Povrće iz Prigrevice u novosadskim veletrgovinama 

Najveći je povrtar u opštini Apatin, ali i šire jer poljoprivrednici iz zapadne Bačke, kaže, nisu okrenuti povrtarstvu kao što su to ratari u Despotovu, Silbašu, Gospođincima…

U proteklih šest-sedam godina Čulo je dobijao subvencije za navodnjavanje „kap po kap” pa se može reći da je od države dobijao vetar u leđa. Mada zasluga pripada i njemu, povrtarastvom se počeo baviti na dva jutra pa je malo-pomalo, radeći uvećavao gazdinstvo i stigao do 20 jutara.

Poljoprivredu sam počeo s dva jutra, otac mi se nije bavio zemljoradnjom pa sam radeći uvideo da dva jutra zemlje nisu dovoljna da se prehrani porodica i poslovi rašire, kaže Dejan Čulo.

Sada je svih 20 jutara pod sistemom za navodnjavanje „kap po kap” jer bez navodnjavanja, ističe, nema povrtarstva.

Na zalivni sistemm naglašava Čulom treba da se gleda kao na agrotehničku meru, kao što su i druge mere agrotehnike.

Nije tačno da povrtar u suši dobro prođe jer ima „kap po kap”, ističe Dejan Čulo.

Kako dodaje, sušna godina samo povećava troškove proizvodnje.

Za razliku od prošle godine, kaže, vreme je sada išlo naruku za sejanje luka.

Zemlju su prolećne temperature dovoljno ugrejale, a oranice su još vlažne posle topljenja snega, pa sam već od 1. marta krenuo u posao. Kada dođe vreme, posejaću i krompir, pa redom i kupus i karfiol, navodi on.

Dejan kaže da godinama seje nemačko seme krompira, ostvaruje dobre prinose, ne samo krompira već i drugog povrća, pa kod njega u Prigrevicu dolaze i drugi povrtari izdaleka radi saveta i razmene iskustva.

Lane sam izgubio zaradu, nisam sejao luk, mart je bio kišan, kiša se otegla sve do polovine aprila pa sam naposletku odustao od njega. A da sam posejao, dobro bih prošao. Cena je bila istorijski visoka. Ni povrtari stariji od mene ne pamte da je luk bio tako skup kao lane, kaže Čulo.

Doduše i ove zime luk ima cenu – kilogram se prodaje za 80 i 90 dinara – ali ga Dejan Čulo više nema.

Dugo sam u poslu, znaju me nakupci i veletrgovci pa dođu s kamionima i utovare, odmah po vađenju. Tako i kada krene sezona vađenja krompira, stignu kupus i karfiol. Gotovo 90 odsto roda prodam veletrgovcima iz Novog Sada, a ono malo što preostane ode u Sombor i Beograd. Tako, kaže, radi godinama. Rizik postoji, ulaganja u setvu su velika, ali šta tu ima da se priča, kada nema izbora.

Čulo računa na to da će ga u poslu naslediti zet. Ima ženu i troje dece, dva sina i ćerku, ali za sada se nijedno ne otima za posao.

Jedan sin je na Likovnoj akademiji, hoće da bude slikar, drugi je fudbaler, pa ni on nije zainteresovan. Zato se oslanjam na ćerku, čekajući zeta, kaže pola u šali Dejan Čulo.

Naša poljoprivreda nije organizovana, svaki ratar određuje koliko će čega posejati i onda prolazimo loše. Sejemo a nemamo ugovor kome ćemo rod prodati, niti znamo koliko će koštati novi rod, pa nakupci i veletrgovci najbolje prolaze i na našoj muci lepo zarađuju. Lane sam kilogram krompira na veliko prodavao za 27 i 28 dinara, a u radnjama je koštao duplo. Ali, opet, uz dosta rada i odricanja može se živeti.

Ranije je taj poljoprivrednik sejao i papriku i na Novosadskom sajmu osvajao nagrade za kvalitet. Bilo je godina kada je sejao luk pa posle, kada ga izvadi, zasadi kupus. Tako je imao dva roda i duplu zaradu na jednoj  parceli, ali to više ne radi.

Z. Delić