Mesečna inflacija u februaru 0,7 odsto, međugodišnja 2,4%
BEOGRAD: U Srbiji je u februaru 2019. godine zabeležen rast potrošačkih cena od 0,7 odsto u odnosu na januar, a na godišnjem nivou inflacija je iznosila 2,4 procenta, prema objavljenim podacima Republičkog zavoda za statistiku.
Potrošačke cene su u odnosu na decembar 2018. povećane za 1,1 procenat.
U februaru su na mesečnom nivou poskupeli akoholna pića i duvan za 2,6 odsto, hrana i bezalkoholna pića za 2,0 posto, zdravstvo za 0,2 procenta, dok su cene nameštaja, pokućstva i tekućeg održavanje stana, te restorana i hotela porasle za po 0,1 odsto.
S druge strane, u posmatranom mesecu su pale cene odeće i obuće za 1,5 odsto, rekreacije i kulture za 0,7, komunikacija za 0,2 i obrazovanja za 0,1 procenat.
Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale.
Izvoz porastao 3,0 odsto, uvoz 11,5 procenata u januaru
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u januaru 2019. porasla je za 7,8 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, na 2,84 milijarde evra, pri čemu je izvoz povećan za 3,0 procenta, a uvoz za 11,5 posto.
Izvoz robe je dostigao 1,18 milijardi evra, a uvoz 1,65 milijardi, tako da je deficit iznosio 466,7 miliona evra, što je povećanje od 40,9 odsto u odnosu na januar 2018, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
Pokrivenost uvoza izvozom je u januaru opala s prošlogodišnjih 77,7 procenata na 71,8 odsto.
U dolarskom iznosu, ukupna robna razmena sa svetom je bila teška 3,24 milijarde dolara, i veća je za 1,2 posto nego u januaru godinu dana ranije.
Izvezeno je robe u vrednosti od 1,35 milijardi dolara, što čini pad od 3,3 procenta na godišnjem nivou, a uvezeno za 1,88 milijardi, odnosno za 4,6 odsto više. Deficit iznosi 532,3 miliona dolara, i veći je za 32,2 procenta u odnosu na januar 2018.
Prema desezoniranim podacima, januarski izvoz je na mesečnom nivou porastao za 5,3 procenta, a uvoz za 9,6 odsto.
Najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (35,5%), a u uvozu Beogradski region (47,3%).
Zemlje članice Evropske unije činile su 61,8 odsto ukupne razmene.
Sa zemljama članicama CEFTA zabeležen je suficit u trgovinskoj razmeni od 103,2 miliona evra, pri čemu je izvoz vredeo 159,5 miliona, a uvoz 56,3 miliona evra. Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 283,3 procenta.
Najveći suficit u razmeni ostvaren je s Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Severnom Makedonijom, a od ostalih zemalja ističe se suficit s Italijom, Slovačkom, Bugarskom, Velikom Britanijom, Hrvatskom, Rumunijom, Austrijom, Švedskom, Slovenijom i Holandijom.
Najveći deficit javlja se u trgovini s Ruskom Federacijom i Kinom, a beleži se i u trgovini s SAD-om,Turskom, Poljskom, Ukrajinom, Korejom, Mađarskom, Vijetnamom, Belgijom, Švajcarskom, Danskom, Nemačkom...