Vlahović: 1.300 učesnika na KBF, imperativ snažniji rast
BEOGRAD: Više od 1.300 učesnika biće prisutno na ovogodišnjem „srpskom Davosu“ Kopaonik Biznis forumu od 3. do 6. marta, kako bi se napravila retrospektiva ekonomskih politika Srbije u protekloj dekadi i ukazalo na imperativ za naredni period - snažniji ekonomski rast.
Želimo da na Forumu napravimo retrospektivu ekonomskih politika koje je Srbija imala u proteklih deset godina i da istaknemo potrebu za snažnim, robusnim rastom u narednom periodu, ukoliko želimo da ostvarimo brži priključak sa prosečcnim standardom zemalja EU, kaže predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović.
Tema ovogodišnjeg 26. Kopaonik Biznis foruma je „Srbija 10 godina posle velike recesije, snažan rast kao imperativ", a među više od 1.300 učesnika na 26 pojedinačnih panela, tri plenarne sesije, kao i šest specijalnih događaja, učestvovaće i dva specijalna gosta.
Profesor Geri Džejkobs, predsednik Svetske akademije umetnosti i nauka govoriće prvog dana Foruma, a drugog dana, gost će biti Kristijen Danijelson, generalni direktor za proširenje i susedske odnose u Evropskoj komisiji, ističe Vlahović.
Među uglednim zvanicama iz sveta politike, nauke, obrazovanja, zdravstva i ekonomije, na Forumu će učestvovati brojni ministri iz srpske vlade, predsednici privrednih komora regiona, biznismeni, predstavnici međunarodnih institucija, a poslednjeg dana Foruma učesnicima će se obratiti predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić.
Na Kopaoniku će se tokom četiri dana razgovarati i o sistemu obrazovanja, kreativnoj ekomoniji, digitalizaciji i inovacijama...
Želimo i da pospešimo regionalne inicijative u turizmu, dodaje Vlahović.
Navodi i da su akreditovane brojne medijske ekipe iz zemlje i sveta i podseća na podatak da je sa prošlogodišnjeg foruma u medijski etar otišlo više od 1.500 objava, od toga, 300 u regionu.
Kopaonik Biznis forum nije mesto gde se donose odluke, ali jeste dobra platforma za argumentovanu kritičku raspravu i razmenu mišljenja sa idejom da se kristališu održiva rešenja ekonomske politike naše zemlje, ali sve više i regiona, objašnjava Vlahović.
Najavljuje tehničke novine koje će moći da koriste svi učesnici Foruma, kao što je posebna aplikacija preko koje će biti moguće dobiti sve informacije o učesnicima, njihovim biografijama, vestima, rasporedu panela...
Takođe, novina na ovogodišnjem 26. Forumu je i posebna „čet bot“ aplikacija preko koje će svi gosti moći da dobiju odgovore na oko 600 uobičajenih, standardnih pitanja koja se postavljaju organizatorima.
Da li je Srbija spremna na brzi odgovor u slučaju krize?
Svetski mediji proteklih meseci sve češće upozoravaju na mogućnost izbijanja nove ekonomske krize, o čemu su kreatori globalnih finansijskih tokova nedovno diskutovali i u Davosu, a da li se nova kriza „krije iz ćoška“ i kako Srbija može da odgovor na usporavanje svetske privrede, jedna je od glavnih tema ovogodišnjeg 26. Kopaonik Biznis foruma (KBF).
Italijanska privreda je tehnički već u recesiji, Nemačka je na korak da sklizne u „finansijski ponor“, a upravo su ove zemlje i njihove ekonomije jedni od glavnih trgovinskih i investicionih partnera Srbije, kaže Vlahović.
Na nekoliko makroekonomskih panela KBF-a, u organizaciji SES-a od 3. do 6. marta na Kopaoniku, mišljenja na ovu temu će sučeliti stručnjaci iz Srbije i sveta jer, napominje Vlahović, postoji potreba da se ukaže na značaj očuvanja fiskalnog prostora za eventualni brzi odgovor na potencijalnu krizu.
Za nas je veoma važno da naša zemlja bude mnogo pripremljenija za eventualnu krizu nego što je to bila 2008. godine, objašnjava Vlahović.
Prema njegovoj oceni, kriza svetskog kapitala je sasvim izvesna imajući u vidu da je italijanska privreda već tehnički u recesiji, a pokazatelji rasta nemačke privrede su veoma diskutabilni i nalaze se na korak od recesije.
Na predstojećem Forumu želimo da istaknemo da održanje makrofiskalne stabilnosti, kroz minimalni deficit ili blagi budžetski suficit, treba da ostane cilj naše ekonomske politike, kaže Vlahović.
Poručuje da se mora dalje raditi na smanjenju ukupnog javnog duga Srbije i da treba više povesti računa o narastajućim eksternim deficitima.
Kada se podaci o nivou spoljnog trgovinskog deficita u prošloj godini, kaže, uporede sa 2017. „jasno je da je došlo do povećanja od gotovo tri procentna poena, a isto važi i za deficit tekućeg plaćanja“.
Sve navedeno, smatra, indikatori su koji ukazuju da ekonomska politika mora da bude pažljivo dizajnirana i da se projekcije budućeg rasta moraju zasnivati na investicijama i rastu izvoza, a da treba biti oprezan sa tekućom potrošnjom.
Podseća na značaj rasprava na ovu temu, pozivajući se na iskustva sa prethodnih Foruma na Kopaoniku, a na kojima kada se otvore važna društveno-ekonomska pitanja, poput digitalizacije, rodne ravnopravnosti i socijalne inkluzije žena u domaćoj poslovnoj zajednici, efekti tih rasprava podsticaj su ne samo za javnost i medije da se njima bave, već i da nadležni u svoje radne agende upisuju ideje sa Kopaonik Biznis foruma.
