Kakvu poruku su američki specijalci doneli u Beograd i Prištinu?
Američki zvaničnici Nacionalnog saveta za bezbednost Džon Erat i Vilijam Berkli imali su mini-šatl diplomatiju protekle nedelje. Prvo su se u Beogradu sastali sa šefom srpske diplomatije Ivicom Dačićem, a potom i sa prištinskim zvaničnicima.
Obrada Kesića, političkog analitičara i šefa Predstavništva RS u Vašingtonu, pitali smo sa kakvom porukom su stigli gosti iz SAD.
Erat i Berkli su u direktnoj nadležnosti savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona, koji uživa poverenje američkog predsednika što se tiče spoljne politike, rekao je Kesić u emisiji Sputnjika „Od četvrtka do četvrtka“.
Po definiciji, kaže naš sagovornik, oni imaju jači autoritet od mnogih iz SAD koji su već obilazili Balkan. Kesić smatra da je ova poseta indikacija da je Bela kuća promenila svoj tvrdi stav da je sve završeno — da ne mogu da se pomeraju granice, niti da se menja priroda porazuma Beograda i Prištine.
„Postoji sve manje strpljenja prema pozicijama prištinskih zvaničnika, jer Vašington prihvata da je ceo proces zaustavljen zbog njihovih radikalnih političkih odluka. Sa druge strane, plašim se da važni političari u Prištini razumeju da se situacija promenila, da SAD nisu više bitan faktor, nisu garant za njihove interese i da zbog toga žele da isprovociraju krizu sa nadom da će to da uvuče Ameriku da se više angažuje u njihovo ime“, ocenio je Kesić.
Poslavši ovu dvojicu zvaničnika, SAD pokušavaju da igraju „poštenu igru“, žele da se u prištini donesu odluke koje bi ponovo otvorile put pregovorima, kaže Kesić, ali se i pita do koje mere je Vašington spreman da uvede neke ozbiljnije sankcije Albancima.
„Ako dođe do eskalacija sankcija, onda možemo da govorimo o nekom novom momentu. To bi bio prvi put da političari u Prištini moraju da plate ceh za sopstvene poteze“, rekao je Kesić.
Drugi segment kosovske krize su odnosi tamošnjih političara, kaže naš sagovornik i dodaje da jedan igrač, Ramuš Haradinaj, otvoreno pokazuje da SAD nisu odlučujući faktor jer već treći put otvoreno američkim predstavnicima kaže „ne“. Kesić smatra da Haradinaj igra mudru političkuigru što se tiče njegovih ličnih političkih interesa, jer postoji veliko nepoverenje između njega i Tačija. Haradinaj smatra da Tači gura rešenje, ne zato što će to da donese neko veliko dobro Kosovu, već da bi sebe zaštitio moguće optužnice Suda za zločine OVK, a da njega nameštada bude žrtva tog tribunala. Ramuš je uveren je da bi profitirao i od pada vlade, jer bi Tači morao da preuzme svu odgovornost za sporazum sa Beogradom“, smatra Kesić.
Šef predstavništva RS u Vašingtonu ocenjuje da situacija na Kosovu može da se uporedi i sa Bosnom i Hercegovinom.
„Ko god među Albancima napravi ustupak, odmah se nađe na udaru drugih političara, a tako je i u BiH. Svaki dogovor koji su predstavnici RS postigli sa bošnjačkim političkim liderima nije mogao da se implementira, jer je taj političar iz Sarajeva odmah bio proglašen za izdajnika. To je, zapravo, najveći problem Srba koji se odnosi na pregovore sa prištinskim i bosansko-hercegovačkim političarima i zato moramo da shvatimo da je nerealno očekivati da se dođe do dogovora“, kaže Kesić.
Američka ambasada o najavi da Beograd i Priština potpisuju sporazum 12. juna u Vašingtonu
Naš sagovornik je saglasan sa analizom protivnika srpskog naroda, analitičara Dena Servera, koji tvrdi da je Balkan za Ameriku tek na 30. mestu liste prioriteta i da su šanse da se Vašington angažuje veoma male.
„Ova i prethodna administracija su se u poslednje vreme distancirale odovog dela sveta i prebacivale odgovornost na Evropu“, rekao je Kesić.
Republika Srpska je, prema njegovoj oceni, najstabilniji deo BiH, ali je istovremeno i talac Federacije odnosno sukoba Bošnjaka i Hrvata. Kesić dodaje da Savet ministara neće skoro biti formiran ukoliko se nastavi sa uslovljavanjem prihvatanja Akcionog plana, koji je predvorje članstva u NATO.
„To mrcvarenje i kriza traju već jako dugo, od početka primirja, i nema naznaka da bi mogli da se prekinu. Nisam siguran da postoji strpljenjegrađana i političara RS da budu taoci neodređene i neopredeljene politike ali i ucena bošnjačkih političkih stranaka“, kaže ovaj politički analitičar iz Vašingtona.
On na inicijativu Bakira Izetbegovića o promeni imena Republike Srpske ne gleda blagonaklono ali naglašava da „sila Boga ne moli“ jer sve što je međunarodna zajednica želele umnogome je ostvarila na silu, kroz razne ucene i pritiske, pa čak smo bili svedoci da visoki predstavnik BiH krši građanska, ustavna i ljudska prava.
„Tada smo videli da za njega ne važi međunarodno pravo i da ga dejtonski sporazum ne obavezuje. Sve to je iza nas i nadam se da se neće ponoviti zato što su globalne okolnosti drugačije tako da smo u jednoj čudnoj situaciji gde je teško predvideti izlazak iz krize“, rekao je Obrad Kesić.
(Sputnjik)