Penzije će biti veće, traži se model usklađivanja

O načinu usklađivanja penzija ove ali i narednih godina ovih dana računicu prave ministarstva finansija i rada  koji se pri izboru modela za penzionere moraju voditi ekonomskim pokazateljima.

Da model usklađivanja penzija još uvek nije utvrđen i da se samo može nagađati koliko će veće penzije u ovoj godini biti potvrđuje i Momo Čolaković iz PUPS-a . On podseća da su savezi penzionera Vojvodine i Srbije, kao i Fiskalni savet Srbije, dali svoje predloge i da su sada upravo oni “na vaganju”.

Najbliži smo rešenju da se primanja najstarijih usklađuju spram troškova života i rasta BDP-a i to bi po mom mišljenju bilo najbolje. Jer, ako recimo BDP kao što se planira bude 3,5 odsto onda bi se čekovi penzionera usklađivali sa iznosom iznad dva procenta što bi donelo uvećanje za 1,5 odsto.  S druge strane, ukoliko bi penzije zavisile od inflacije i BDP-a to bi u današnjoj situaciji moglo da bude oko pet procenata, pa bi iznos na čeku mogao da bude veći i do 2.000 dinara, objasnio je Čolaković.

Prema podacima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje na kraju prvog meseca ove godine u Srbiji je bilo  1.714.078 penzionera, a prosečna srpska penzija iznosila je 26.328 dinara. Sa ovim prosekom ona jeste iznosila blizu 50 odsto prosečne srpske plate, ali i dalje je otvoreno pitanje kako će se dalje usklađivati kako bi se primanja najstarijih zaštitila od daljeg obezvređivanja zbog rasta inflacije. Pri tom se u svakom trenutku mora voditi računa o ekonomskim rezultatima države, koja u velikom procentu i sada serivisira redovnu isplatu penzija.

Pre nekoliko dana je viši ekonomista Svetske banke u Srbiji Lazar Šestović izjavio da očekuje da će država uskoro obelodaniti prve ideje o usklađivanju penzija napominjujući da je sada neizvesno da li će one pratiti rast inflacije ili rast plata.  Svetska banka je pre četiri godine, tačnije 2015. godine, već iznela svoju analizu penzijskog sistema u Srbiji i sugerisala da se penzije indeksiraju samo sa rastom cena odnosno inflacije. Takva analiza naišla je na kritiku Fiskalnog saveta Srbije  koji je februara ove godine izašao sa svojim predlogom u kojem nudi pet mogućnosti za usklađivanje penzija.

Prema jednom od predloga Fiskalnog saveta penzije bi mogle da se usklađuju sa inflacijom i delom rasta BDP-a preko 2 odsto, a prema drugom one bi se usklađivale 50 odsto sa inflacijom i isto toliko sa rastom BDP-a. Treći predlog je da se penzije usklađuju sa polovinom rasta inflacije i polovinom rasta prosečne zarade, četvrti da taj odnos bude 40 odsto sa inflacijom, a 60 odsto sa rastom prosečnih zarada i na kraju da se usklađuju sa 30 odsto sa inflacijom i 70 procenata sa rastom mase zarada.

Najveći broj zemalja u EU usklađuje penzije na osnovu neke kombinacije rasta cena i rast zarada, dok se samo u Grčkoj i Portugaliji penzije usklađuju samo sa rastom BDP-a.

Sve formule, koje smo mi analizirali i predložili, ekonomski su održive i dale su slične rezultate po standard penzionera tokom sledeće decenije, objasnio je Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta Srbije.

On ističe da je Fiskalni savet Srbije svih pet mogućih modela za usklađivanje penzija stavio na uvid javnosti kako bi se kroz javnu raspravu našlo konačno rešenje.

Od novembra prošle godine više od 1,3 miliona penzionera u Srbiji čija primanja su najviše 34.004 dinara imaju dodatak od pet odsto. Povišica će se isplaćivati sve do novembarske penzije, pa je otuda realno očekivati da se do tada utvrdi konačna formula usklađivanja  i samim tim da bude poznat tačan procenat povećanja penzija u ovoj godini.

Ekonomista Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, takođe smatra da bi penzije trebalo usklađivati tako da se one zaštite od obezvređivanja usled rasta inflacije, ali i da u periodima privrednog napretka rastu brže od inflacije. On kao mogućnost ne spori i da se penzije usklađuju prema inflaciji i uvećanoj stopi rasta BDP-a iznad dva odsto.

Sve dok se trećina penzija finansira iz buyeta Srbije, opravdano je da se zadrži pravilo prema kome maksimalno izdvajanje za penzije iznosi 11 odsto BDP. Visina troškova za državu zavisila bi od stope inflacije, rasta realnih zarada, pondera uz inflaciju i zaradu, rasta realnog BDP, promene broja penzionera, objasnio je profesor Arsić.

Kako je dodao, za različite vrednosti navedenih varijabilni troškovi za državu bili bi različiti.

Inače, u nešto dužem periodu indeksacija penzija prema kretanju zarada i prema rastu BDP-a daje sličan rast penzija, a time i slične troškove za državu, poručio je Arsić.

Ljubinka Malešević