Automatske kase zameniće kasirke

Već sada se smanjuje potreba za šalterskim radnicima, daktilografima, poštarima, kasirkama... Jednostavno, razvoj tehnologije traži drugačija zanimanja i postojeća šalje u istoriju.

Tokom prošle godine objavljena je svetska procena da će u naredne dve i po decenije nestati čak 40 odsto postojećih zanimanja. Već sada se umesto ljubaznog glasa u kol-centrima odgovori dobijaju od „mašina”, a stručnjaci prognoziraju da će na isti način komunikacija ljudi s institucijama i ustanovama postati uobičajena. Računi se plaćaju elektronski, a umesto pisama stižu mejlovi.

Prognoze idu dotle da se najavljuje da bi svet uskoro mogao ostati bez još jednog zanimanja kojim se bave milioni ljudi – kasirke u trgovinama. Pad tražnje za tim zanimanjem već je počeo kada su se u supermarketima pojavile prve ekspres kase, namenjene uglavnom kupcima s manje artikala, dok su kase slobodne zone postale brojne. Velike trgovine terstirale su koncept trgovine gde se ništa ne skenira niti se stoji na kasi, već prodavnica sama naplaćuje.

Ukoliko zaista marketi otpuste kasirke, trgovci će imati znatno manje troškove radne snage ili ih mogu preraspodeliti na nova radna mesta. U Srbiji u sektoru trgovine radi oko 200.000 ljudi, a o tome koliko je tačno od tog broja kasirki, nema podataka. No, izvesno je da ih u svakom većem trgovinskom lancu ima po nekoliko. Dakako, kasirke neće nestati iz svih trgovina, pogotovo onih malih, ali će se njihov broj znatno smanjiti. U Srbiji su automatske blagajne uvedene pre nekoliko godina i iz dana u dan ih je sve više. Procenjuje se da na četiri automatske kase pazi jedna kasirka, čime je potreba za fizičkom radnom snagom smanjena 75 odsto.

Čak i ako će roboti zaista obavljati veliki deo današnjih poslova – od fizičkih do intelektualnih, ipak za lekare, ugostitelje i majstore nema zime jer će oni uvek trebati. No, i zanimanja koja uspeju da prežive talas automatizacije i digitalizacije neminovno će doživeti promene, a radnici će morati učiti tokom celog života jer će se to od njih zahtevati da bi sačuvali radno mesto .

Po rečima direktora razvoja „Infostud grupe” Stefana Saloma, velika prednost očekuje one profesionalce koji u svojim oblastima, osim toga što znaju posao, razumeju kako rade računari, razumeju algoritme,  osnove tog programiranja, osnove mašinskog učenja i onda će moći da pomognu automatizaciji tih poslova. Jer, kako naglašava, programeri neće moći da automatiziju rad lekara bez pomoći samih lekara koji će morati da stalno inoviraju taj softver.

Po jednoj austrijskoj studiji, transport i skladištenje biće najugroženija branša jer će vozila bez vozača zameniti ljude. U trgovini, oko 37 odsto poslova mogli bi preuzeti roboti, a u zdravstvu i socijalnoj zaštiti više od četvrtine poslova. Ipak, tržišta će obogatiti isto toliko veliki broj novih zanimanja.

Ministarstvo prosvete budno prati inovacije na tržištu, a dokaz za to je da je do sada ugašeno 166 profila, i to 86 četvorogodišnjih i 80 trogodišnjih. Pomoćnica ministra prosvete Gabrijela Grujić objašnjava da će svi profili koji nemaju izrađen standard kvalifikacija postepeno nestajati.

– Tendencija je da se oni stalno otpisuju, da ne budu u sistemu, da učenici ne mogu da se opredeljuju za profile koji neće ispunjavati kriterijume određenih zanimanja savremenog razvoja 21. veka – rekla je   Gabrijela Grujić. – Za budućnost je planirano i do sada smo uradili – krenuli smo po dualnom modelu organizacije nastave profila – 33 profila, za narednu školsku godinu još devet.

LJ. Malešević