Javnost protiv predloga da javni izvršitelji ubuduće naplaćuju i porez

Posebno su u tom pogledu aktivna udruženja potrošača: tim povodom oglasili su se Udruženje za zaštitu potrošača „Efektiva” iz Beograda i Udruženje za zaštitu prava potrošača „Prosperitet” iz Novog Sada. Očigledno, radi se o materiji koju treba veoma pažljivo regulisati da bi se izbegli problemi kojih danas u radu izvršitelja ima i premnogo

Obe organizacije imaju brojne primedbe.

U saopštenju „Efektive” kaže se, između ostalog, da poveravanjem posla izvršiteljima do sada nije došlo do smanjenja troškova već su oni enormno uvećani. Oni se pitaju da li je u javnom interesu da se davanjem nove nadležnosti izvršiteljima, i to u korist lokalne samouprave, uvećavaju ionako visoke zarade izvršitelja.

U ime potrošača – poreskih obveznika, Udruženje za zaštitu prava potrošača „Prosperitet” Novi Sad apsolutno se protivi NALED-ovoj ideji da se javni izvršitelji ovlaste za prinudnu naplatu poreza na nivou lokalne samouprave, što uključuje i porez na imovinu građana.

Nema sumnje da bi prihvatanje takvog socijalno neodgovornog predloga dovelo do pojačanih tenzija u društvu iz više razloga, pre svega ako imamo u vidu važeće stope poreza na imovinu. Poreze na imovinu plaćamo po progresivnoj stopi od 0,4 odsto tržišne vrednosti nekretnine do čak neverovatna dva procenta. Iako živimo u jednoj od najsiromašnijih zemalja Evrope, nametnut nam je najviši porez na imovinu u Evropi. Kako tvrde neki ekonomisti, takva poreska politika može dovesti do toga da država za samo 50 godina poreskom obvezniku ekspropriše čitavu tržišnu vrednost nekretnine na koju se primenjuje ta poreska stopa. Mnogi građani pogrešno misle da je tako i u Evropi, pošto im vlast često spinuje da sve što radi, radi po evropskom modelu.

Međutim, takav harač na imovinu ne postoji u regionu, ni u bogatoj Evropskoj uniji. Tako, na primer, u Nemačkoj, najbogatijoj zemlji Evrope, poreska stopa iznosi 0,25 odsto od procenjene vrednosti kuće ili stana, u Holandiji 0,08 odsto, u Italiji od 0,4 do 0,7 odsto, u Sloveniji taj porez se kreće od 50 do 200 evra godišnje, u Češkoj, i to u najskupljem Pragu, za stan od 110 kvadratnih metara u centru godišnji porez na imovinu iznosi 600 kruna ili 2.747,04 dinara, odnosno 23,25 evra, dok u Luksemburgu čovek za kuću vrednu pola miliona evra plaća 51 evro godišnje.

Do proširenja nadležnsti neće doći preko noći. Radna grupa pri Ministrastvu pravde Srbije koja radi na izmeni Zakona o radu izvršitelja neće im proširivati nadležnost na naplatu pomenutog poreza. Na rad javnih izvršitelja bilo je mnogo, čak premnogo primedbi. Posebno se to odnosilo na mešetarenje kod nekretnina i prodaju te imovine budzašto, zatim za često prekoračuju ovlašćenja te na to da prodaju i imovinu koju ne bi smeli. Postupak izvršenja često se obavlja u vreme kada je porodica ili pojedinac čija se imovina pleni odsutan, čak i u teškim trenucima kada su, recimo, na groblju zbog sahrane srodnika.

Posebno treba istaći da se u nekim evropskim državama, poput Mađarske, Hrvatske, Irske i Grčke, uopšte ne plaća porez na nekretninu u kojoj se živi (stanovi i kuće).

„Prosperitet” vrdi da pomenuti predlog nosi mnoge kontraindikacije. Novac poreskih obveznika slivaće se u yepove izvršitelja-preduzetnika, na ime predujma bez kojeg oni ne rade, i to samo zato što Poreska uprava nije u stanju da kvalitetno radi posao za koji je poreski obveznici plaćaju. Zbog navodno nedovoljnih tehničkih i ljudskih kapaciteta organa Poreske uprave nadležnih za prinudnu naplatu, na pomolu je svojevrsna privatizacija nad dugovanjima. Davanjem nove nadležnosti izvršiteljima, preko leđa poreskih obveznika umnožiće se njihove ionako visoke zarade, dok će se troškovi izvršnog postupka enormno uvećavati, ne samo zbog problematičnog tarifnika već i neretko zbog pumpanja iznosa i nagrade izvršiteljima. „Osiromašenim građanima upućuje se poruka da će, zbog njihovog kašnjenja plaćanja previsokih iznosa poreza na imovinu, Poresku upravu i državu zaštititi izvršitelji kroz prinudnu naplatu, izbcivanjem na ulicu. Iz navedenih razloga, pozivamo Ministarstvo pravde i Vladu Srbije da odbiju predlog NALEDA, uz molbu da nas Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj više ne štiti sličnim inicijativama“, stoji u saopštenju „Prosperiteta”.

D. Vujošević