Minimalac putokaz odakle i kuda odlaze radnici
Minimalna cena rada za ovu godinu ukazuje na „stare” i „nove” članice Evropske unije. Po podacima Evropske uprave za poboljšanje radnih i životnih uslova, najveću minimalnu platu u ovoj godini u Evropskoj uniji imaju zaposleni u Luksemburgu – 2.071 evro. Iza njih su radnici Irske s minimalcem od 1.656,20 evra.
Minimalac u Holandiji je 1.615,80 evra, Belgiji 1.593,76, Nemačkoj 1.557,09, Francuskoj 1.5521,11 i u Velikoj Britaniji 1.453,28 evra. U Slovniji, koja se smatra „mlađom” članicom EU, minimalac od početka ove godine je 886,63 evra, čime je ta nekadašnja republika SFRJ nadmašila „starije” članice kao što su Grčka, gde je minimalna zarada 758,33 evra, zatim Portugal, gde je minimalac 700 i Maltu, gde je on 761,97. Potom slede države članice EU u kojima je minimalna zarada manja: Hrvatska s 505,90 evra, Litvanija s 555, Estonija s 540, Poljska s 523,09, Slovačka s 520, Češka s 518,97, Mađarska sa 464,20 i Rumunija sa 446,02 evra. Na poslednjem mestu u EU po visini minimalca je Bugarska s 286,33 evra.
Inače, najveći minimalac u čitavoj Evropi imaju zaposleni u Švajcarskoj i on iznosi 2.709 evra. Dakle, veći je 700 evra od najveće minimalne zarade u EU koja se isplaćuje u Luksemburgu. U isto vreme, minimalac u Švajcarskoj gotovo je 12 puta veći od minimalca u Bugarskoj, koja je članica EU.
Od zemalja u regionu najniži minimalac imaju radnici u Crnoj Gori – 193 evra, i on je šest puta manji od onog u Nemačkoj. Dva evra veći minimalac imaju radnici u Makedoniji – 195, dok oni u BiH imaju 208 evra mesečno. Minimalna zarada u Republici Srpskoj je 230 evra i ona je jedan evro manja nego u Srbiji, gde iznosi 231 .
Visina minimalne zarade ima i te kako veze s odlaskom radne snage upravo u evropske zemlje gde je on viši. Tako se od ulaska Bugarske i Rumunije u EU beleži velik odliv radne snage upravo u ekonomski bogatije evropske države, kao što su Nemačka, Belgija, Slovenija pa čak i Hrvatska. Dok njihovi radnici odlaze tamo gde mogu zaraditi više, naše komšije Bugari i Rumuni poslednjih godina radnu snagu pronalaze u Vijetnamu, Indiji, Bagladešu, Maroku, Nepalu i drugim državama gde su zarade znatno niže.
Bez poreza i doprinosa, minimalac u Srbiji sada iznosi 155,3 dinara po satu. To znači da će tokom ove godine radnici s najnižim primanjima dobiti u koverti 24.848 dinara za mesec sa 160 radnih sati, 26.090 za mesec sa 168 sati i 28.575 za ostvarena 184 sata rada.
Naši radnici zbog bolje zarade, koja se određuje i prema visini minimalca, osim u zemlje Zapadne Evrope, sve češće odlaze u Sloveniju, Slovačku, Poljsku, Češku pa i Hrvatsku. S druge strane, na srpskom tržištu već nedostaju radnici pojedinih profila pa su i srpski poslodavci prinuđeni na to da „uvoze” radnike, i to iz Makedonije, Albanije, Crne Gore, a i iz nekih zemalja Dalekog istoka.
Nema tačnih podataka o tome koliko zaposlenih u Srbiji prima minimalnu zarada, ali procenjuje se da je ta brojka oko 300.000. Minimala zarada je najčešća u privatnom sektoru, mada je ima i u javnom. Po podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna zarada u Srbiji u novembru bila je 50.556 dinara mesečno, dok su zaposleni kod preduzetnika u proseku imali upola manje – oko 27.035, što je nešto malo više od minimalca.
LJ. Malešević