Danas je godišnjica pogroma na Kosovu i Metohiji

Tog 17. marta dogodio se pogrom na Kosovu i Metohiji, etnički motivisano nasilje nad Srbima. 

U tri dana nasilja Albanaca nad Srbima 17, 18. i 19. marta 2004. nastradalo je 10 Srba, srušeno i zapaljeno 35 crkava i manastira, 935 srpskih objekata, od kojih 738 srpskih kuća, 10 javnih objekata, škola, pošta i domova zdravlja.

Proterano je 4.012 Srba iz šest gradova i devet sela.

Posledice martovskog nasilja ni do danas nisu sanirane, a najtragičnije je to što su pojedina mesta od tada ostala bez Srba i što se ni pet odsto tada proteranih nije vratilo u svoja mesta.

Na skupu u Beogradu govoriće ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, nakon čega će biti održan prigodan umetničko - scenski prikaz o događajima tog 17. marta 2004. 

Organizator komemorativne akademije je vladin Odbor za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije.

Programu će prisustvovati predstavnici Narodne skupštine Republike Srbije, Vlade Republike Srbije, Vojske Srbije, Grada Beograda, diplomatskog kora u Srbiji, udruženja i građani opredeljeni za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije.

Đurić: I 15 godina od pogroma - tišina

Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić rekao je da je, 15 godina posle pogroma Srba na KiM, za njega najjači utisak „muk, ćutanje i tišina“.

Na današnji dan, pre 15 godina, bez povoda, vođeni bezumnom mržnjom, desetine hiljada Albanaca predvođeni svojim političkim liderima palili su sve srpsko na KiM, i u dva dana spaljeno je 35 srpskih svetinja, nekoliko hiljada srpskih porodičnih domova, hiljade ljudi je proterano, podsetio je Đurić ističući da danas, posle 15 godina, glavni politički protagonisti tog napada nisu odgovarali.

Ni Kfor ni međunarodna zajednica nisu radili svoj posao, već su svojim pasivnim držanjem tada u velikoj meri doprineli tome, nisu radili sve što je trebalo da bi se to sprečilo, rekao je Đurić gostujući u Jutarnjem programu na RTS.

17. marta goreli su Prizren i Bogorodica Ljeviška, manastir Devič, gorela je prizrenska Bogoslovija, naveo je on.

Ne smemo da zaboravimo ko je ćutao i ko nije reagovao pre 15 godina, pomenuo sam Kfor ali i tadašnje vlasti su nemim mukom dočekale sve to što se dešavalo na KiM, naglasio je Đurić.

Kako je rekao, ne možemo da im pripišemo odgovornost za činjenje, ali možemo za nečinjenje.

Prema rečima Đurića, ne možemo se samo osloniti na Kfor i međunarodnu zajednicu, jer je odgovornost delimično i na državi Srbiji.

Đurić podseća da smo mogli da čujemo od predsednika Aleksandra Vučića da ako Kfor ne bude radio svoj posao, ima ko će da radi, ako prava Srba budu ugrožena.

Čak i Stejt department je osudio ono što se dešava na Kosovu i Metohiji, pobrojao je preko 100 incidenata protiv Srba i napisao da postoji kontinuirano nasilje nad Srbima na KiM, rekao je Đurić te upitao da li su oni koji su sinoć upali u RTS pisali nekome povodom napada na Srbe na KiM.

Ne, oni su pokušavali da na KiM organizuju proteste, ali ne protiv Albanaca u Prištini, već protiv vlasti u Beogradu, rekao je Đurić

Za razliku od perioda 2004. godine i 2008. godine, kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, danas postoji ozbiljan odgovor, Srbija 17. mart nikada više neće ponoviti, a to ste mogli da čujete sa najmerodavnijih i najznačajnijih mesta u ovoj državi, kao što ste mogli da čujete da se neće prihvatiti ucenjivanje Srbije prištinskom platformom, naglasio je Đurić.

Đurić kaže da ne može da ne primeti da samo nedelju dana posle jasne poruke Prištini, kada je rečeno „sikter“ platformi, imate da oni koji su postavili granicu na Jarinju nasilno upadaju u institucije.

Kako kaže, jedan od razloga što se Albanci suzdržavaju od daljih nasilnih reakcija je taj što vide da bi naišli na ozbiljniji i odlučniji odgovor Beograda.

Upozorili smo da je usvajanjem platforme završen dijalog, odgovornost je na albanskim političarima u Prištini, a na nama je da brinemo o Srbima na KiM, imamo 149 projekata koji uključuju izgradnju škola, bolnica, puteva kao i pružanje materijalne pomoći za stvaranje kakvih takvih uslova.

Drecun i Čović: Cilj je bio etničko čišćenje

Martovski pogrom nad srpskim stanovništvom na KiM mao je za cilj etničko čišćenje i zastrašivanje Srba, ocenili su danas nekadašnji šef Kordinacionog centra za Kim Nebojša Čović i predsednik skupštinskog odbora za KiM Milovan Drecun.

Ideja je bila potpuno etničko čišćenje i zastrašivanje Srba, oni žele i danas isto to, odnosno da imaju etnički čist prostor kad je albanska zajednica u pitanju, rekao je Čović gostujući na TV Pink.

Čović je rekao i da i danas, posle 15 godina od tog događaja, za pogrom niko nije odgovoran.

To je bio brutalan napad, tad smo imali susreta sa ROSU nije bilo razmene vatre... Moje mišljenje je da Kfor nije preventivno reagovao, a ubeđen sam da da su imali podatke, istakao je Čović.

On je istakao da albanska strana uvek bira tajming kad se Srbija nalazi u specifičnom trenutku, a tada je bila aktuelna promena vlade.

Čović je rekao da je tada, u martovskom pogromu uništeno preko 10.000 grobnih mesta, kao i kulturna baština, a da je u međuvremenu dosta objekata rekonstruisano.

Takođe je dodao da su na mestima crkava i kulturne baštine napravljeni spomenici OVK i da se i danas povremeno napada ono što je obnovljeno.

Milovan Drecun rekao je da je pogrom bio dobro islanirana akcija, kao završni talas etničkog čišćenja.

On je dodao i da je napad na vozilo UMNIK policije u Prištini prikrivan.

Podsetio je i da je Ibrahim Rugova u jednom od izveštaja rekao da su pogrom organizovali Hašim Tači i Ramuš Haradinaj.