Institut za plućne bolesti nabavlja savremenu laboratorijsku opremu

Kako bi se otkrila rezistencija čeka se i do tri meseca na laboratorijske analize, a Institut za plućne bolesti Vojvodine sada nabavlja opremu koja omogućava da rezultati budu gotovi za tri sedmice. Upravnica Klinike za granulomatozne i intersticijumske bolesti Instituta za plućne bolesti Vojvodine profesorka dr Vesna Kuruc kaže da će nabavkom ove opreme i bržom dijagnostikom i lečenje da bude efikasnije, ali i jeftinije.

Tuberkuloza je zarazna bolest koja ubija više ljudi na zemaljskoj kugli, od bilo koje druge zarazne bolesti. Dr Kuruc kaže da iako je bolest pod kontrolom, biće je sve više zbog migracija i izbeglica.

- Ono što najviše zabrinjava Svetsku zdravstvenu organizaciju je porast broja obolelih od tuberkuloze koja je neosetljiva na lekove, a posebno oblika multirezistentne tuberkuloze (MDR TB). Lečenje ove vrste tuberkuloze je mnogo duže i značajno skuplje nego lečenje tuberkuloze kada mogu da se primenjuju svi lekovi. Godišnje se u svetu prijavi oko pola miliona bolesnika sa multirezistentnom tuberkulozom, od čega njih čak 150.000 umire - kaže dr Vesna Kuruc.

Dijagnoza bolesti treba da bude što brža, tačnija i jeftinija, kako bi se bolesnik što pre izolovao i smanjila mogućnost širenja infekcije.

- Najjednostavnija i najjeftinija dijagnostika je da se pogleda pod mikroskopom iskašljaj pacijenta koji ima proširenu tuberkulozu pluća i iskašljava mnogo bacila. Ukoliko se vide bacili, on je zarazan za okolinu i odmah se smešta u izolacioni blok Klinike da se ne bi inficirali ostali bolesnici i osoblje - objašava dr Kuruc.

Načelnica Centra za mikrobiologiju, virusologiju i imunologiju Instituta za plućne bolesti Vojvodine prim. dr Tatjana Kurucin napominje da postojanje acido-alkoholno-rezistentnih bacila, od kojih su najčešći bacili koji izazivaju tuberkulozu, može da se dokaže, pravljenjem direktnog mikroskopskog preparata iz iskašljaja pacijenta, u roku od nekoliko sati, nakon čega se uzorak zasejava na čvrste podloge radi njegove izolacije u kulturi i testa rezistencije što traje od dva do tri meseca.

- Dobili smo novac od Pokrajinske vlade za kupovinu automatizovanog aparata, koji koristi tečnu podlogu i kojim će se mikrobiološka dijagnostika tuberkuloze završavati brže. Bacil tuberkuloze sporo raste i zato se do sada čekalo i do tri meseca na kompletnu dijagnostiku, sa testom rezistencije. Novi aparat će omogućiti porast kulture za 10 do 14 dana, a tri do četiri sedmice će se čekati na kompletnu dijagnostiku - objašnjava dr Kurucin i napominje da molekularna dijagnostika daje rezultate još brže, najduže za 24 sata, ali se to, za sada, radi u Mikrobiološkoj laboratoriji Medicinskog fakulteta u Beogradu, sa kojom imaju vrlo dobru saradnju.

Dr Kurucin napominje da Centar za mikrobiologiju godišnje uradi oko 10.000 uzoraka na tuberkulozu, od čega je 300 testova na rezistenciju, a da, osim za pacijente Instituta za plućne bolesti Vojvodine, analize za mikrobiološko dokazivanje tuberkuloze i test osetljivosti na antituberkulotike, rade za čitavu Vojvodinu. Centar za mikrobiologiju radi i mikrobiloške analize za pacijente iz ostala dva kamenička instituta.

- Prošle godine je u Institutu lečeno 79 bolesnika sa tuberkulozom i među njima nije bio nijedan sa mulitrezistentnom tuberkulozom - otkriva dr Kurucin.

Profesorka Kuruc navodi i da se svake godine u Vojvodini otkrije i leči 200 obolelih od tuberkuloze, te da lečenje traje ili šest ili osam meseci. Oni koji se leče pola godine, a takvih je većina, tokom dva meseca dobijaju četiri leka, a četiri meseca piju dva leka.

- U bolnici provedu šest do osam nedelja, dok iskašljavaju bacile, tada su zarazni i borave u izolaciji. Nakon toga idu na kućno lečenje. Jako je važna osetljivost bacila, jer oni koji su jednom imali tuberkulozu i dobiju je ponovo, treba da se leče osam meseci i kod njih je veća verovatnoća reistencije, te zato umesto četiri, oni dobijaju pet lekova. Bacil tuberkuloze se brzo prilagođava - rekla je dr Kuruc.

Bolesti koje oslabljuju imunitet predstavljaju veliki faktor rizika za dobijanje tuberkuloze, a to su maligne bolesti, dijabetes, kao i HIV, ali i uzimanje lekova koji utiču na pad otpornosti organizma.

- Svako može da dobije tuberkulozu, ali najveći broj oboli zbog načina života koji smanjuje otpornost organizma. To su ljudi lošeg socijalnog statusa, alkoholičari, narkomani, izbeglice, zatvorenici. Dve trećine obolelih su muškarci, a jedna trećina žene - navodi dr Kuruc i dodaje da u proseku oboleli imaju od 40 do 50 godina, ali među pacijentima imaju i dvadesetogodišnjake, kao i starije od 70 godina.

- Glavni simptomi tuberkuloze su malaksalost, pojačano noćno znojenje, povišena temperatura, ali ne jako visoka, nego ona ispod 38 stepeni Celzijusa, gubitak apetita, mršavljenje, a od plućnih simptoma to je uporan suvi kašalj ponekad sa iskašljavanjem krvi. Ovi simptomi nisu karakteristični samo za tuberkulozu, već i za razne druge plućne bolesti, ali ako traju više od tri nedelje, treba pomisliti i na tuberkulozu i bolesniku napraviti rendgenski snimak pluća - kaže dr Kuruc.

Ukoliko se na vreme otkrije, ne ostaju posledice i pacijenti se potpuno oporave, te nekad ne ostaju ni ožiljci na plućima. Kada se otkrije kasnije, osim što može da se zarazi više ljudi, plućna tuberkuloza ostavlja veće promene i ožiljke na plućima. Dr Kuruc upozorava da zbog toga lečenje mora što ranije da počne. Stoga se na osnovu simptoma, rendgenskog plućnog nalaza i mikroskopske analize iskašljaja daju lekovi za tuberkulozu i ne čeka se krajnja potvrda kulturom, ako se radi o zaraznoj i proširenoj tuberkulozi.

- U takvim slučajevima ne znamo da li postoji rezistencija, ali uključujemo lekove jer bismo čekanjem mogli da ugrozimo život pacijentu. Ukoliko rendgen pokazuje manje promene na plućima, te nije jasno da li je u pitanju tuberkuloza, radi se bronhoskopija i patohistološki nalaz bude gotov za dva dana, a ako je nalaz negativan, čekamo kulturu i test rezistencije - objašnjava dr Kuruc.

Lečenje multirezistentne tuberkuloze traje duže, od 18 do 24 meseca, a dok mesečna terapija tuberkuloze košta oko 6.000 evra mesečno, za multirezistentnu potrebno je 134.000 evra mesečno. Dr Kuruc upozorava da lekovi moraju redovno da se uzimaju, jer će inače bacil da postane otporan na njih, a članovi porodice će se zaraziti multirezistentnim sojem.

- U tom slučaju pacijenti mogu da umru i oko 40 odsto obolelih od multurezistentne tuberkuloze umre ili ostane hronično multirezistentno - napomenula je dr Kuruc.

Ljubica Petrović