STANOVI IDU KAO ALVA Što se sazida, to se i proda

U većim gradovima, pa i srednjim, sve što se ponudi, to se i proda. Investitori trljaju ruke jer kvadrati idu kao alva. Cene za sada stagniraju ili blago rastu. Kvadrati se kupuju za gotovinu, na kredit ili je u pitanju kombinacija. Vlasnici agencija kažu da je u ovom trenutku i teško i nezahvalno davati prognoze o daljem kretanju cena. Za sada očekuju da se period stabilne tražnje nastavi uz blagi rast.

Tržište stanova u Beogradu uvek je bilo reper za ostale gradove – i južnije i severnije kvadrati su uvek bili jeftiniji. Centar i Novi Beograd uvek su bili parpreni pa su i ostali. Tu je cena kvadrta oko 2.050 evra ili desetak odsto više nego pre godinu. Po podacima tamošnjih agencija, skok su zabeležili i stanovo na periferiji. Recimo kvadrat u Mirijevu je 1.600 evra, što se pre samo nekoliko godina nije moglo ni sanjati.

Novi Sad nikada nije mnogo zaostajao za Beogradom pa je tako i sada: u agenciji „Solis” kažu da je plafon za kvdrat 2.000 evra za centar. Za većinu stanova koji se nude, i starijih i novih preko investitora, cena kvadrata je između 1.600 i 1.700 evra. O tome kako kupci biraju stan Dragan Rabatić kaže:

– Manje se gleda mesto, a sve više komfor i druge pogodnosti koje stan nudi, pa i kvalitet – navodi naš sagovornik. – Neke velike razlike između šireg centra i stanova u gradskim spavaonicama danas nema. Što se tiče cena, teško je u ovom trenutku reći da li će ići naviše ili naniže. Verovatno će se trend iz Beograda preneti i ovde.

U agenciji „Pragma” u Zrenjaninu navode da je cena kvadrata od 850 do 870 za novogradnju. Po rečima Bojana Mihajlova iz te agencije, očekuju u narednom periodu manji rast cena. Sve što investitori ponude, to se i proda, a gde postoji takva tražnja, može se očekivati i skok cena.

U Sremskoj Mitrovici situacija je slična. Kakao kaže Petar Šorak iz agencije „Šorak nekretnine”, sve što investitori ponude se i proda. A kolika je potražnja najbolje govori to da je 300 stanova koje su u izgradnji već prodato. Cena kvadrta je 800 evra i rast se ne očekuje. Ne kupuju stanove samo Mitrovčani već i ljudi iz Begrada i Novog Sada koji su poslom vezani za zonu u Šimanovcima. U gradu na Savi je život jeftiniji, a i stanovi, pa koriste priliku da se tu skuće. Stanovi se mahom kupuju na kredit.

Ukupna suma stambenih kredita zaustavila se prošlog meseca na 405,47 milijardi dinara. U odnosu na decembar 2017. to je rast od 23,01 milijarde dinara, ili šest odsto. Zajmovi se uzimaju indeksirano u evrima uz učešće od 20 odsto.

To su krediti koji su vezani za euribor, kamatu koju određuje politika Evropske centralne banke. Ta stopa je već godinama u malom minusu. Sada je to –0,24 odsto.U narednom periodu očekuje se blagi rast pa bi ove godine mogla doći do nule. To će povećati rate stambenih kredita, ali malo.        

U odnosu na cene kvadrata i prosek plata u Srbiji, izgleda da baš i nije lako izdvojiti tolike evre. Prođu na tržištu imaju stanovi svih kvadratura. Oni manji, od 30 do 40 kvadrata, kupuju se za gotovinu. Za veće je kredit zakon, mada ima i kombinacija. U agencijama dobro sarađuju s bankama. Kupci kod podizanja kredita najviše gledaju da kamata bude ispod tri odsto i da je pozajmica koja se odobrava bez troškova obrade kredita. Vojvođanske agencije najbolje sarađuju s Vojvođanskom bankom, OTP, Sosijete ženeral i Kredi agrikol.

D. Vujošević