Hotel Vojvodina obeležio mladost mnogih Zrenjaninaca

Prvi pravi izlasci u grad, prvo žestoko piće, prve ljubavi, sve to vezano je za „Vojvodinu“. Uz pomoć jednog od tih Zrenjaninaca prisetićemo se vremena u kom je „Vojvodina“ bila mesto gde je sve počinjalo i sve se završavalo.

Prvi put me je u „Vojvodinu“ odveo stariji brat kad sam imao 16 godina, 1966. godine. To je učinio tek kada sam mu obećao pola džeparca, priseća se Zrenjaninac Laslo Boroš.

Izaći u „Vojvodinu“ bio je, dodaje, pojam.

Leti je bašta, tada još stara, bila prepuna i mirisala je na lipe. U „Vojvodini“ sam popio svoj prvi „kruškovac“. Vrlo brzo, i bašta i unutrašnjost „Vojvodine“ su renovirani, napravljeni su čuveni separei, a bašta je dobila binu. Mnogi se ne sećaju da se na ulazu plaćala konzumacija. U „Vojvodini“ smo imali priliku da čujemo pevače koji su kasnije postali zvezde, kao što su Toma Zdravković, Lepa Brena… Zanimljivo je i to da smo se u „Vojvodini“ nalazili tek kad ispratimo devojke. A dešavalo se da se tu dogovorimo, sednemo u kola i odemo u Trst. Nakupujemo svega, pa sutra uveče svi u „Vojvodinu“ u novoj garderobi, kaže Boroš.

U to vreme konobare iz „Vojvodine“ znao je čitav grad: Riza, pa čika Pišta, legenda, Mića doktor, Midorović… Pilo se vino i pivo, od žestokog pića „manastirka“, Badelov konjak i Rubinov vinjak. Žene vermut i kampari, a od sokova jupi i kokta.

Bez „Vojvodine“ se nije moglo živeti. Porodično smo se preselili u Beograd, ali ja sam svakog vikenda dolazio u Zrenjanin, da izađem u „Vojvodinu“, dodaje Laslo Boroš.

Kad sam se oženio, dodaje, tradicija se nije prekidala.

Znalo se, za vikend bar jedno veče u „Vojvodini“. Obavezno se večeralo, najviše roštilj. U „Vojvodini“ smo prvi put probali senzaciju za to vreme: pohovani kačkavalj. Tada smo to mogli, bez obzira što nismo imali previše para. U „Vojvodini“ se čekala Nova godina, i Srpska nova godina kada su nas obavezno legitimisali, a u koliko svatova smo bili baš u „Vojvodini“ ne mogu ni da se setim, priča naš sagovornik.

Najlepše godine života mnogim su generacijama vezane za „Vojvodinu“. Vremena su se promenila, ali neke ljubavi nikada ne prestaju. Laslo Boroš i danas je vezan za „Vojvodinu“. Istina, više to nije večernji izlazak, ali zato svako jutro prvu kafu popije u svom omiljenom hotelu.

Hotel „Vojvodina” smešten je u samom centru grada, nadomak centralne pešačke zone, većine gradskih znamenitosti, kao i kulturnih, istorijskih i trgovačkih sadržaja. Oduvek je predstavljao turistički simbol ovog prelepog banatskog grada. I danas, nekim novim generacijama, piše priče kojih će se sećati i koje će prepričavati kroz nekoliko decenija.

Željko Balaban