Izraeli: Bombradovanje - dobar plan SAD na lažnim osnovama
BEOGRAD: Profesor doktor Rafael Izraeli sa Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu kaže da je njegova pretpostavka da bombradovanje Jugoslavije 1999. nije bio samo "kapric SAD" već da je to bio dobro skovan plan koji se zasnivao na lažnim osnovama.
On je rekao da je tuski islam predstavljao model po kojem bi jedna islamska zemlja mogla biti proamerička, i, kako kaže, takav model su želeli da primene u BiH, u zemljama bivše ŠSR, ali da je realnost pokazala da se zahvaljući relanosti takav plan raspao.
“Mislim da sad shvataju da su imali lošu osnovu i da sad to hoće da isprave, ali je malo kasno za to”, rekao je Izreali.
Srbi su, po njegovim rečima, bili označeni kao loši bez obzira na situaciju na terenu i dodao da mnogi Amerikanci počinju da shvataju greške koje su napravili.
Izraeli je na panelu u okviru konferencije “Dvadeset godina od bombradovanja Jugoslavije” naveo da je njegova “romansa” sa Srbijom počela posle njegovoh članka u “Jerusalim postu” 1999.godine.
On je tada napisao da je bombradovanje Jugoslavije nezakonita aktivnost posle čega je dobio poziv iz SANU, tačnije od sadašnjeg ambasadora Srbije u Moskvi, Slavenka Terzića.
O bombaRdovanju Jugoslavije je govorio i predsednik Ekspertske grupe Komisije za međunarodne aktivnosti generalnog saveta Predsedništva Jedinstvene Rusije Aleksej Gromiko.
On se na početku obraćanja “ogradio” od najave da se obeležava “jubilej”, te da se može reći da se danas u Beogradu održava skup “u vezi sa”, jer, kako ističe, reč je o dramatičnim i tragičnim događajima.
Ocenio je i da su “natovska bombradovanja” pričinila nepopravljivu štetu bezbednosnim odnosima u Evropi, navodehci da je to bio jedan od udara na “arhitekturu globalne stabilnosti”.
“Upad u Jugoslaviju doneo je velike ljudske patnje, pričinio veliku materijalnu i duhovnu štetu. Intervencija je doprinosila delegitimizaciji međunarodnog prava. Ti događaji su počeli da razjedaju konstrukciju međunarodnog prava poput rđe, porastao je pravni nihilizam. Da nije bilo tog događaja, ne bi bilo ni potonjih u 21.veku”, rekao je Gromiko.
Takođe, ocenio je da je u praksi na varvarski način izvršena koncpecija “humanitarna intervencija” koja u tom trenutku nije bila podržana u međunarodnom pravu.
Komentarišući tzv. nezavisnost Kosova pozvao se na rusku poslovicu “Ma koliko da govoriš alva, ništa ti slađe neće biti u ustima”, odnosno, kako je rekao, koliko god neko naziva Kosovo državom, reč je o “vestačko konstruisanoj državi usled primene vojne sile i pritiska”.
Nasilno odvajanje Kosova je otvorilo “Pandorinu kutiju”, a “kosovska avantura” je, dodao je Gromiko, donela i nesklad unutar EU, s obzirom da pojedine države članice nisu priznale pretenziju Prištine da ima status države.
Po njegovom mišljenju, došlo je i do preporoda ideje “Velika Albanija” koja je, kako kaže, zamalo “sahranila” Makedoniju 2001. Gromiko je zaključio da je ponovo potrebna “ideja Helsinkija” o preporodu evropskog sistema bezbednosti.
Bivši ambasador SR Jugoslavije u UN Vladislav Jovanović ocenio je da je NATO bombardovanje, osim štete koju je nanelo tadašnjoj Jugoslaviji, poremetilo i globalne odnose u svetu, uticalo na vojno jačanje Rusije i Kine, kao i na povećanu proizvodnju nuklearnog oružja u svetu.
Jovanović je naveo da je NATO tokom intervencije ''''neviteški, oholo i vurtuelno'''' gađao celu Jugoslaviju ne razlikujući vojne od civilnih ciljeva i podsetio na brojne skandalozne izjave međunarodnih zvaničniaka o bombardovanju, te da je jedna od njih bila da je cilj ''da ''stane život u Srbiji''''.
Sada se, primetio je Jovanović, od Srbije očekuje da pređe preko svega u ime viših ciljeva u budućnosti, ali je naglasio da to što se desilo mora da ime svoje ime.
'' ''Oni koji su izvršili agresiju moraju da izvrše katarazu i da priznaju šta su nam uradili '''', kazao je Jovanović.
Dodao je da je NATO bombardovanjem Srbije poručio drugim malim zemljama šta će im se dogoditi ako se suprotstave novom svetskom poretku predvođenim SAD.
Jovanović je naveo da su mnoge zemlje posle NATO bombardovanja Jugoslavije počele da razmišljaju o tome da im je neophodno nuklearno oružje kako bi se zaštitile od alijanse, te da su među prvima takvo naoružanje nabavile Severna Koreja i Iran, ali da su kasnije njihov primer sledile i Turska, Egipat, Argentina…
Jovanović je NATO agresiju okarakterisao kao veliki udarac na Ujedinjene nacije (UN) na koje se ni NATO ni SAD nisu obazirale dok su, kaže, nakon postizanja Kumanovskog sporazuma, radili na isterivanju svih oblika prisustva Srbije na KiM.