Četvrtina zaposlenih u prosveti na određeno vreme

Shodno tome, iz Unije nadležnima upućuju i pitanje da li je potrebno da nam škole i predškolske ustanove napuste hiljade kvalifikovanih kadrova, kao što je slučaj u zdravstvu, pa da se onda povede računa o školstvu?

Kako navode u Uniji, Vlada Republike Srbije ne planira da u 2019. godini ukine zabranu zapošljavanja na neodređeno vreme. Takođe, članovi Fiskalnog saveta više puta upozoravali da je zabranom narušena struktura zaposlenosti, a još decembra 2016. godine, tadašnja ministarska državne uprave Ana Brnabić, najavila je prijem novih radnika na neodređeno vreme, kostatatuju sidiklaci i kao jedini pomak koji je za pet godina učinjen, ističu da Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji je u primeni od oktobra 2017. godine, uvodi mehanizam kontrole opravdanosti novog zapošljavanja, putem davanja mišljenja radnih podgrupa pri školskim upravama, i to o svakom pojedinačnom zahtevu.

U Uniji sindikata takođe, podsećaju na to da su već nakon prve godine primene gotovo apsolutne zabrane novog zapošljavanja, ukazali na svu njenu apsurdnost u slučajevima kada zaposleni ode u penziju, a na listama tehnoloških viškova ili radnika s nepunom normom nema odgovarajućeg kadra koji bi mogao biti preuzet. Danas tako imamo desetine i stotine škola u kojima, na primer, svi nastavnici stranog jezika ili matematike rade na određeno vreme, tvrde u Uniji.

Isto su ukazivali i na diskriminaciju nastavnika verske nastave, jer im se onemogućava rad na neodređeno vreme, čak i ako zabrana zapošljavanja bude ukinuta.

Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije poziva Vladu i Ministarstvo prosvete da započne izradu mehanizama za kontrolu zapošljavanja u prosveti na neodređeno radno vreme i ukine pomenutu zabranu. Takođe, smatraju, da mogu da daju pun doprinos u stvaranju pravila koja će regulisati ovu problematiku, kako bi ona bila jasna i za sve jednaka, keže se u sopštenju Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije.

Na sajtu Ministarstva prosvete nalaze se svakodnevno ažurirane liste tehnoloških viškova, liste zaposlenih s nepunom normom, kao i kompletna sistematizacija radnih mesta. Lista slobodnih radnih mesta svakodnevno se ažurira, i data je u ispisu po školama. Za svaku školu i za svako sistematizovano radno mesto ispisuju se četiri podatka: ukupna sistematizovana norma na radnom mestu, zbir normi za sva angažovanja u školi (i na određeno i na neodređeno), zbir normi angažovanja na neodređeno i ukupna norma slobodnih radnih mesta koja je dobijena je oduzimanjem norme zaposlenih na neodređeno u školi od ukupnog procenta norme koji škola ima sistematizovano za tekuću školsku godinu.

Kako navode u Ministarstvu prosvete, postoje pravni slučajevi kada je opravdano da je procenat norme slobodnih radnih mesta negativan i kada norma slobodnih radnih mesta prikazana na nivou škole zapravo ne predstavlja slobodno radno mesto jer nije uklopljiva u raspored časova i normu nastavnika. Ove slučajeve razmatraju sindikati sa direktorima škola i daju obrazloženje javnosti.

V. C.