NEOBIČAN SUSRET Selo koje ima svog viteza na belom konju

U mestu gde se ljudi žale da nema više mladih, da je puno praznih kuća, jer meštani odlaze u veće gradove i inostranstvo, komšinica nam je u poverenju rekla da je baš taj momak s konjem, njihov Aca, dečko za primer. Jako je vredan, šapnula nam je komšinica.

Dvadesetogodišnji Aleksandar Nikolić iz Bočara, koji nas je zamolio da sačekamo da osedla konja, iako je za svoju dušu krenuo da pojahuje bez njega, i da se presvuče u garderobu za jahanje, je nesvakidašnji po mnogo čemu. Naime, naleteli smo ni manje, ni više, nego na pravog viteza. Po danu studenta Univerziteta u Novom Sadu, koji je na smeru pejsažne arhitekture, a u slobodno vreme, momka koji izučava viteške igre na konju, i koji će našu zemlju iduće godine predstavljati na viteškom prvenstvu u Rusiji. Aleksandar kaže da je ljubav prema konjima nasledio od dede, koji je bio jedan od najvećih trgovaca konjima u Srbiji u svoje vreme.

- Nisam odmah zavoleo konje, kada sam bio mlađi jednostavno me nisu zanimali, iako su nam stalno dolazili drugi trgovci i kupci konja. Međutim, pre tri - četiri godine, pošto društva u selu nema, ili vreme provode za računarom, odlučio sam da naučim da jašem - kaže Aleksandar i dodaje da je oduvek voleo viteške borbe, a kada je istražio malo više i shvatio da su svi imali konje, tada je interesovanje za ovaj neobičan sport poraslo još više.

Pošto su i vitezovi nekada imali bele konje, Aca je takođe nabavio jednog belog lepotana, tačnije lepoticu, danas petogodišnju kobilu po imenu Cura, prema Acinim rečima, malo čudnog imena.

- Pre Cure deda mi je poklonio jednog konja sa kojim sa počeo da radim, međutim, prvi konj nije hteo da sluša - kaže Aca kroz osmeh.

Posle nekog vremena, pošto je deda stalno menjao konje, u štalu kod Nikolića stigla je i Cura, prvo učena za fijaker.

- Nije me “kupio” fijaker da se i ja bavim time, jer tada ne mogu da odem gde hoću - napominje Aleksandar i dodaje da kada krene u polja, najviše se oduševe deca kada ga vide.

On dodaje da je za samo tri godine koliko jaše, oko 25 konja prošlo kroz njihovu štalu - neujahani, vranci, dorati, spremni za fijaker, razne fele su stizale i odlazile.

- Od ove godine sam član Svibora - vitezova iz Beograda - pojašnjava nam Aleksandar i dodaje da se od 12 godine bavi streličarstvom, a u Adi je upoznao čoveka koji sa konja gađa strelom i lukom u metu, odnosno bavi se straličarstvom na konju. Aleksandar ide iduće godinu u Rusiju kako bi se takmičio u viteškim sportovima, te je tražio da mu se tamo obezbedi neki konj, jer je ipak dalek put da vodi svoju Curu.

Deda Aleksandra Nikolća važi za čuvenog trgovca konjima, a njegovi pehari na zaprežnim trkama i danas krase mnoge prostorije porodične kuće.

- Pokušavam polako da stignem dedu sa peharima, ali teško je to, kad ni sam ne zna koliko ih ima. Kako i ne bi kad je i sa trgovinom počeo od detinjstva - kaže Aleksandar kroz smeh i dodaje da je to nekad bio unosan posao, jer deda dva “tamića” napuni konjima, doveze kući i do sutra već sve proda.

Danas je situacija drugačija, i štala broji pet konja, ali nikad se ne zna, jer kako kažu za konje: ko se jednom “pelcuje”, to je ljubav za ceo život.

- To budu i borbe na konjima sa drugim takmičarima, odnosno vitezovima, samo što nisu naoštreni mačevi - kaže Aleksandar, i dodaje da je to više sport za “teškaše”, ali kad su oni iskusniji videli kako Aleksandar baca koplje, odmah su ga pozvali da bude jedan od predstavnika Srbije na takmičenju vitezova u Rusiji.

On kaže da malo ima kod nas zainteresovanih za taj sport, trudeći se da umanji svoj talenat, koji je na prvi pogled očigledan, a znanje i trikovi sa računara pomogli da nešto što mu je bilo blisko od malena, ovlada s lakoćom. Sa beogradskim vitezovima ga je upoznao niko drugi do Saša Mišić, autor emisije “Paklena kuhinja”, koji je takođe vitez.

Aleksandar kaže da u selu njihovih godina nikog ne zanimaju konji:

- Moji vršnjaci sede za računarima, ali sam odlučio da ne želim tako da provedem vreme, već na konju, u atarima, jer je dan mnogo ispunjeniji i vreme lepše provedeno.

Aca otkriva zašto ipak koristi računar.

- Naučio sam trikove sa konjima upravo preko Jutjuba. Kako smiriti konja, na koji način, ili kako najbolje uzjahati, ali i razne druge stvari - kaže Aca i dodaje da su mu najviše pomogli saveti oko smirivanja, a video je da i kroz batinu konj ne nauči ama baš ništa. - S njima je samo potrebno strpljenje i prave komande i onda sve ide lako.

Maša Stakić