Hronika sa Sajma knjiga: Nagrada „Sava Šumanović“ Slavoljubu Caji Radojčiću na „Art Ekspu“

Ova nagrada „za izuzertne domete u svetu likovne umetnosti” dodeljuje se po 21. put, a ustanovili su je 1999. Izložba umetnosti „Art ekspo” Novosadskog sajma, Galerija ,,Bel Art” i Centar za vizuelnu kulturu “Zlatno oko”.

Vajar Slavoljub Caja Radojčić (Beograd, 1942) je u srpskoj umetnosti prisutan više od pola veka. Direktni povod da se nagradi upravo ovaj umetnik bila je – kako je obrazložio žiri koji su tvorili istoričarka umetnosti Svetlana Mladenov, galeristkinja mr Vesna Latinović i likovni kritičar Sava Stepanov – njegova redukovana retrospektivna izložba „O herojima i antiherojima”, održana juna prošle godine u Galeriji Kulturnog centra Beograda, kojom je ostvaren sublimni i suštinski prikaz autentičnog karaktera Radojčićeve umetnosti.

- Radojčićeva skulptura se razvijala tokovima skladnog i logičnog kontinuiteta tokom kojeg je umetnik izgradio specifičan skulptorski diskurs u kojem večito funkcioniše čvrsti spoj forme i sadržaja, to jest sintetički odnos estetskih i etičkih načela – navodi se u obrazloženju žirija. – Ta i takva sinteza rezultira radovima nabijenim osobenim utiskom tihe dečačke igre dovedene do drastične poetike apsurda. Ova skulptura se, zapravo, kritički odnosi prema svetu u stanju epohalne krize kojom smo obuhvaćeni tokom svih ovih godina i decenija. Čitava filozofija Radojčićevih radova nije zasnovana na anegdotici, nego svi ti specifični sadržaji proističu iz karaktera forme, iz njene autohtonosti te iz njene označenosti posve specifičnim personalnim izrazom i duhom. Uostalom, po tome je ovaj vajar odista jedinstven u našoj savremenoj umetnosti.

Nagrada će biti uručena danas u 12 časova u Centralnoj auli Master centra Novosadskog sajma u ambijentu izložbene postavke “Geometrijska apstrakcija u likovnoj umetnosti vojvođanskih Slovaka”. Izložbu koju čini 40 dela su priredili Galerija Bel Art i Muzej vojvođanski Slovaka, a autori postavke su Sava Stepanov i istoričar umetnosti i Vladimir Valenćik.

Inače, jedan od gostiju Međunarodnog sajma knjiga bio je nemački publicista Vinfrid Volf, koautor knjige „Tešitelj”, koju je objavio novosadski „Prometej”. Naime, Volf je zajedno sa istoričarem i rediteljem Klausom Gitingerom u ovoj obimnoj studiji minuciozno, krećući se od detalja do detalja, pri tome citirajući originalne dokumente, pobio sve revizionističke teze kojima je australijski istoričar Kristofer Klark u poznatoj knjizi „Mesečari” reinterpretirao uzroke koji su doveli do izbijanja Prvog svetskog rata.

Podsetimo, uoči obeležavanja veka od početka Velike vojne, 2013. godine, Kristofer Klark, inače profesor na Kembridžu, objavio je „Mesečare”, gde je odavno utvrđenu naučnu sliku o zbivanjima koja su dovela do sukoba Centralnih sila i saveznika okupljenih oko Trojne atante potpuno izokrenuo, tvrdeći da za njega nisu bile krive carska Nemačka i Austrougarska monarhija. Po Klarku su svi, od Beča do Londona i Sankt Peterburga, zapravo kao mesečari ušli u rat, dok je jedino Srbija svesno tražila krv, pri tome Gavrila Principa stavljajući u istu ravan sa Al kaidom, a atentat na prestolonaslednika Ferdinanda sa 11. septembrom..

– Povodom stogodišnjice Velikog rata objavljeno je u nemačkoj mnogo knjiga, ali se ni u jednoj, osim u našem „Tešitelju”, ne pominje krivica velikih imena carske inudustrije, poput „Krupa”, niti visoke politike. Ipak, nijedna knjiga nije u Nemačkoj dočekana s takvim oduševljenjem kao „Mesečari”, jer za prosečnog Nemca je veoma zavodljivo to što prusku krivicu osporava neko ko je iz Australije, pa još predavač na uglednom britanskom koleyu, dakle predstavnik protivničke strane u tom ratu. I „Mesečari” su prodati u nekoliko stotina hiljada primeraka  – naveo je Volf.

Suština je, međutim, u tome, kaže koautor „Tešitelja, da Kristofer Klark u „Mesečarima” nije otkrio nijednu novu istorijsku činjenicu već je samo one poznate izvrtao, zalopotrebljavao, reinterpretirao, ili ih je, kada mu je to odgovaralo, naprosto izostavljao, sve u cilju odbrane unapred postavljene teze. A jedna od tih teza je bila i stavljanje u istu ravan ultimatuma Srbiji iz 1914. i onog koji je postavljen SR Jugoslaviji 1999:

– Klark je u knjizi permanentno nenaučno, nasilno pravio poređenja sa današnjim vremenom, između ostalog stavljajući stalno Srbiju u kontekst terorizma i ratnog huškanja. U svakom slučaju, to insistiranje na promeni percepcije i svaljivanje krivice na drugog a aboliranje carske Nemačke izuzetno je opasno, ne samo zbog činjenice da su ga obični Nemci zdušno, nekritički prigrlili, već i zato što sada i vodeći nemački istoričari, čak i oni koji su insistirali na krivici Berlina i Beča, koriste Klarkove teze. I na to smo u „Tešitelju” nedvosmisleno upozorili, dokazujući od  teze do teze, da je Kristofer Klark – lažov i manipulator.

Gost Međunarodnog sajma knjiga u petak će biti ruski pisac Sergej Grizunov, autor „Tajnog mosta”, a posebno poglavlje Dana „Laze Kostića” biće posvećeno naučnoj fantastici u Srbiji, o kojoj će govoriti Ilija Bakić, Dragoljub Igrošanac i Mladen Jakovljević. Najavljen je i program o Miloradu Paviću, u povodu 90 godina od rođenja i 10 godina od smrti, pri čemu će fokus biti na životu dela ovog velikog pisca u teatru. Danas će biti dodeljena i nagrada „Zaharije Orfelin” za najlepšu knjigu.

        N. P. - M. S.