Institut za plućne bolesti jedini u Vojvodini ima ambulantu za tešku astmu

Na bolničkom lečenju bio sam više od 20 puta, te sam često bio na bolovanju. Pre 13 godina doživeo sam i kliničku smrt, a nakon toga sam se penzionisao. Od septembra dobijam imunoterapiju i ja sam drugi čovek. I dalje uzimam redovnu terapiju, ali više nema gušenja i noćnog buđenja zbog nedostatka vazduha“, ispričao nam je 52-godišnji Stevica Ristić iz Kule, jedan od šestoro pacijenata iz cele Vojvodine koji dobija biološku terapiju.

Godišnje oko 3.000 pacijenata dođe u Alergološki kabinet Instituta za plućne bolesti, i to su oni koji imaju alergije i astmu. Ova ustanova je jedina u Vojvodini koja ima i Ambulantu za tešku i nekontrolisanu astmu, u kojoj se prati 64 pacijenta, među kojima je i ovih šestoro koji dobijaju biološku terapiju. Specijalista pneumoftiziologije i subspecijalista alergolog rukovodilac Klinike za opstruktivne bolesti pluća i akutne pneumopatije u Institutu za plućne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici dr Sanja Hromiš, kaže da Ambulanta za tešku astmu postoji od 2016. godine.

„Pacijenti koji imaju nekontrolisanu astmu imaju simptome, ograničenja u svakodnevnim aktivnostima, česta pogoršanja, oštećenu plućnu funkciju. Do toga dolazi iz više razloga, među kojima su nepravilno uzimanje terapije, pumpica i inhalera, zato što puše ili zbog drugih bolesti koje imaju. Ti pacijenti se upućuju u našu Ambulantu za tešku i nekontrolisanu astmu, gde se evaluiraju, kako bi se videlo da li nešto može da se učini i popravi to stanje. Ako je urađeno sve što treba, onda se proglašava teška astma, a za to je potrebno od tri do šest meseci. Mnogo je više nekontrolisanih nego teških astmi“, kaže dr Hromiš i napominje kako pacijenti često imaju i druge tegobe i bolesti koje ne leče i koje pogoršavaju astmu, a lečenjem tih drugih bolesti, može da se poboljša lečenje astme

Od ukupnog broja obolelih od astme, od pet do deset odsto je u kategoriji teške astme. Postoje različite vrste teških astmi, te ona može da bude alergijska, nealergijska, ona koju dobijaju gojazne osobe, s oštećenom plućnom funkcijom i druge. Kada se odredi koji tip teške astme je u pitanju, onda se vidi da li je pacijent pogodan za neku posebnu vrstu terapije, kao što je ova biološka terapija koja se daje samo kod pacijenata teškom alergijskom nekontrolisanom astmom. Praktično, 64 pacijenta koji se prate u Ambulanti ima različite podtipove astme, ali samo ovih šest pogodno je za biološku terapiju.

„Uz dobru terapiju, oko 80 odsto pacijenata trebalo bi da bude dobro, nije im oštećena plućna funkcija i normalno mogu da funkcionišu. U praksi, međutim, oko 50 odsto obolelih ima lošu „kontrolu“ bolesti, odnosno lekovima i terapijom bolest se ne drži pod kontrolom, te imaju pogoršanja simptoma i ograničenja u svakodnevnim aktivnostima. Na procenat uspešnosti utiču i druge okolnosti, tako da bi pacijenti trebalo da vode uredan život, da ne rade težak fizički ili noćni posao i da ne borave u lošim mikroklimatskim uslovima, jer su to faktori koji nepovoljno utiče na bolest“, navodi dr Hromiš.

Više od 15 godina od teške alergijske astme leči se i 42-ogodišnja Aleksandra Maleš iz Kaća, koja kaže da joj je biološka terapija donela novi život, bez tegoba.

Normalan život uz terapiju

„Teška astma je ozbiljna bolest koja ne može da se izleči, ali terapijom se smanjuje broj pogoršanja i pacijenti ne moraju da uzimaju oralne kortikosterode, čija dugotrajna primena može da bude štetna. Pored toga, česta pogoršanja povećavaju i morbiditet i mortalitet. Primenom precizne, biološke terapije kod pacijenta s teškom astmom postižu se dobri rezultati i većina njih je osposobljena i mogu normalno da žive i rade“, napomenula je dr Hromiš i dodala da pacijenti bez ove terapije, koja je veliki iskorak u lečenju, ne bi mogla da vodi normalan život.

„Ranije nisam mogla ništa da uradim, da idem uz stepenice, da pomognem ćerki kada je učila da vozi bicikl. Sada planinarim, pevam, radim, živim normalno. Astma jako ograničava čoveka, jer je to celodnevna borba za vazduh i zdrav čovek to ne može da shvati“, ispričala je Aleksandra Maleš koja takođe biološku terapiju dobija dva puta mesečno.

Teška astma zahteva visok nivo lečenja, koje podrazumeva srednje ili visoke doze inhalacijskih kortikosteroida i najmanje još jednog leka za kontrolu astme. Često loša kontrola bolesti i oštećena plućna funkcija vodi do pogoršanja.

„U našoj Ambulanti za tešku i nekontrolisanu astmu sprovode se češće kontrole pacijenata i visok nivo lečenja. Takođe, od jula prošle godine počeli smo da primenjujemo i biološku terapiju za grupu pacijenata s teškom alergijskom astmom. Mi smo jedini u Vojvodini koji imaju ovu terapiju, a osim kod nas, dobija je i jedan pacijent u Kragujevcu i jedan u Beogradu. To su mahom mladi ljudi, koji su radno sposobni, ali ih bolest onemogućava da normalno žive i rade. Uz terapiju, oni imaju manje pogoršanja i ponovo su radno sposobni“, ispričala je dr Hromiš i dodala da od šestoro pacijenata koji dobijaju ovu terapiju, njih dvoje dolazi dva puta mesečno u Institut na terapiju, a ostali jednom mesečno.

Kako bi se svaki pacijent bolje pratio, jedna od analiza je i određivanje azot-monoksida u izdahnutom vazduhu, što se radi na aparatu koji je donirao Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo. Ovo merenje pokazuje nivo upale u disajnim putevima, na osnovu čega može da se koriguje terapija.

„Doza leka koji se dobija u biološkoj terapiji, zavisi od IgE antitela, kao i od telesne mase, tako da se za svakog pacijenta ponaosob određuje količina leka koji dobija. Dvoje pacijenata dobijaju tri ampule leka na dve nedelje, dok ostalih četvoro dobijaju terapiju na četiri nedelje“, kazala je dr Hromiš.

LJ. Petrović