Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Susečani i NP "Fruška gora" u sporu oko pašnjaka

23.03.2019. 11:01 11:08
Piše:
Foto: Dnevnik.rs

Stočari iz fruškogorskog sela Susek obratili su se „Dnevniku” u strahu da će im se stoka koju svakodnevno puštaju na ispašu na potez Poloj otrovati zbog toga što je Nacionalni park „Fruška gora” proteklih dana posadio sadnice topole i tretirao ih herbicidima i đubrivom, a prostor koji je pošumljen nije ograđen niti zaštićen.

Stočar iz Suseka Nikola Kovačević objašnjava da problem pašnjaka, koji ima oko 300 hektara, ne jenjava već nekoliko godina, a da se rešenje ne nazire.

– Pašnjak je u samom selu i glavno je mesto napasanja stoke, od koje Susečani već decenijama žive – objašnjava Kovačević. – Međutim, NP „Fruška gora” obeležio je deo pašnjaka i opredelio ga za pošumljavanje. Sadnice koje su zasađene pre nekoliko dana tretirane su herbicidima pa sada stočari strahuju da bi se životinje koje izvode na ispašu mogle otrovati. Takođe, mleko krava koje se napasaju na seoskom pašnjaku se prodaje prerađivačkima pa postoji i opasnost da se ono zatruje. Apelujemo na Ministarstvo poljoprivrede da se pošumljavanje zaustavi, a deo koji je do sada zasađen ogradi da bi se onemogućilo da stoka dolazi do sadnica i na taj način otruje.

Kovačević dodaje da je s problemom ispaše i pašnjakom upoznata i beočinska opština, da su obećavana kompromisna rešenja, ali da do sada pomaka nije bilo.

– To je oduvek bio pašnjak i u praksi nikada tu nije bila šuma, a stariji meštani sela tvrde da je stoka uvek isterivana na ispašu s koje se vraćala sita i s dosta mleka. Tražimo da nam se omogući da se naša stoka i dalje napasa na istom mestu na kojem su naši preci to decenijama činili jer je to jedini način opstanka meštana ovog sela, očuvanje stočarske proizvodnje i, na kraju krajeva, jedini način da se selo sačuva od gašenja – zaključuje Kovačević.

Kao i svaka priča, i ova ima i drugu stranu, i to znatno drugačiju od one susečkih stočara. Naime, Javno preduzeće „Nacionalni park Fruška gora” u odgovoru „Dnevniku” ističe da je pašnjak u Suseku, zapravo gazdinska jedinica 3813 „Poloj”, dodeljena njima na upravljanje i da se oni samo ponašaju u skladu s planskim dokumentima .

– Te parcele sadržane su u šumskim osnovama, koje je usvojilo resorno ministarstvo, kao gazdinska jedinica „Poloj” i po kulturi i nameni su šuma i šumsko zemljište, a planskim dokumentima predviđene su za pošumljavanje topolom – objašnjava rukovodilac RJ „Beočin” Danko Cupara. – Za pošumljavanje tih parcela novac je namenski izdvojila Autonomna Pokrajina Vojvodina, odnosno Sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, i dodelila ih JP „Nacionalni park Fruška gora”. Dakle, nije tačno da Nacionalni park „Fruška gora” pošumljava pašnjak, već samo radimo u skladu s planskim dokumentima i namenski trošimo novac koji nam je za nove zasade dodeljen.

Cupara ističe da je pošumljavanje pomenute parcele pokušano u proteklih sedam godina, ali su stočari u Suseku na šumu i šumsko zemljište puštali stoku, koja je uništila 130 hektara zasada topole.

– O uništavanju 130 hektara zasada topole postoje i zapisnici inspekcija, policije i prijave. Pašarenje je zakonom zabranjeno u šumi i na šumskom zemljištu. U ovoj godini, ponovo je obavljena planirana sadnja topola na 30 hektara, koja je naložena i zapisnikom Šumarske inspekcije. Da bismo pospešili rast i prijem sadnica, dodatno smo ih prihranili veštačkim đubrivom i folijarno tečnim đubrivom, zbog izgubljenog prirasta prethodne godine. O svim našim aktivnostima obavešteno je Udruženje stočara sela Susek, a pošumljene šumske površine su obeležene informativnim tablama – tvrdi Cupara.    

Selu preneto 120 hektara za pašnjak i ispašu

U Nacionalnom parku „Fruška gora” za „Dnevnik” tvrde da su samom selu Susek preneli 120 hektara zemljišta za pašnjak i ispašu. Susečani pak tvrde da taj deo zemljišta nikada nije bio šuma i da je na celoj njegovoj površini uvek bio isključivo pašnjak, što ukazuje na to da se oni ne mire sa činjenicom da ispaša može biti samo na dodeljenih 120 hektara zemljišta.

LJ. Malešević

Piše:
Pošaljite komentar