Drugačije podneblje izazov za Novosađanina iz Holandije

Upravo iz tog razloga - ljubavi, pre nepuna tri meseca odlučio je da se doseli u sam centar Novog Sada, gde živi sa devojkom Vesnom Laković koju je upoznao, ni manje ni više, nego na Tajlandu.

- Nov sam u gradu, a već se piše o meni – nasmejano će Andre, uz opasku da još uvek nije zažalio što je došao u Novi Sad. - Kad sam se doselio u januaru bilo je hladno i pitao sam se  „Šta li to radim ovde?” Došli smo s toplog Tajlanda u Novi Sad, pa možda januar nije bio najbolji trenutak za selidbu. Radoznao sam kako će ovde biti tokom leta. Radovaću se ako bude toplije nego u Holandiji.

Budući da Andre i Vesna pokreću novi „biznis” u našem gradu, ali i u Srbiji generalno, nemaju mnogo vremena da šetaju Novim Sadom, te ga Andre još čestito nije ni upoznao. Ali, za sada je zadovoljan novim sugrađanima koji su druželjubivi i kako nemaju jezičku barijeru, sa svima može lepo da komunicira na engleskom.

- Sviđa mi se hrana - navodi naš sagovornik, i dodaje da obožava sarmu i „pljeskavič”, ali i da ne beži od kuvanja. - Kad je lepo vreme, trudim se da ustanem ranije, odem na trčanje i vežbam uz Dunav. Inače,  uglavnom radim. Da, imam poprilično dosadan život... Samo sedim na kauču s našim novim psom Barnije, kao neki starac.

Novi Sad i novi posao, novi ljudi i nove okolnosti - sve skupa su izazov za našeg novog sugrađanina.

Andre van Kempen rodom je iz holandskog grada Breda koji je nešto veći od Novog Sada. Kada je prvi put došao u naš grad, krajem prošle godine, već se osećao kao kod kuće. Iako živi sa devojkom u samom centru, kaže da nema osećaj da je Novi Sad veliki, industrijski i užurbani grad, što mu se dopada.

- Nedostaju mi prijatelji koje imam u Holandiji - kaže Andre, nestrpljiv što će svoje roditelje videti za koji dan, jer će ga prvi put posetiti u našem gradu.

- Srećan sam, jer imam priliku da u drugoj zemlji pokušam nešto novo - objašnjava Andre. – Ovaj program „Dare to be human” namenjen je mladima. Zaista želim da pomognem ljudima u oblasti mentalnog zdravlja i mislim da je ovde to potrebnije nego u Holandiji. Novi Sad je omladinska prestonica i to je bio dobar razlog da ovde dođemo i realizujemo ovaj program za mlade.

Međutim, koliko god da je trenutno svime zadovoljan, Andre priznaje da ne može da tvrdi da bi u Novom Sadu ostao zauvek. Nedostaje mu okean i voleo bi da neko vreme putuju Balkanom, a onda i da se presele negde bliže „većoj” vodi. Za sad mu naš grad „deluje kao dom i mesto gde žele da budu”.

L. Radlovački