Intervju: Prof. dr Dejan Jović o učešću na listi SDSS za EP

Drugi na listi je nestranački kandidat i profesor na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu Dejan Jović, dok je treća potpredsednica stranke i saborska zastupnica Dragana Jeckov. Izbori u Hrvatskoj će biti održani 26. maja.

U razgovoru za „Dnevnik“ univerzitetski profesor Dejan Jović ističe da je odluku da učestvuje na ovim evropskim izborima na listi SDSS uticalo osećanje odgovornosti „da nešto treba uraditi da se ne bi desilo da pobede oni koji se protive evropskom projektu sa raznih nacionalističkih pozicija“.

Evropska unija je za mene pre svega antiratni projekt, nastao na tragičnom iskustvu ratova u Evropi. Da bismo obezbedili mir i za sledeću generaciju, treba da sačuvamo vrednosti kao što su međusobno uvažavanje, tolerancija, prijateljstvo među narodima. Videli smo na primeru Jugoslavije šta se dešava kada se raspadnu višenacionalne zajednice i kada nema nikoga da spreči nasilje. Ne želim da se to ponovi sa eventualnim raspadom Evropske unije, ističe Jović za “Dnevnik”.

Kako dodaje, od izbora očekuje da svi oni koji dele zabrinutost za mir, koji žele da EU ubrza primanje svih zemalja našeg regiona, koji misle da granice treba da budu što „mekše“ a ne sve „tvrđe“ i koji veruju da treba da sarađujemo a ne da živimo u prethodnim ratovima, izađu i glasaju.

Na predstavljanju liste rečeno je da ćete, ukoliko budete imali predstavnike u EP, biti glas koji će promovisati jednu od najvećih tekovina liberalnih demokratija – odnos prema manjinama. Kakav je odnos hrvatske države prema manjinama, posebno prema srpskoj manjini i koliko su Srbi u Hrvatskoj i dalje pod stegom odgovornosti za rat u toj državi?

Formalno gledano, kada se čitaju zakoni, izgledalo bi da je taj odnos dobar. Ali, jedno su zakoni a drugo stvarnost. U stvarnosti, ni u jednoj drugoj zemlji broj pripadnika manjina nije toliko smanjen od 1991. do danas kao u Hrvatskoj. Da podsetim, tamo je 1991. bilo 21 posto stanovnika koji su pripadali raznim manjinskim zajednicama, a danas je taj broj samo 7.5 posto. Srba je bilo 11 posto, a sada ih ima 4,5 procenata, a njihov ubrzani odlazak i asimilacija u nekim krajevima Hrvatske verovatno će na sledećem popisu još dodatno smanjiti taj broj. Da bi uopšte bila međunarodno priznata 1992. godine, a potom da bi ušla u EU 2013, Hrvatska se obavezala na mere zaštite manjina. Ali, odmah po ulasku u EU, 2013., imali smo talas novog nacionalizma, koji je donekle stao sa dolaskom Andreja Plenkovića na čelo vlade, no nije sasvim zaustavljen. Vlada i dalje ne može ili ne želi da sprovede zakon kada se radi o upotrebi ćirilice, na primer u Vukovaru. Sabor i dalje sponzoriše nacionalističku komemoraciju u Blajburgu, iako je čak i austrijska katolička crkva upozorila na njen radikalno-desni karakter. I dalje se tolerišu simboli ustaštva, npr. pozdrav „Za dom – spremni!“. I dalje je teže dobiti posao u javnoj i državnoj službi ako ste Srbin ili Srpkinja. I dalje se u javnom prostoru o Srbima govori kao o okupatorima i agresorima, a ratu iz devedesetih se ne dopušta da se završi, nego se o njemu govori svakoga dana. Da ne govorim o problemima izbeglica, koji se ili uopšte ne rešavaju ili se to dešava veoma sporo. Sve to treba da se menja da bismo mogli govoriti o stvarnoj ravnopravnosti.

Hoće li se lista SDSS zalagati za pitanja srpske nacionalne manjine, ili generalno pitanja manjina u toj zemlji, ali i drugim zemljama?

Pitanje položaja manjina smatramo važnim evropskim pitanjem. Zalažemo se za slobodnu, otvorenu i snažnu Evropsku uniju, u kojoj će svako imati pravo da slobodno izražava svoj identitet, svoj jezik i uverenja – bez straha. U Evropi, vidimo, ima i onih koji pokušavaju da dobiju glasove na širenju mržnje prema manjinama i imigrantima. Mi smo protiv toga. Mi smo svi male zemlje, i sa pravom očekujemo da nas Unija tretira kao ravnopravne. Ali, istovremeno, i oni koji su mali u našim zemljama, koji su manjine, takođe sa pravom očekuju ravnopravnost. Ne može se biti Evropljanin samo u Briselu – a kod kuće biti protiv manjinskih prava.

Kakve koristi mogu imati Srbi u Hrvatskoj, a kakve Srbija od eventualnog vašeg participiranja u Evropskom parlamentu?

Ja sam univerzitetski profesor i to baš iz područja međunarodne politike. Predajem na univerzitetima u Zagrebu i Beogradu, a 16 godina sam živeo u Velikoj Britaniji, pa sam odlučio da se vratim, jer sam želeo da svoja znanja prenesem našim ljudima. Nisam bežao od javnog angažmana – bio sam savetnik predsednika Hrvatske (Ive Josipovića prim. aut) sve dok on nije odlučio da me smeni zbog toga što sam napisao u jednom stručnom članku da je referendum iz 1991, po kojem je Hrvatska proglasila nezavisnost, bio neliberalan i da nije bio uslova za slobodno izražavanje mišljenja, jer oni koji su bili protiv nisu mogli da dođu do reči. Dakle, nisam se nikada plašio javno reći što mislim, bez obzira na funkciju koju sam imao. U Evropskom parlamentu poslanici predstavljaju građane, a ne države, tako da i ja nameravam govoriti u ime onih koji dosad nisu imali direktan glas na tom mestu. Hteo bih da manjine svih vrsta dobiju svoga predstavnika, jer se glas onih koji su slabiji, kojih ima manje, koji su često isključeni iz procesa odlučivanja, preslabo čuje. Istovremeno, hteo bih da sa te pozicije snažnije zagovaram potrebu da EU promeni stav prema nama, prema našem regionu. Jedno je kada to govorim kao univerzitetski profesor, a mnogo je snažnije kada bih to činio kao član Evropskog parlamenta.

Koliko su ovi izbori važni i za Srbe van Hrvatske koji imaju državljanstvo Republike Hrvatske?

Izbori su šansa da se i njihov glas čuje. Oni dosad nisu aktivnije učestvovali u izborima u Hrvatskoj, iako su emotivno a, nažalost, i problemima vezani za to šta se u Hrvatskoj dešava. Imaju sada šansu da pokažu da im nije svejedno kakva je Evropa i kakva je Hrvatska. Samo neka se pitaju: šta bi najviše pogodilo šoviniste, ko da dobije mandat na ovim izborima? Istovremeno, mogu da pomognu i da se glas u korist bržeg uključivanja Srbije u EU snažnije čuje u Briselu. Problemi sa kojima se suočavaju, a oni su brojni, neće se rešavati ako se i oni sami ne angažuju, ne samo na ovim izborima nego i kada se radi o poslanicima iz „dijaspore“ na izborima za hrvatski parlament. Zato ih pozivam da se do 15. maja registruju za izbore i da glasaju. Upute o tome kako to uraditi imaju na veb-stranici hrvatske ambasade, a mogu nam se i direktno obratiti za pomoć. 

Na ovim izborima učestvuju i liste koje se zalažu za blokiranje Srbije na putu ka EU dok se ne reše pitanja između Hrvatske i Srbije, a jedno od njih je i pitanje ratne odštete. Kakav je vaš stav po tom pitanju?

Uporno se već više od deset godina zalažem za ubrzani prijem svih zemalja regiona – i to zajedno – u Evropsku uniju. Kritičar sam oklevanja koje EU pokazuje prema Zapadnom Balkanu. Region koji bi ostao izvan EU bio bi manje suveren, jer bi se ovde pojavila nova utakmica između drugih velikih sila. Istovremeno, treba napustiti politiku pojedinačnog prijema i sve zemlje treba primiti ođednom. Videli smo kako je Slovenija ucenjivala Hrvatsku samo zato što je pre nje ušla u EU. Hrvatska danas pokušava to isto u odnosu na Bosnu i Hercegovinu i Srbiju, pa i Crnu Goru, ali za to nema dovoljno snage. Dakle, moje je mišljenje da nikakve ucene nisu dobrodošle i da region – ma koliko on bio nesavršen – treba što pre da uđe u EU i to ceo. Zemlje koje dugo čekaju na članstvo postaju sve problematičnije po pitanju demokratije, ljudskih prava i sloboda. Unija nije savršena, ali je bolja od alternativa, kao što su američka, ruska ili neka treća dominacija nad njima. Rekao bih: ko neće Evropljanina za brata, imaće drugoga za gospodara. 

Aleksandar Savanović