ana Brnabić je ocenila da je pitanje migracija pre svega pitanje za EU, ne za Srbiju. 

"Srbija je bila u specifičnoj situaciji, u Srbiju su ulazili iz EU i iz Srbije odlazili u EU. Granice nisu odbranjene na prvoj tački. Mi smo u kompleksnim okolnostima dali sve od sebe. Obezbedili bezbednost građanima Srbije i EU. Tri i po hiljade migranata trenutno je u Srbiji. Oslanjamo se na EU da zajedno osmislimo zajedničku evropsku politiku prema migracijama. Dobra je stvar - što nema opasnosti da će preko ovog dela dolaziti migrant u budućnosti", rekla je Brnabić.