Mašan Lekić: Adrenalin je ono što me pokreće

U novinarstvu uglavnom svi beže od crne hronike, šta vas je podstaklo da se baš time bavite?

- Baš zato što svi beže nema mnogo ljudi koji je rade. Pre svega adrenalin je ono što me pokreće. Kad je neka uzbudljiva situacija na ulici ili u državi, odmah ustajem i radim - tako je zapravo još od detinjstva. Sećam se da smo sa 14-15 godina izjurio da snimam demonstracije posle 9. marta, kada su uhapšeni Vuk i Danica Drašković i kada je jedan policajac ubijen. Tada smo se kolege i ja jedva spasli batina i hapšenja, jer je policija tukla i hapsila sve pred sobom, osim novinara RTS-a. Za ljubav prema novinarstvu zaslužan je moj ujak Aleksandar Timofejev, koji je radio na studiju Be i vodio me sa sobom na teren kad sam bio peti razred. Prvo sam se zaljubio u radio, ta ljubav je posle pretočena na televiziju. Hroniku sam počeo da radim 2001 godine.

Kako je konkretno nastala emisija „Iza rešetaka”?

- Emisija „Iza rešetaka” nastala je prošle godine i napravila je zaista pravi bum. To je priča o našim ljudima koji su završili u stranim zatvorima, jedino što je čini sličnom sa „Dosijeom” su verne rekonstrukcije. Svaka epizoda je u premijeri imala preko milion gledalaca dok su neke epizode na internetu došle i do dva i po miliona pregleda.

Koja je osnovna poruka emisije „Iza rešetaka”?

- Osnovna poruka bi bila da se kriminal ne isplati!

Koja je najupečatljivija zatvorennička priča koju ste čuli?

- Ima ih više, svaka priča je interesantna za sebe, s jedne strane potresna, a s druge strane edukativna. Izdvojio bih priču o mladiću koji je s grupom „Roma” pljačkao po Italiji. Ta priča me malo podseća na Balkan ekspres. Takođe, bih izdvojio priču o Oliveri Ćirković, čuvenoj pinkpanterki, priča je puna akcije.

O čemu vam je najteže da izveštavate koji vas zločini najviše potresaju?

- To su svakako priče o stradanju dece. Tu je nemoguće isključiti emocije, jako mi je teško palo kad smo radili priču o Tijani Jurić i još nekim devojčicama koje su silovane i ubijene.

Kada biste morali da menjate posao čime biste se bavili?

- Ja sam neko ko je odrastao na televiziji. Od svoje 13. godine radio sam i neke druge  poslove, ali kada bih morao da menjam posao, to bi svakako bilo nešto vezano za televiziju ili umetnost. Posao policajca i inspektora je interesantan, ali ja to ne bih mogao da budem, jer ne volim autoritete, da mi neko naređuje. Kada je u pitanju rešavanje zločina - to je na policiji.

Kakav je osećaj biti u tako opasnim akcijama poput onih kojima prisustvuješ sa policijoom?

- To je taj adrenalin koji volim. Zato nas nema puno koji to radimo.

Sa obzirom na to da je posao kojim se bavite opasan, da li ste ikada bili u životnoj opasnosti, jeste li dobijali pretnje?

- Bilo je nekih pretnji. Ja se na njih ne obazirem. Kad bih se plašio, nikada ne bih radio ovaj posao.

Milica Ćirić

U novoj sezoni emitovaće se mnogo interesantnih priča od kojih bih izdvojio čoveka koji je prvo bio tonac na radio stanici, zatim estradni menadžer, koji je lakoveran i željan akcije pristao da krijumčari 3 kilograma kokaina avionom i završio u opasnom argentinskom zatvoru. Takođe imamo čoveka iz Pančeva koji je pristao da prenese 300 kg hašiša iz Maroka. On je jedini Srbin koji je punih pet godina proveo u strogom marokanskom zatvoru kao i čoveka koji je ležao u američkom zatvoru zbog terorizma, jer je organizovao atentat na Tita. Bio je u zatvoru u kojem je ležao Alkapone.