U Vojvodinu za devet godina investirano 3,4 milijarde evra

Kako kaže predsednik Privredne komore Vojvodine Boško Vučurević, to je postignuto zahvaljujući stvaranju boljeg poslovnog ambijenta, kao i otvaranju novih radnih mesta jer je u regionu Vojvodine tokom desetogodišnjeg perioda broj nezaposlenih smanjen i na evidenciji NSZ-a ih je sada 76.000 manje.

U proteklom desetogodišnjem periodu tokom tri godine – 2010, 2012. i 2014. zabeležen je pad BDP-a, a u tom razdoblju BDP je rastao po prosečnoj godišnjoj stopi od 1,2 odsto, rekao Vučurević.

Kako je dodao, rast BDP-a pratio je i rast standarda građana. Popravljanje poslovnog ambijenta potvrđeno je napretkom na „Duing biznis” listi Svetske banke jer je Srbija s 94. mesta, na kojem je bila 2009. godine, napredovala na 43. u 2018. godini, naveo je naš sagovornik. 

Proteklu deceniju, ukazao je Vučurević, obeležila je recesija, a globalna kriza dovela je do pada potrošnje i prouzrokovala dubok pad industrije. Već 2009. godine zabeležen je dubok pad industrijske proizvodnje – u regionu Vojvodine 14,1 odsto, a u svim narednim godinama u tom regionu je konstantno rasla po prosečnoj stopi od 1,9 odsto.

Od 2009. do 2018. godine u AP Vojvodinu je investirano 3,4 milijarde evra, što čini gotovo 40 odsto, tačnije 39, ukupnih investicija u Srbiji, kazao je Vučurević.

Prema njegovim rečima, vrednost investicija u 2018. godini je 3,3 puta veća u odnosu na one iz 2017, a u odnosu na  2009. godinu investirano je oko 30 miliona više.

U tom periodu, dodao je Vučurević, u Vojvodini je najviše investirala Nemačka – 16,6 odsto ukupnih investicija, a slede Kanada, SAD, Italija, Luksemburg, Ujedinjeni Arapski Emirati... a najviše je investirano u agrobiznis – oko 40 odsto, dok investicije u druge sektore imaju pojedinačno učešće manje od deset odsto u ukupnim investicijama.

Naravno, u deceniji iza nas došlo je do značajnih promena u realizaciji robne razmene AP Vojvodine s inostranstvom, i to pre svega u njenoj strukturi po tržištima. Ipak, i dalje se najviše izvozi u zemlje  Evropske unije. Vrednost izvoza u EU je prošle godine u odnosu na vrednost ostvarenu u 2009. godini povećana 249,7 odsto, dok je uvoz povećan 174,4 procenta. Izvoz u ostale zemlje je lane, u odnosu na onaj ostvaren u 2009. godini, povećan 121,1 odsto, a uvoz 68,1.

Najviše se izvozi u Nemačku, Rumuniju i Bosnu i Hercegovinu, a najviše se uvozi iz Ruske Federacije, a još samo uvoz iz Nemačke premašuje deset odsto ukupnog uvoza. Zanimljivo je da je prošle godine uvoz robe iz Iraka bio na trećem mestu, dok je 2009. uvoz iz te zemlje zauzeo 140. mesto u ukupnom uvozu. Ukupan nominalni rast izvoza APV u periodu od 2009. do 2018. godine, iznosi gotovo 2,5 milijarde evra, od čega petina, odnosno 19,4 odsto rasta, čine motorna vozila i prikolice. Kada je reč o uvozu u APV, najveći rast ostvaren je u oblasti električne opreme.

Visina prosečne godišnje neto zarade u Vojvodini se od 2008. do 2017. godine menjala i, srećom, povećavala. Koliko – zavisi od valute u kojoj se rast meri. Kada se posmatra u domaćoj valuti, uvećana je 48 odsto, a najviša je bila u 2017. godini, kada je iznosila 46.215 dinara.

Međutim, kada se prosečna godišnja neto zarada pretvori u evre, stopa rasta je manja i iznosi 15 odsto jer je 2009. godine bila 332 evra, a 2017. godine 381.

Strane direktne investicije uticale su na strukturu robne razmene Vojvodine s inostranstvom posmatrano po grupacijama zemalja, a uticale su i na strukturu izvoza i uvoza posmatrano po proizvodima, i to pogotovo u prvih pet najznačajnijih izvoznih proizvoda. Tako je 2009. godine najznačajniji izvozni proizvod bio žuti kukuruz, s oko šest odsto u ukupnom izvozu, na drugom mestu je bio beli šećer, s učešćem oko pet odsto, dok je prošle godine s učešćem od 8,3 odsto ukupnog izvoza APV na prvom mestu bio izvoz setova provodnika za paljenje. Žica od rafinisanog bakra, proizvod koji se 2009. godine uošte nije izvozio, prošle godine je bio na petom mestu među izvoznim artiklima, naveo je Vučurević.

D. Mlađenović