Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

U škole i vrtiće postavljeno 5.000 detektora radona

22.03.2019. 08:48 08:51
Piše:
Foto: pixabay.com

NOVI SAD: Mapiranje radona, s ciljem da se odredi radiološka izloženost ovom gasu u boravišnim prostorijama, koje je u našoj zemlji počelo 2015. godine,merenjem u kućama i stanovima,  ove godine nastavljeno je postavljanjem 5.000 detektora za merenje prisustva ovog gasa u školama i vrtićima.

Detektori su potpuno bezopasni, a merenje traje tri meseca i  zatim će se uređaji poslati u laboratoriju u Švedsku na očitavanje.Ukoliko se utvrdi da radona  ima u većoj koncentraciji od dozvoljene,o tome će biti obaveštena i ta ustanova i Ministarstvo prosvete, a uklanjanje se jednostavno rešava tako što se otvori prozor i malo više provetrava prostorija.

Radon, prirodni radioaktivni gas bez boje i mirisa, sastavni je deo životne sredine. Pripada grupi inertnih gasova, što znači da jako teško stupa u hemijske veze sa drugim elementima, a kao gas, jako je prodoran i ima osobinu da se nagomilava u zatvorenim prostorijama. S obzirom na to da je radon radioaktivni gas, predstavlja faktor koji ima štetan uticaj na zdravlje stanovništva.

Radon nastaje kao produkt u prirodnom radioaktivnom nizu 238U u zemljištu i relativno lako dospeva do površine zemlje a zatim prodire u stambene objekte. Takođe, nalazi se u građevinskom materijalu, pa tako dospeva u zatvorene, boravišne ili radne prostorije. U ukupnoj srednjoj efektivnoj godišnjoj dozi koju stanovništvo primi od svih izvora prirodne radioaktivnosti, radon čini gotovo 50 odsto.

Štetno dejstvo radona dokazano je u velikom broju epidemioloških studija tako da je Svetska zdravstvena organizacija 2009. proglasila radon za drugi po značaju uzročnik dobijanja raka pluća, a sledeće godine ga je svrstala i u red glavnih zagađivača vazduha u zatvorenim prostorijama.

Zbog svega toga, problemu radona pristupa se ozbiljno i u velikom broju zemalja, pre svega u državama Evropske unije, gde postoje nacionalni programi radona koji u osnovi imaju multidisciplinarni karakter i zahtevaju angažman velikog broja stručnjaka: od istraživača koji se bave radijacionom fizikom, hemijom, biologijom do specijalista iz raznih oblasti medicine.


Rezultati iz 2015. zadovoljavajući

U 2015. godini uSrbiji je u tri odsto objekata izmereno veće prisustvo radona od dozvoljenog, a tek u 0,3 odsto objekata ta koncentracija bila je visoka. Prema podacima Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja, na teritoriji Srbije nije se izdvojila nijedna oblast s visokom koncentracijom radona, dok se region Zrenjanina, Smedereva i Požarevca ubraja u one sa srednjom vrednošću tog gasa, a Kragujevac i Pirot u regione sa najniže zabeleženim koncentracijama.


Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije, kao regulatorno telo u oblasti jonizujućih zračenja, pokrenula je izgradnju efikasnog nacionalnog sistema zaštite od radona, i to kroz nacionalni program merenja radona, definisanje načina i metode mapiranja teritorije naše zemlje (razvojem radonske mape), određivanje referentnog nivoa koncentracije radona za Srbiju, izgradnju sistema kontrole radona u zatvorenom prostoru i sistema smanjenja nivoa radona.

Širi smisao Nacionalne strategije merenja, kao i sistema zaštite od štetnog dejstva ovog radioaktivnog gasa, obuhvatio bi rešavanje smanjenja dugoročnih rizika izlaganju radona u zatvorenom prostoru, analizu zemljišta i građevinskog materijala koji se koristi u izgradnji, kao i mere u sprečavanju ulaska radona u novoizgrađene objekte. Te mere mogle bi biti prepoznate kao ekološki elementi gradnje i u nacionalnim  zakonima vezanim za građevinarstvo.

Dugotrajno, koncentracija radona se meri korišćenjem pasivnih uređaja u kojima je detektorska sredina jedan od standardnih trag - detektora alfa čestica.

Primena je veoma jednostavna. Pasivni radonski dozimetar postavi se u deo prostorije gde nema potrebe za čestim pomeranjima, uglavom na ormanima, kredencima ili policama s knjigama, mada je moguće i da se okači na luster, samo je bitno da ne bude u blizini izvora toplote. Nakon izlaganja vazduhu (najčešće se radi o tri ili šest meseci), pasivni radonski uređaj šalje se u laboratorije u kojima se detektori, nakon hemijskog razvijanja, očitaju. Na taj način, moguće je dobiti procenu doze koju prime oni koji borave u ispitivanoj prostoriji za godinu dana. Po trenutno aktuelnoj regulativi, interventni nivo radona u zatvorenim prostorijama u kućama i stanovima je 200Blj/m3 za novo izgrađene stambene objekte i 400bq/m3 za postojeće stambene objekte. U merenju koncentracije ovog prirodnog gasa Srbiji pomaže Međunarodna agencija za atomsku energiju.

D. Devečerski

Piše:
Pošaljite komentar