Ekskluzivno, Dejvid Tripet, muzikolog koji je oživeo jedinu Listovu operu „Sardanapal“: Muzičko putovanje bez premca

S oduševljenjem nam je govorio o radu na Listovoj operi „Sardanapal“, koju će sutra, na otvaranju Novosadskih muzičkih svečanosti, premijerno na ovim prostorima izvesti Opera i ženski hor Srpskog narodnog pozorišta, uz soliste - sopran Anuš Hovanisjan, tenora Ektora Lopeza Mendozu i basa i Vazgena Gazarjana. Kako je najavljeno, Tripet će tim povodom doći u Novi Sad...

Proteklih decenija muzički svet se intenzivno posvetio izučavanju muzike pre Baha. Šta vas je nateralo da se okrenete protiv tog toka i da se bavite Listom?

„Trudim se da ne pratim trendove. Nepredvidivo je koje će se grane muzičkih disciplina naći u centru pažnje na različitim geografskim koordinatama. Najznačajniji zaokret koji sam osetio u angloameričkim akademskim vodama bio je onaj ka proučavanju medija i materijalne kulture, kao i ka proučavanju samog zvuka – fenomenima, koji su duboko ukorenjeni u 21. veku. Impuls koji vodi ka materijalnoj kulturi svakako je očigledan i u bavljenju starom muzikom. Od doktorskih studija na Harvardu, moja istraživanja fokusirala su se na kulturnu i intelektualnu istoriju 19. veka, na stvaralaštvo Riharda Vagnera i na tačku ukrštanja nemačke estetike i razvoja prirodnih nauka. U širem polju mog interesovanja nalaze se razne teme u rasponu od dela Franca Lista preko muzičke kulture postklasičnog Vajmara do posthumanističkog načina slušanja muzike u digitalnoj kulturi.

Prilika za oživljavanje Listove opere iskrsla je, inače, potpuno nenadano. Znao sam da je samo delo veoma važno. Svet tu muziku nije čuo, a ipak je bila prisutna krijući se tiho u arhivu. Osetio sam moralnu obavezu da je otmem od zaborava i predstavim publici. U tom trenutku jedva da sam imao predstavu o tome kako će muzika zvučati ili koliko će rada biti potrebno za njeno oživljavanje. Bilo je to putovanje bez premca.“

Postojalo je mišljenje da je List samo instrumentalni virtuoz, ništa više. Borio se protiv te pejorativne ocene čitavog života. Da li prizvuk tog mišljenja ođekuje i danas?

„Mislim da se viđenje Lista dosta promenilo. Njegova vokalna i simfonijska muzika su poznatije danas, u doba digitalnih prenosa, nego što su bile u eri CD-a, kad je postojalo tek nekoliko snimaka. Objavljivanje njegove zaboravljene opere „Sardanapal“ februara 2019. godine pokazuje nam do koje mere je List bio raznovrsna i kreativna stvaralačka ličnost. Trenutno je u toku snimanje njegovih pesama na pet jezika, a u međuvremenu imamo i izvođače čije se interpretacije Lista smatraju apsolutnim etalonima. Govorim tu o umetnicima poput Kurta Mazura, Danijela Barenbojma, Ivana Fišera i Kirila Karabica.

Naravno, nema sumnje da je List postigao zavidne rezultate kao pijanista u smislu da je iznova definisao boje klavirskog zvuka, da je briljantno transformisao orkestarsko i opersko muzičko tkivo u klavirsko, da je na jedinstveni način redefinisao pojam virtuoza. Ali, ne smemo zaboraviti da je on formalno napustio karijeru putujućeg virtuoza već septembra 1847. godine, kada je imao samo 35 godina. Imao je nameru da se skrasi u Vajmaru i posveti komponovanju opere kako bi konačno bio prihvaćen kao ozbiljan kompozitor. Želju da komponuje operu prvi put spominje Kristini Belđojozo 1841. godine, na samom vrhu svojih izvođačkih sposobnosti: „Završiću svoju karijeru u Beču i Pešti, gde sam je i započeo“. Nastavlja s objašnjavanjem plana da komponuje operu koja će biti premijerno izvedena zime 1843. godine u Veneciji. Interesantno je da je od onda prošlo više od 170 godina, a mi tek sad otkrivamo ovu stranu Listove ličnosti.“

Dijalog nauke i muzike

Kojim se sad temama bavite?  

„Trenutno me zanima dijalog između prirodnih nauka i muzike. Vodim naučni projekat u Kembridžu koji je posvećen istraživanju muzike i zvuka posmatranih iz naučne i materijalističke perspektive tokom 19. veka. Voleli bismo bolje da razumemo kako je naučno-materijalistički koncept zvuka oformljen paralelno s romantičnim idealizmom, dominantnim u to vreme. Istovremeno, tražimo odgovor na pitanje kako je taj koncept uticao na muziku i muzičku historiografiju vremena.“

Kako je došlo do toga da je prvi čin „Sardanapala“ praktično završen i katalogiziran, pa ipak niko se dosad nije bavio njime?

„Muzika nije izvodljiva u formi u kojoj je zapisana. Na nekim mestima rukopis je izrazito neuredan, prepun skraćenica i specifičnih stenografskih beleški, pa odaje utisak nedovršenosti. Tako je došlo do toga da je rukopis, doduše, uveden u katalog u ranom 20. veku, ali je ocenjen od strane velikih autoriteta kao fragmentaran i nečitak, što je uz činjenicu da List nije poznat kao operski kompozitor na dosta dugo vremena zapečatilo sudbinu „Sardanapala“. Prilično je tužna pomisao da List nikad nije čuo nijednu notu svoje opere.

Dok sam studirao u Lajpcigu, nabasao sam, sasvim slučajno, na kratku napomenu o partituri „Sardanapala“ u jednom članku i pošto nisam bio daleko od Vajmara, jednostavno sam otišao da je pogledam. Već u prvom trenutku bilo mi je jasno da je List kompletirao znatno više od onoga što je spomenuto u članku. U stvari, sve vokalne deonice bile su celovite, bez prekida. To nije bilo puko beleženje ideja na način na koji je to, recimo, radio Betoven, koji bi brzo skicirao teme, kontrateme i začetke muzičkih ideja koje su mu padale na pamet, a kojima će se kasnije pozabaviti. Ne. List je radio improvizujući na klaviru, pamteći. Mislim da nije daleko od istine ako kažem da je u trenutku kada je seo da zapisuje note već imao nekoliko puta promišljenu, do perfekcije doteranu deonicu u glavi. Osećao sam da od ove građe može da se spase minimum jedna arija. Tek kad sam pre par godina započeo s detaljnim radom, zahvaljujući finansijskoj potpori Evropskog saveta za istraživanja, pomislio sam: „List je ovo izradio veoma pomno, samo mi nismo znali kako treba da čitamo.“

„Sardanapal“ je bila samo jedna u dugom nizu popularnih tema u Listovo doba. Zašto je njegov izbor pao upravo na ovaj siže?

„Opera se bazira na tragediji u stihovima lorda Bajrona iz 1821. godine, a Bajron je bio jedan od autora koje je List najviše cenio. Posetio je njegovu rodnu kuću u Njusted Ebiju i priznao: „Bajronizam me potpuno obuzima!“ Mislim da se List na kraju odlučio za ovaj siže zato što je radnja dozvoljavala prikazivanje veoma složenih ličnosti: Sardanapalo je slab karakter rastrzan između ljubavi i obaveza, dok je srž  Mirine tmurne sudbine u rastrzanosti između duboke ljubavi prema kralju i mržnje zbog ubistva njene porodice. Ovaj sklop je obezbedio nepresušan izvor inspiracije za komponovanje deklamatorne melodike u konfliktnim, užarenim situacijama na bini. Istovremeno, Listu je bio potreban materijal koji će biti dobra osnova za modernizovanje italijanske opere. Želeo je da se udalji od tada već zastarelih metastazijanskih formi i da otvori put ka estetici prokomponovanog belkanta. Želeo je i monumentalniju formu scenske drame s više verističkih elemenata. Inače, List se bavio zapanjujuće velikim brojem ideja kad je odabirao libreto: od Danteove „Božanske komedije“ do Geteovog „Fausta“, preko Šilerove „Semele“ do Skotovog „Ričarda od Palestine“, što nam ukazuje na to koliko je bio fasciniran velikim književnim delima.

Vraćajući se na drevnu Asiriju – stvarno je bila neverovatno popularna u to vreme. Kao deo kolonijalnog plena, razna kulturna dobra od glinenih tablica s klinastim pismom do veličanstvenih statua krilatih bikova, sve se nosilo u Britanski muzej i Luvr. Mašta savremenika okrenula se ka toj egzotičnoj istoriji paralelno sa savremenom umetnošću kakvu su viđali u Parizu, Lajpcigu, Beču i Londonu. Bajronov „Sardanapal“ inspirisao je mnoge umetnike kao što su Delakroa, Berlioz i Ravel. Čak šest opera komponovano je koristeći ovaj siže tokom 19. veka, i Verdi se u jednom trenutku pozabavio idejom. Da je List završio svoju operu, bila bi sedma po redu s tom temom.“

Prvi put u Novom Sadu

Hoće li ovo biti Vaša prva poseta Novom Sadu?

„Da! Nikad nisam bio u Srbiji i jako se radujem što ću konačno imati priliku da naučim više o tamošnjim ljudima, njihovom nasleđu i bogatoj kulturnoj baštini Novog Sada. Moram da zahvalim Ɖanluki Marčanu što me je upoznao s Nomusom, festivalom koji ima zadivljujući muzički spektar. Nadam se, takođe, da ću imati prilike da studiram drevne spise kao što je srednjovekovno Miroslavljevo jevanđelje i da probam vašu domaću rakiju!“

Što se tiče same muzike, da li vam se čini da je List razmišljao prevashodno instrumentalno?

„Ne, meni se ne čini da je List kod vokalnih deonica imao probleme tehničke prirode. Bio je veoma zabrinut zbog kvaliteta libreta. Ubeđen sam da je to pravi razlog zbog kojeg je opera ostala nedovršena. Što se postojeće muzike tiče, duboko je ukorenjena u lirici i drami belkanto stila, komponovana je izrazito melodično. Čak bih otišao tako daleko da tvrdim kako mu je melodija bila osnovna pokretačka sila u tkanju operskog tkiva. Ali, pošto je List bio ambiciozan i pošto je stremio ka postizanju velikog uspeha kod publike uz pomoć veličanstvenih koloratura i moćnih muzičkih vrhunaca, stvarno može biti težak za pevanje. Uzgred, mislim da će „Sardanapal“ postati važna orijentaciona tačka za pijaniste koji žele da razumeju snažan vokalni i retorički aspekt Listove klavirske literature.“

Odabir pevača za ovakav projekat predstavlja ogromnu odgovornost, znali ste da će prve reakcije na celokupno delo u velikoj meri zavisiti od njihove izvedbe.

„Da, bio je to veliki izazov i ključno pitanje pred svetsku premijeru u Vajmaru 2018. godine. Odluke smo donosili dirigent, menayer orkestra i ja. Znali smo da su nam potrebni jaki, fleksibilni glasovi. Sopran treba da je u stanju da peva kolorature s lakoćom, a da pritom nema problema s ogromnim volumenom pratećeg orkestra. Sve tri uloge zahtevaju istančan osećaj za lepo fraziranje i razumevanje harmonskih tenzija iz kojih se rađa pokret melodijske linije. Izvedba u Novom Sadu posebno je uzbudljiva zato što sam sa sopranom Anuš Hovanisjan radio na ovoj muzici godinama. Ona je zajedno s Vazgenom Gazarjanom pevala italijansku premijeru prošle godine. Anuš ima idealan glas za ulogu Mire: bogat, s divnom bojom. Obdarena je fenomenalnim muzičkim instinktom i sposobnošću da razvije duge melodijske linije. Vazgen ima veoma dobar osećaj za dočaravanje autoriteta i grandioznosti sveštenika Beleza. Bogata, tamna boja njegovog basa odgovara starijoj ličnosti koja nosi težinu sistema čitavog Asirskog carstva na plećima. Uzbuđeno čekam da čujem Ektora Lopeza Mendozu, koji će pevati ulogu Sardanapala, komponovanu za težak belkanto tenor. Dirigent Đanluka Marčano izvanredno poznaje muziku, siguran sam da je besprekorno odabrao pevače.“

Može li uopšte da se opiše osećaj koji ste imali kad ste prvi put čuli kompletan prvi čin opere?

„Imao sam utisak da su ođednom nestali tmurni oblaci koji su se nadvijali nada mnom tokom perioda intenzivnog rada i da su blještavi zraci sunca okupali zaista nesvakidašnji „predmet“: operu, koju sam imao sreću da spasem. Naravno, toliko dobro poznajem partituru da osećam kao da sam ovu muziku slušao čitavog života, ali uzbuđenje koje sam osetio kad sam je prvi put čuo neopisivo je. Nikada ga neću zaboraviti.“ 

Zita Kalmandi