Čak 225.695 nezaposlenih se „igralo” sa zakonom

Po Zakonu o zapošljavanju, s evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje nezaposleni se skidaju zbog zapošljavanja, nepridržavanja zakonskih odredbi, izlaza iz radne snage, ođave s evidencije i ostalih razloga, među kojima su smrt i preseljenje. Po podacima NSZ-a, najviše nezaposlenih tokom prošle godine brisano je s evidencije tokom marta, aprila, maja i juna, dok je pred kraj godine njihov broj padao. Ti podaci o ukupnom mesečnom broju onih koji su skinuti s evidencije nezaposlenih slažu se s podacima o mesecima u kojima je rastao broj zaposlenih, a oni koji su dobili radno, mesto brisani su sa evidencije NSZ-a.

Tako je, recimo, tokom marta prošle godine s evidencije brisano 58.770 nezaposlenih, u aprilu 55.613, maju 56.399 i junu 56.399. Već na kraju prošle godine, u decembru, broj onih koji su brisani je znatno smanjen i iznosio je 34.874. Manji broj nezaposlenih koji se brišu s evidencije nezaposlenih nastavljen je i u prva dva meseca ove godine. U januaru 2019. s evidencije brisano je 33.382 nezaposlenih, a u februaru 26.253.

Od ukupnog broja lica koje je NSZ tokom prošle godine izbrisao s evidencije nezaposlenih čak 225.695 nije poštovalo zakonske odredbe, odnosno ili se nije u predviđenom roku javljalo svom savetniku, ili je odbijalo posao i ponuđenu obuku. Po obrazloženjeu iz NSZ-a, glavni razlog za brisanje s evidencije onih koji ne poštuju zakonske odredbe je to što odbijaju poslove, dodatno obrazovanje i obuku koje nudi služba, zatim što se ne javljaju lično najmanje jednom u tri meseca.

No, to što je toliko nezaposlenih lane brisano s evidencije zbog toga što nisu poštovali neku od zakonskih odrebi ne znači da se oni opet neće naći u NSZ-u. Naime, svi brisani s Biroa imaju pravo da se ponovo vrate na evidenciju nezaposlenih po isteku roka od šest meseci od dana prestanka vođenja evidencije o njima. Osnovna uloga NSZ-a je da pruži stručnu pomoć nezaposlenima u traženju posla i podrazumeva različite aktivnosti koje će dovesti do radnog mesta, pa zato i oni koji su jednom brisani mogu ponovo da se vrate na Biro rada i pokušaju da poštuju zakonske odredbe.

Po oceni predsednice ASNS-a Ranke Savić, nezaposleni se brišu ne samo zato što su nemarni i nisu spremni da poštuju zakonske odredbe s kojima su upoznati već i zbog toga što ogroman broj ljudi odlazi iz zemlje.

– Manji procenat diže ruke od Biroa rada jer nakon toliko godina na evidenciji prestaju da se nadaju, pošto ne vide nikakav pomak u pronalaženju posla i prestaju da se javljaju – ocenila je Ranka Savić. – Ne treba zaboraviti na benefite koje Biro pruža nezaposlenima, poput zdravstvenog osiguranja, i sasvim je sigurno da niko to ne bi želeo da izgubi samo zbog lenjosti.

S evidencije nezaposlenih brišu se i nezaposlena lica koja navrše 65 godina života – zbog ispunjavanja uslova za odlazak u penziju. Na kraju februara iz radne snage je izašlo, a to je takođe jedan od razloga brisanja s evidencije Biroa rada, 1.112 lica , od kojih je 501 otišlo u penziju. U tom mesecu s evidencije je brisano, a samim tim smatra se izašlim iz kontingenta radne snage za tržište rada, i 38 lica koje je osuđeno na zatvorsku kaznu.

Najmanje od Biroa rada, upravo zbog benefita koje kao nezaposleni od države dobijaju, ruke dižu lica starija od 55 godina. Tako je krajem februara na evidenciji nezaposlenih u Srbiji bilo prijavljeno čak 71.512 lica starih između 55 i 59 godina, dok je onih od 60 do 65 godina bilo 46.426. Zakonske odredbe poštuju i oni koji primaju novčanu naknadu od NSZ-a, a njih je oko 37.751. Ukoliko ne bi poštovali neku od zakonskih odredbi, izgubili bi pravo na novčanu naknadu, a mnogima je upravo ona – bez obzira na njenu visinu – jedini mesečni prihod.

LJ. Malešević